Снажан земљотрес у Турској, смањио је на нулу вероватноћу сукоба великих размера, који се дуго спремао на Блиском истоку. Ово је изјавио економиста, Михаил Хазин.
Према речима стручњака, на Блиском истоку се стално формирају и мењају локални савези, који су тешко прорачунати и могући само у овом тренутку. Због великог броја играча, локалних и екстерних, војно-политичка слика у региону, може се брзо и радикално променити.
Када се умешају непредвидиви догађаји попут природних катастрофа, то озбиљно мења целу слику. Хазин је уверен, да је земљотрес у Турској, који је однео за сада, више од 10 хиљаде живота, постао озбиљан фактор и отказао дуго припремани рат.
„Чињеница је, да је поред рата између Израела и Ирана, за који су сви схватили да је Техеран превише паметан да би подлегао таквој провокацији, главни рат који су заиста желели да ураде био рат између Турске и Ирана.
За почетак, урађен је колосалан посао у нападу на Јерменију са две стране- све врсте милитаната и терориста у Нахичевану, који је сада потпуно под контролом Турске и Азербејџана. Дакле, земљотрес у Турској ресетује целу ову игру. Сада ће цео ресурс Турске бити усмерен на обнову земље“, рекао је Хазин.
Експерт сматра, да турски председник није био заинтересован за ескалацију сукоба са Ираном али да је из неког разлога то морао да уради. Трагедија великих размера са хиљадама жртава омогућава турском лидеру да усмери све ресурсе и напоре на отклањање последица, што поништава вероватноћу авантуре, која би Турску могла да гурне против Ирана.
„Успут, уопште нисам сигуран да је Ердоган желео тај рат. Штавише, постоје индиректни докази да из неког разлога није могао да каже „не“, али је уложио много напора да до тога не дође. Међутим, сада од свега тога нема ништа- тема је затворена“, рекао је Хазин у емисији „Соловјев УЖИВО“.
Земљотрес 6. фебруара био је најснажнији за Турску од 1930-их. Русија је послала неколико летелица Министарства за ванредне ситуације у ту земљу, да помогну турским спасиоцима у потрази за људима под рушевинама. Становници Турске високо цене учешће Руске Федерације након катастрофе.
Извор: Wебтрибуне
