Пет европских земаља ће морати да бира између украјинског председника Володимира Зеленског и руског председника Владимира Путина
Бивши заменик шефа мисије ОЕБС на Косову и Метохији Едвард Џозеф рекао је данас да председник Украјине Володимир Зеленски има кључ да промени динамику ствари на целом Западном Балкану.
Џозеф је у Комитету за спољне послове у британском парламенту изјавио да ће Зеленски „признањем независности Косова извршити промену“.
Тада би пет држава ЕУ, додаје Џозеф, које не признају независно Косово, „биле остављене да бирају између њега и руског председника Владимира Путина“, пренела је „Коха“.
– Уколико Зеленски устане и каже да је признање Косова у интересу Украјине и да Украјина признаје независност Косова, укључујући и интервенцију НАТО, онда то мења динамику ствари. Приволите Грчку, а након што дође Грчка, доћи ће и друге земље. То ће направити ситуацију државама из ЕУ које не признају Косово да се сврстају или уз Зеленског или уз Путина – рекао је Џозеф.
Џозеф, предавач на Школи за напредне међународне студије Универзитета Џонс Хопкинс, рекао је да је европски предлог најбоље што може да се уради између Приштине и Београда у овом тренутку.
Али тврди и да то неће решити проблем.
– Споразум који је склопљен је најбоље што околности дозвољавају, нуди конкретна билатерална побољшања, али не мења статус гета за Косово или чак потенцијално не утиче на односе Србије са Русијом – рекао је Џозеф.
Џозеф је окривио пет земаља ЕУ – Грчку, Кипар, Словачку, Румунију и Шпанију које не признају Косово, наводећи да су тиме реафирмисале позицију Србије.
– Директно, ове државе дају Београду полугу да нападне суверенитет и функционалност три од четири суседне државе, у којима Срби живе у значајном броју, у Босни и Херцеговини, на Косову и у Црној Гори – рекао је Џозеф.
Џозеф је рекао да само у Хрватској Београд не утиче на тамошње Србе и да се тамошњи Срби понашају као обични грађани, а не као сепаратисти
Он је додао да Србија према споразуму треба да одустане од покушаја да „блокира чланство Косова у међународним организацијама“, али додаје да не контролише Србија чланство Приштине у НАТО и Европској унији, већ пет држава ЕУ.
Што се тиче Заједнице српских општина, Џозеф је рекао да би то требало да буде питање коначног статуса.
– Аутономија у било којем облику, па и бенигном, је питање коначног статуса, посебно у српској заједници са сепаратистичком мотивацијом. Тако су хрватски Срби добили ово удружење, али прво су били присиљени да прихвате хрватске законе. Потребна је аутономија, онда када прихвате суверенитет државе у којој ће се вршити, то је врло јасно. Проблем је у томе што је ЗСО обавеза ранијег споразума, а не последњег споразума – рекао је он.
У међувремену, Џозеф је, коментаришући оцену бившег британског дипломате Ентонија Монктона да је „Србима НАТО бомбардовање дубоко усађено у сећања и да то не треба заборавити“, рекао да је Запад одмах после 1999. стао на страну Србије.
– Зауставили смо албански устанак у Прешевској долини. Направили смо специјални суд у Хагу, који суди само Албанцима, односно злочинима које су починили Албанци, а не Срби, док смо 2020. године натерали председника једне републике Хашима Тачија да поднесе оставку и оде у Хаг, где одговара на оптужбе за злочине почињене над Србима. Такође, Џозеф Бајден, док је био потпреседник САД отишао је у Београд, не да се извини за поступке НАТО, већ да изрази саучешће због изгубљених живота. Доказано је да се не ради о великој Албанији, да се не ради о кажњавању Срба, већ о реакцији на агресију – напоменуо је Џозеф.
Извор: Srbija Danas