Јованка Будисављевић Броз би на данашњи дан напунила 98 година. Сама је причала да њена породица потиче из Пећи на Косову, због чега су и селу у које су се преселили у Хрватску дали име Пећани. Кућу у којој се родила, причала је она, током рата италијанске снаге су претвориле у свој штаб да би је пре повлачења спалиле. У 21. години добила је два ордена за храброст, а носилац је и Партизанске споменице. Такође је имала чин потпуковника Југословенске народне армије.
У зависности од извора тврди се да је Тита упознала 1944. или 1945. године. У том тренутку он је иза себе имао три брака и вероватно још увек непрежаљену љубав са прерано преминулом Даворјанком Пауновић. Многи су спекулисали и нагађали како се уопште млада Јованка нашла у Титовом окружењу. Неки су уверавали да су је за маршала одабрали на “највишем нивоу”, други да су управо на државном врху проценили да би брак етничке Српкиње и етничког Хрвата био изузетна реклама за идеологију “братства и јединства” на којој је почивала друга Југославија, док су трећи сматрали да је објашњење врло једноставно и да је ова Личанка испуњавала естетске критеријуме који су импоновали Брозовом укусу. Венчали су се 15. априла 1952. године у вили Дунавска у Илоку. Младожењен кум је био шеф ОЗНЕ Александар Ранковић,исти онај који ће 1966. године бити уклоњен са политичке сцене, наводно, због сумњи да је прислушкивао Тита. Кум са младине стране био је генерал Иван Гошњак који је до 1967. године био савезни секретар за народну одбрану, пише Слободна Европа.
13 дана без Тита
Како је Јосип Броз Тито нестао на 13 дана, шта му је Јованка Броз рекла у вези са посмртним остацима Драже Михаиловића само су неке од тема о којима је говорио сценариста и редитељ Милан Шарац. Он је својевремено представљајући своју монодраму „Ја, Јованка Броз“ говорио о детаљима које му је испричала Јованка Броз а о којима јавност до тада није ништа знала. У разговору за Вечерње новости Шарац је рекао да му је Јованка испричала да је говорила Титу да преда преостале Дражине кости његовој породици.
„Нека их његова породица сахрани где жели. Увек сам то говорила, не само кад се око тога у народу комешало, убеђивала сам га да је то најбоље решење. Нисам, нажалост, успела да га убедим“, рекла му је Јованка.
Такође му је испричала и један детаљ из времена када су се трудили да је одвоје од Тита.
„Дошла сам у резиденцију, а Тита нема. Нестао. Где је? Нико ни реч да каже. Није га било 13 дана. Била сам у шоку. Нисам могла никоме да кажем, мислим на светску јавност, нити да га сама тражим. Замислите, државе без шефа државе. Нестао човек у по бела дана. Кад су га вратили, није то био онај мој Тито. То је био први дан нашег коначног раздвајања. Где је био? Ко га је киднаповао? Испричала сам то само Раду Чечуру, мом шефу обезбеђења, пуковнику полиције“, признала је Јованка.
Милан Гашевић – главни телохранитељ
Милан Гашевић Гаша, полицајац, „човек од два метра, са леђима као ливада“ који је уједно био и најбољи каратиста у тадашњој Савезној полицији. Широј јавности није познат али се за његово име везују две итекако познате личности – Љуба Земунац и Јованка Броз. После једне акције немачке полиције Љуба је ухапшен али пошто није било чврстих доказа Немци су решили да га депортују у Београд. По њега је из Југославије дошао само један полицајац. И то сам. Био је то Милан Гашевић.
“Ја на годишњем одмору у селу на Романији помажем нешто родитељима. Кад одједном стижу полицијска кола. Кажу ми да морам хитно да се јавим шефовима. Тад ми они саопште да треба да идем по Љубу Земунца у Франкфурт “, испричао је Гашевић.
Колики углед је уживао Гашевић у својим редовима говори и то што је био изабран да буде један од малобројних полицајаца који су чували некадашњу прву даму СФРЈ Јованку Броз. тадашњи начелник обезбеђења Јосипа Броза Тита позвао је Гашевића и још двојицу његових колега и рекао им да су одабрани за специјални задатак.
„Момци имам у вас поверење. Ово што вам кажем не сме вам ни породица знати где сте ни шта радите. Јованка Броз долази у вилу. Морамо да обезбедимо да јој ништа не фали“, испричао је Гашевић
Дошла је колима, заједно са сестром Надом.
„Ми смо јој отворили капију, а кад је изашла из кола деловала је скрхано и сломљено да је то страшно било видети. Једва се попела уз степенице“, рекао је Гашевић.
