Италијански редитељ и сценариста Руђеро Деодато, кога је штампа прозвала “Господин људождер” због његових познатијих филмова “Последњи свет канибала” (1977) и “Холокауст канибала” (1980), преминуо је у 83. години.
Сматрао се једном од последњих легенди националне италијанске кинематографије
Рођен у Потенци, почео је своју каријеру у биоскопу комедијама и детективским причама, али се прославио пре свега као редитељ хорор филмова.
Филмом је почео да се бави као асистент чувеног Роберта Роселинија. Његова каријера добија на залету након великог успеха чувеног филма „Ђанго“ (1966), на којем је радио као редитељ друге екипе. Након тога добија послове као редитељ радећи телевизијске серије и рекламе. 1977. режира филм „Холокауст у џунгли“, а након успеха овог филма одлази корак даље са сличном тематиком и режира „Холокауст људождера“, један од најконтроверзнијих и најбруталнијих филмова у историји, који је био забрањен у преко 50 земаља.
С обзиром на реалистичност призора у филму, Деодато је након премијере био ухапшен и на суду је морао да докаже да су сви глумци живи и да покаже како су одређени ефекти изведени. Деодато је ослобођен оптужби, али му је било забрањено да три године ради. Драматуршки и редитељски филм је био испред свог времена као први хорор „фоунд фоотаге“ филм, чији су стил касније копирали филмови као што су „Вештица из Блера“ и „Паранормална активност“. Један од највећих редитеља свих времена, Серђо Леоне, тврдио је да је филм „ремек-дело, али да ће Деодато имати озбиљних проблема због њега.“
Деодато је након овог филма добио надимак „Господин људождер“. Иако му каснија остварења, као што су „Кућа на крају парка“, „Пљачкаши Атлантиде“, „Cut and Run“, „Број мртвих“ или „Фантом смрти“, нису била толико успешна, чињеница је да је Деодато оставио значајан утицај на светску кинематографију, а чак су и редитељи, као што су Оливер Стоун, Квентин Тарантино и Илај Рот, истицали да их је он инспирисао.
Међутим, и због тога је постао веома познат у свету и култни објекат за многе ентузијасте. Начин на који је Деодато изабрао да представља насиље такође је постао референца за велике режисере који су дошли касније, укључујући Квентина Тарантина. “Холокауст канибала” је замишљен као лажни документарац и из тог разлога се Деодато такође сматра једним од креатора “mockumentary“ жанра.
Извор: Srbija Danas
