Особа која верује у Бога и моли се пита га за снагу како би могла да преживи потешкоће, пита га за вођство, за мудрост. Али ту је и други аспект молитве
Постоје две врсте молитве:
1. Као прво, ту је особа која верује у Бога и моли се. Она пита Бога за снагу како би могла да преживи потешкоће, пита Бога за вођство, за мудрост. Једна од најбољих молитви коју многи највише воле је Молитва Спокоја – „Боже, даруј ми спокој да прихватим ствари које не могу да променим, храбрости да променим ствари које могу, и мудрост да препознам разлику.“ Јер толико патње произлази из тога кад људи желе да промене оно што је непромењиво. И немају снаге да промене оно што може да се промени. То је прекрасна молитва.
2. Постоји и други аспект молитве. Има једна врло занимљива прича о атеисти који је хтео да се ослободи алкохолизма. На групи за лечење од алкохолизма му је речено да, ако жели да се опорави, мора да се моли сваки дан.
Он је рекао: „Ја не верујем у молитву. Ја не верујем у Бога.“
Одговорили су му: „Не мораш да се молиш Богу, само се моли.“
Он рече: „То нема никаквог смисла. Шта мислите под тиме „моли се, али се не моли Богу“?“
Тада му је одговорио један од учесника групе: „Да ли желиш да останеш пијан или желиш да се отрезниш? Ако желиш да будеш трезан, треба сваки дан да се молиш. Ја сам трезан седам и по година, молим се сваки дан, а такође не верујем у Бога. Али кад се молим, то ме подсећа да ја нисам Бог.“
И то је предивна реализација. Реализација да ја нисам највиша моћ на свету. Јер неки људи живе у илузији мислећи да су свемоћни.
Извор: atma.hr
