Ужасан земљотрес који је погодио Турску угасио је и живот Робина Пејковића, осмогодишњег дечака српског порекла.
Његовог оца Игора, рођеног у Крагујевцу, болна вест је затекла у Мексику, где тренутно ради, преносе Новости.
Његово детињство заустављено је под рушевинама зграде у којој су живели у Искендеруну. Повреде су биле такве да је малени Робин подлегао на месту. Није било спаса ни у мамином загрљају, која је покушала да га те ноћи, док је спавао, рукама и телом заштити.
Вест о страдању дечака одјекнула је и, попут муње, готово оборила оца Игора. Али, и најближе Игорове рођаке у Крагујевцу и Београду, преноси Нпортал.
– Био је изузетно паметно и лепо дете. Плавокос, ведар, прави анђео – испричао је „Новостима“ Игоров брат од тетке Саша Јоксимовић, који је потписао читуљу у нашем листу.
– Сви смо рањени, јер је он често долазио у Србију. Понекад са мајком, а чешће са оба родитеља. Увек смо се радовали њиховим доласцима и одморима које смо заједно провели. Био је с нама током новогодишњих празника, па још нисмо ни навикли без њега, а сада се, ето, и заувек растадосмо.
Потресен је Саша Јоксимовић. Прича нам да се пре него што се јавио „Новостима“ да нам пренесе поруку Робиновог тате да можемо да пишемо о његовом једином детету, без кога је у трену остао.
– Игор је једва говорио – ово га је сломило – једва проговара и Саша.
– Просто човек нема речи да опише несрећу која нас је задесила.
Игора је пут из Србије, из Крагујевца, одвео у Искендерун, на обале Егејског мора. Добио је посао, као машински инжењер, у једној европској компанији. Тамо је убрзо и упознао своју Сему, професорку енглеског из Искендеруна. Како се компанија у којој је радио померала, тако је и њих кроз свет водио пут. Турска, па Америка.
У Америци се родио и њихов Робин, у септембру 2014. године. Када је увелико котрљао своје лопте, закотрљао се и нови пут због Игоровог посла. Нова адреса, Русија, а после извесног времена вратили су се у Турску, где су наставили живот препун љубави, среће и планова. Велика подршка била им је Семина породица, посебно Робијева бака. Када је малени ушао у пету годину, тата је поново морао на пут.
Посао га је одвео у Мексико, а мама и он остали су у Искендеруну. Робин је ту кренуо у школу, и преполовио други разред. Били су у свом дому када се снажно затресао град.
– Не могу ни да замислим Сенин и Игоров бол за дететом – каже као за себе Саша Јоксимовић. – Не могу ни да замислим како ће им живот трајати без њиховог малог анђела. Стварно је био као анђео. По свему је био такав. Био је украс у нашим кућама, велика радост и Игоровој мајци Слободанки и брату Алекси који живе у Крагујевцу.
Малени Робин Пејковић сахрањен је јуче на православном гробљу у Искендеруну. Опело је служио грчки свештеник. На вечни починак дечака заувек уснулог у мамином наручју испратили су његови најближи, тата Игор и мама Сена. Туга ових људи утопила се у слике свеопште несреће и ужаса: у тренутку када је сахрањиван плавокоси дечак пореклом из Србије, сахрањивало се на све стране у овом лучком граду.
Извор: Новости/Нпортал
