У филијали банке у центру Београда, док је чекаоница пуна грађана, ради само један шалтер.
Док се клијенти наглас буне, друга службеница банке прилази старијим грађанима у реду и нуди им обуку како да користе банкомат. Наглас изговара да и ова експозитура затвара шалтере за рад са клијентима и да је боље да што пре науче како да сами обаве посао.
Ово је сцена од пре неколико дана из једне од финансијских установа на нашем тржишту.
Очигледно, још једна која смањује број експозитура, шалтера, радника. И потврда принципа по којима банке већ увелико функционишу: сав посао клијенти обављају сами, док њихов капитал расте. Дословце као у вицу, не морају ни прстом да мрдну, а новац само леже. Профит им је само за пола године лане био за 40 одсто већи, него у исто време претходне.
„Прича о дигитализацији, бесплатном плаћању рачуна из својих фотеља, без чекања у реду, без гужви, без провизија, брзо се показала као „мамац“ са сасвим другачијом суштином“, каже пензионер Љиљана П.
„Сав посао обављамо сами, укуцавамо рачуне, адресе, отварамо апликације и електронске налоге, радимо туђ посао и све то више није бесплатно. Ти банкари који нам притрчавају да нас науче како да се осавременимо и дигитализујемо, заправо себи припремају отказ. А из свега профитирају само банке. Њихов капитал расте упоредо са смањивањем обима посла, броја радника и филијала“, додала је она.
Упоредо са консолидацијом овог тржишта, нестајањем банака, догађа се и очигледно тактичко смањивање броја шалтера за такозване једноставне послове уплате-исплате.
Према последњим подацима НБС, поредећи период од 2012, број филијала је мањи за око 40 одсто, број банака за око 35 процената, а запослених за петину. Затворено је око 850 филијала, а без посла за деценију остало је око 6.000 запослених. То је за банкаре уштеда за око 750.000 плата.
„Конкретно, поредећи период од 2012. године број филијала се смањио са 2.243, колико их је било у децембру 2012. године, на 1.515 у децембру 2021, односно на 1.402, колико их је било у новембру 2022.“, речено је за Новости у Народној банци Србије.
„Док се број запослених на нивоу банкарског сектора од 2012. године смањио са 28.394, из децембра 2012, на 22.550 у децембру 2021, односно на 22.154 у новембру 2022. године“, додају.
Из НБС наглашавају да треба имати у виду да у Србији тренутно послује 21 банка и да је за протеклих 10 година са тржишта нестало 11 банака. Док је у децембру 2012. пословало њих 32, на крају 2021., број банака се смањио на 23, а од тада су припајањем и консолидацијом отишле још две.
„Имајући у виду наведено, може се рећи да је промена броја пословница, као и броја запослених у одређеној мери последица промена броја банака, односно процеса консолидације“, сматрају надлежни у НБС.
„Иако канали комуникације са клијентима и начин пружања услуга зависе од пословних политика банака, развој дигиталног и електронског банкарства, представља само допуну традиционалним видовима комуникације и постојећим услугама у банкама. Као и до сада, највећи број банака, изузев оних које свој пословни модел заснивају на дигиталном банкарству од оснивања, и даље ће имати експозитуре у којима је могуће вршити исплате и уплате, али такође и мултифункционалне уређаје са којих је могуће подизати или уплаћивати новац у динарима, а неретко и у еврима“ рекли у НБС.
Сматрају да процес дигитализације није у значајној мери утицао на пословне политике банака, као ни на број филијала и запослених у банкама.
Клијенти не желе у експозитуре
Из Удружења банака Србије кажу да се пословна мрежа сваке банке дефинише у складу са захтевима тржишта и својих пословних политика:
„Убрзани процес дигитализације и коришћење електронских сервиса умногоме смањио број клијената који желе да долазе у експозитуру. Готовину могу да подигну на банкоматима, да плаћају платним картицама, кју-ар кодом, ИПС-ом, мобилним телефоном, е-бенкингом, електронски чак аплицирати за кредите. Доступни су им преко тих канала и калкулатори валута, штедња, курсна листа… Све су то разлози зашто се смањује број долазака клијента у експозитуре па долази и до рационализације у пословној мрежи“, кажу у Удружењу банака Србије
Развијеност тржишта
„Промене у броју банака које послују у Србији пре свега одражавају развијеност и динамику домаћег тржишта, што представља још једну потврду остварених резултата и кредибилитета банкарског система Србије“, тврде у НБС и додају:
„Захваљујући регулаторним и надзорним мерама и активностима НБС, укрупњавање банака у Србији није довело до смањења квалитета финансијских услуга које банке пружају грађанима и привреди, већ је, напротив, допринело већој ефикасности и унапређењу квалитета производа и услуга, као и већој отпорности банкарског сектора, а самим тим и очувању стабилности финансијског система“.
Извор: Новости/Б.Царановић
