Руске и украјинске снаге недавно су размењивале артиљеријску ватру око Гуљајпоља и Пологија на југу Запорошке области, око 100 километара североисточно од окупираног Мелитопоља. Док такви сукоби нису неуобичајени како рат улази у свој десети месец, оно што је посебно у вези оног 9. децембра је наводни подстицај.
Према руским изворима, украјинска армија гомила механизоване снаге око Гуљапоља, а ако је то тачно могло би да буде знак скоре украјинске четврте контраофанзиве упркос зими.
Циљ: ослобађање југа
Овај дуго очекивани напад – у региону Пологија у Запорошкој области – имао би за циљ ослобађање већег дела јужне Украјине и напредак украјинских трупа све до уског грла земље које повезује копнену Украјину са полуострвом Крим, које је Русија анектирала 2014. и које је у сталном фокусу обе сукобљене стране.
Русија делимично држи Запорожје од почетка инвазије и у септембру је прогласила припајање ове и још три украјинске области.
Украјински Генералштаб је 1. децембра објавио да се неке руске трупе повлаче са својих позиција у Запорошкој области. Како је саопштено, руске јединице су напустиле Нихајливку, Пологи и Инженерне, све места јужно од града Запорожја. Украјинска војска је рекла и да се Кремљ припрема за евакуацију административног особља региона, док је раније шеф Енергоатома рекао да се „стиче утисак“ да Руси напуштају нуклеарку Запорожје, да „пакују своје кофере и краду све што могу“.
Слабе позиције обе стране
ЦНН пише да линије фронта у тој области иду дуж више од 150 километара преко пољопривредних земљишта. На геолоцираним снимцима објављеним последњег дана новембра виделе су се последице удара на зграде у Пологију, а портал је навео да делује да Украјинци на бојном пољу понављају акције које су предузели у Херсону, гађајући мостове, центре снабдевање и концентрације руских трупа иза линија фронта.
Руске трупе имају слабу позицију на терену у Запорожју, али ни украјинска није нешто боља. Сектор дуж осе Гуљапоље-Пологи од пролећа је био уточиште одвојених јединица Русије и Украјине величине бригаде, пише “Форбс”.
Како се наводи, на руској страни ту је 291. гардијски моторизовани пук који на папиру броји неколико хиљада војника и десетине оклопних возила, док је на украјинској 106. бригада територијалне одбране, формација са неколико хиљада добровољаца из локалног подручја коју појачава 19. одвојени стрељачки батаљон, војна јединица са 400 људи.
Обе стране имају помоћну артиљерију и нападају једна другу. Институт за проучавање рата је 7. децембра забележио “рутинске артиљеријске и друге ударе западно од Гуљајпоља”.
Окршај 9. децембра
Управо је тим оружјем и ракетама размењивана ватра 9. децембра. Окршај је почео кад је “руска обавештајна служба открила кретање великих механизованих снага украјинске војске близу фронта”, како је на “Телеграму” рекао проруски сепаратистички лидер Игор Гиркин, додајући да је то изазвало “масовне артиљеријске ударе на непријатељске позиције и близу позадинских подручја у региону Гуљајпоља”.
Украјинска артиљерија је заузврат ударила Пологи. Није јасно које су се украјинске механизоване снаге можда помериле у Гуљајпоље у могућем очекивању офанзиве на Мелитопољ. У близини су 65. механизована бригада, као и 1. тенковска, наводи “Форбс”.
Поход на Мелитопољ можда ће захтевати више од тога. Претходни контраудари Украјине – око Кијева у марту и шест месеци касније око Харкова и Херсона – су сви укључивали најмање пола туцета тешких бригада.
Да би ослободиле Мелитопољ и потом скренуле десно да поврате јужну Херсонску област на левој обали реке Дњепар, украјинске снаге би требале да напредују око 300 километара и поразе десетак или више руских бригада и пукова.
„Украјини ће требати много тешких снага“
Украјинци су већ уложили напоре да те руске јединице фиксирају на месту – потискујући их на десну обалу Дњепра, а потом искрцавањем снага за специјалне операције на полуострво Кинбурн на јужној страни речне делте, где Дњепар улази у Црно море.
Чак и ако ове снаге не могу да ризикују да реагују на могући украјински напад североисточно од Мелитопоља, и даље би им стајале на путу док иду ка ушћу Дњепра и копненом мосту са Кримом. Украјинци ће морати да концентришу много тешких снага како би остварили успех, а сва је прилика да ће Руси то уочити и покушати да их поремете својом артиљеријом, наводи „Форбс“.
Ипак, Русија се исцрпила у рату, како су британски обавештајци указали крајем новембра.
Русија вероватно уклања нуклеарне бојеве главе са застарелих нуклеарних крстарећих ракета и испаљује их на Украјину, рекла је тада војна обавештајна агенција Велике Британије, додајући да се Москва вероватно нада да ће те ракете одвратити украјинску противваздушну одбрану.
Заменик шефа украјинске обавештајне службе, генерал Вадим Скибицки, рекао је недавно “Њујорк тајмсу” да Русија испаљује пројектиле направљене у украјинским фабрикама пре више деценија. Кијев је у протеклих неколико недеља, истакао је он, открио остатке неколико крстарећих пројектила Х-55 дизајнираних да носе нуклеарне бојеве главе које су биле уклоњење и замењене баластом.
„Безбедност нуклеарке виси о концу“
Како се сенка четврте контраофанзиве надвија над југом Запорошке области, поново су порасли су страхови за безбедност њене нуклеарне електране, највеће у Европи, смештене у граду Енергодару на јужној обали Дњепра.
Уредник “Гардијана” Џулијан Боргер је из Никопоља, прекопута Енергодара, оценио је да безбедност тог објекта „виси о концу“. “Силуета запорошке нуклеарке… постала је глобално позната откако је названа најопаснијим местом на Земљи – шест нуклеарних реактора на првој линији катастрофалног рата”, навео је он.
Русија је у уторак рекла да у нуклеарку није сместила никакво тешко оружје, пренео је Ројтерс.
Кијев је више пута оптужио Москву да користи објекат као де факто складиште за оружје, а борбе око електране подигле су страхове од могуће нуклеарне катастрофе попут чернобиљске. И једна и друга страна оптужују се међусобно за гранатирање електране.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је у уторак рекао да је Русија у контакту са Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА) која покушава да испосредује демилитаризовану зону око објекта. Ипак, Русија је истог дана одбила мировни предлог Кијева који би укључио повлачење њених трупа, наводећи да Украјина треба да прихвати нове територијалне “реалности”. Песков је прецизирао да то укључује додавање четири украјинске области Русији.
Извор: Блиц
