С обзиром да су преговори о будућности Косова и Метохије мењали формат неколико пута, Србија има и права, и маневарског простора да тражи да они промене формат још једном и да се воде под покровитељством Савета безбедности УН, уместо под покровитељством Квинте.
Србија, према речима Александра Павића, увек има права да тражи оно што јој омогућава међународно право по потписаним споразумима и Резолуцији 1244. За то увек постоји маневарски простор, док год наша земља сама не прекрши потписане споразуме.
„Тако да Србија апсолутно треба да тражи да се преговори врате у Савет безбедности, без обзира на то да ли ће поједине чланице Савета безбедности то прихватити или не. То треба да буде истакнуто као захтев, за шта ћемо сигурно добити подршку барем Русије, а вероватно и Кине“, истиче Павић.
Квинта фаворизује Албанце, Србија има права да тражи промену формата
Према Павићевим речима, очигледно је да посредници фаворизују једну страну, приштинску, која, подсећа он, није испунила ни један споразум потписан у бриселском формату. Ако ствари тако стоје, а притисци под којима се Србија налази од стране Квинте да прихвати француско-немачку платформу говоре да и Квинта фаворизује Приштину, Србија има свако право да тражи промену преговарачког формата и да се преговори врате у Савет безбедности.
„Србија треба да у помоћ позове све оне пријатеље у Савету безбедности и изван њега, који не признају лажну косовску независност и да тражи дипломатску подршку што више земаља да се преговори врате тамо где им је и место“, сматра Павић.
Бриселски преговори су обесмишљени, пре свега зато што је ЕУ почела да се бави статусом, чиме је прекршила сопствене принципе, каже наш саговорник.
„Друго, није приступила преговорима у доброј вери, с обзиром да је притисак био константан само на једну страну. После десет година, Србија, с обзиром да друга страна није испунила свој део Бриселског споразума, има право да прекине учешће у преговорима и да каже да ЕУ није компетентан „извођач радова“ и да захтева да се преговори врате у УН“, констатује Павић.
Најзад, ЕУ је у преговоре умешала САД, а УН за вођење преговора нису делегирале Америку већ ЕУ и самим тим је већ прекршен мандат светске организације. Из набројаног види се да постоји много основа да Србија тражи повратак преговора у форум за који ће бити сигурна да ће се водити у доброј вери, закључује он.
Повратак преговора у савет безбедности
Уплитање Квинте у преговоре Београда и Приштине дерогирало је улогу ЕУ у посредничком процесу, каже научни саветник у Институту за европске студије Александар Гајић, што, према његовом мишљењу аутоматски значи враћање преговора у руке УН-а. Гајић подсећа да је у рукама Савета безбедности надлежност везан за међународни протекторат над Косовом и Метохијом.
Међутим, у садашњој констелацији снага у међународним односима, враћање преговора под окриље Савета безбедности могуће је ако преговори са Квинтом пропадну, додаје он.
„Ако би Србија била довољно снажна да одбаци француско-немачки предлог, који је сада модификован као предлог Квинте, иза кога стоји и ЕУ и буде очигледно да у овом формату не може да буде постигнуто решење на штету Србије, тада се отвара простор да се цела прича врати на ниво Уједињених нација“, сматра Гајиц́.
Према његовим речима, реализација намера Квинте, а то је приступање самопроглашеног Косова међународним организацијама, не може да се догоди без УН и Савета безбедности – оно не може да приступи нити НАТО-у, нити УН-у.
Резолуцијом 1244 успостављен је Кфор, а ни једна територија не може да постане чланица ако Савет безбедности није окончао његов мандат.
„Једини начин да они то покушају да прогурају на мала врата је да Србија пристане на споразум. Ако Србија не пристане на споразум, онда више неће бити простора ни за ЕУ, чија је улога већ дерогирана, ни Квинте. И онда преостаје само повратак у УН“, објашњава Гајић.
Како Гајић каже, Србија има маневарског простора и снаге да не прихвати план Квинте под условом да постоји политичко јединство између владајућих структура и грађана.
„Ако је народ у убедљивој већини супротстављен оваквом виду споразума, који ће на мала врата, посредно, легитимисати псеудодржавност Косова и отворити му пут ка међународним организацијама, у чему је потребна сагласност Србије, у том случају Србија ће издржати и створиће се маневарски простор. Тај простор није велики, ситуација јесте тешка, али треба рачунати да ће се у наредних годину, годину и по дана десити крупне промене на међународној позорници“, наглашава Гајић.
Не само да ће Русија и Кина учврстити своје позиције у међународној арени, већ ће наредна година у САД бити изборна, а Доналд Трамп има сасвим другачији приступ међународној кризи од актуелне америчке врхушке. У тим условима, могуће је да ће Србија имати већи простор за могућност да се преговори преселе у Савет безбедности УН, закључује Гајић.
Формати се мењали, неуспеси су остајали
Формат преговора о будућности Косова и Метохије мењао се већ неколико пута од краја агресије НАТО-а на тадашњу Југославију. Тако је, након неуспелих преговора представника Србије са косовским Албанцима у Бечу, такозвана међународна заједница наметнула Ахтисаријев план, који Београд није прихватио, али је на основу њега Приштина једнострано прогласила независност.
И тада се, као и данас, говорило о косовској независности као „неповратном процесу“, и тада је Србија позивана да „прихвати реалност“. Међутим, западњачка „реалност“ није могла да буде успостављена без сагласности Србије, те је формат преговора морао да буде промењен; тада су преговори, уз сагласност Савета безбедности премештени у Брисел, под покровитељство Високог комесара за безбедност и спољне послове ЕУ.
Сада, десет година касније, преговори су поново променили формат и одвијају се уз посредство Квинте, САД, Француске, Немачке, Италије и Велике Британије, уз чему одређену улогу још увек играју и званичници бриселске бирократије.
Извор: Sputnikportal.rs