Како је испричао, Јованка је временом стекла поверење у њега толико да је умела да га замоли да оде да јој купи нешто.
„Нама то није било у опису посла, ми смо били задужени за њену безбедност. Али ја сам је поштовао, она је била старија од моје мајке, сваки пут сам је послушао. Онда ме позове после да седнемо да попијемо кафу. Говорила ми је доста ружно о Станету Доланцу и Николи Љубичићу. Рекла ми је да су они вршили утицај на Тита како би их раздвојили. На крају су то и успели. Рекла ми је – ја сам са Титом јако добро живела, ми смо се волели, ја сам свако јутро добијала кафу у кревет“, испричао је Гашевић.
„Из куће нисам излазила јер нисам имала шта да обучем“
У једином интервјуу који је Јованка Броз дала од када су је људи око Јосипа Броза физички одвојили и изоловали од Тита, некадашња прва дама СФРЈ је испричала многе ствари о којима се до тада врло мало знало.
„Ја из куће нисам излазила јер нисам имала шта да обучем када сам овде дошла. Понела сам била само црнину онако на брзину када су ме избацивали из куће. Било је пролеће и лето. А када је дошла зима ја сам већ била у могућности да мало изађем. Међутим нисам имала шта да обучем ни да обујем, све су ми запленили. Све су ми запленили чак и телефонски именик. Ја сам овде дошла да нисам имала ни број телефона да се некоме јавим. То је била једна комплетна изолација. Била сам окружена са неких 15 полицајаца и све што је долазило до врата они су то будно мотрили, ко је тај и врло ретко пропуштали некога. Неке ствари су ми вратили после две-три године, међутим све вредније ствари које сам имала све су још увек заплењене“, рекла је Јованка Броз.
Када је Тито умро, она је то сазнала од тадашњег секретара Комитета, додуше на врло чудан начин.
„Секретар комитета ми је саопштио да је Тито умро. Била сам у Ужичкој улици у свом салону. Најавио се преко дежурног официра. Није ми рекао – Тито је умро – или нешто тако. Рекао ми је само – Оно је готово“, испричала је она.
„Била је последња одбрана Тита“
Говорећи о сарадњи са Јованком Броз, адвокат Тома Фила је у интервјуу за Мондо рекао да је доста разговарао са њом истичући да је она била пре свега драгоцена као сведок онога што је Тито радио.
„Због тога је Јованка била драгоцена, а не због онога што су сматрали Стане Доланц и ова банда, како их је она звала. Они су користили њу тврдећи да је она имала политичке амбиције. И пошто се дружила са женама државницима које су наследиле очеве и мужеве, они су сматрали да је она хтела да буде Тито уместо Тита. Онај ко је њу видео и ко је са њом разговарао схватио је да она није имала такве амбиције нити је за то била способна. Јованка је била полуписмена жена, која је приватним школама нешто завршила.“
Зашто је онда држава, када је цела гарнитура која је била око Тита отишла, и даље окретала леђа Јованки?
„После тога је било антикомунистичко расположење па је она била нежељени сведок свега тога. И онда као што то буде, на мртвог вука и зец диже ону ствар. Она је била последња одбрана Тита. Имала је задатак, наређење, да га ако затреба заштити својим телом у случају атентата. Обавештајна служба јој је дала то наређење. У ташници је имала један мали пиштољ. То је онај за ликвидације. Она је била жртва на крају живота. Тито је остарио, није имао ону ранију снагу. Једини контакт Тита који ови око њега нису могли да контролишу а где је он могао да добије неке информације је била Јованка. Е онда су почеле дезинформације – да га је тукла, да му није давала лекове, да га је малтретирала, да му није давала да једе. Будалаштина. И почев од Доланца до Љубичића су убедили Тита да се Јованка склони. Броз је већ био остарео, бојао се за живот и није имао одлучност какву је имао Стаљин на пример, па да се избори да он њих очисти. И склонили су је. Никада више није видела Тита“, рекао је Фила.
Јованка Броз преминула је 20. октобра 2013. године. Сахрањена је уз војне почасти, поред места на ком почива Јосип Броз Тито. Последњу пошту одали су јој чланови Владе Србије, дипломате, стране делегације и око 5.000 поштовалаца из Србије и других земаља бивше Југославије. Ковчег са посмртним остацима Јованке Броз био је на дан сахране изложен на улазу у Кућу цвећа, где су јој бројни грађани у мимоходу одали почаст, а на последњем испраћају почасну стражу давали су Гарда Војске Србије, који су испалили почасне плотуне, и некадашњи припадници партизанске Шесте личке дивизије у којој се борила у Другом светском рату. Испраћена је уз песму „Белла Циао“.
Извор: Курир.рс/Мондо
