„Ширење од Арктика до Западног Балкана, јачање источног крила, утврђивање црноморских линија“ – ово су реченице које су се могле чути од челника НАТО пред дводневни самит у Букурешту. Све оне, чини се, како год се окрену, дотичу и Србију, војно неутралну земљу са свих страна окружену снагама Алијансе. Ако се има у виду да Србија због рата у Украјини практично више нема могућност војне сарадње са Русијом, поставља се питање да ли наша држава уопште може више да буде војно неутрална у правом смислу те речи?
Да НАТО у новонасталим ратним околностима групише своје редове доказ је управо самит у Букурешту, али и речи генералног секретара алијансе Јенса Столтенберга који је нагласио да ће НАТО учинити све да одбрани своје савезнике.
– Као одговор на агресију Русије, НАТО појачава своје присуство од Балтичког до Црног мора. Основали смо нове борбене групе, укључујући и ону коју предводи Француска овде у Румунији. Канадски борбени авиони такође помажу да ваше небо буде безбедно. А америчке ракете Патриот појачавају вашу одбрану – нагласио је Столтенберг.
Како је најавио, на састанку у Букурешту министри спољних послова земаља НАТО-а размотриће начине да Алијанса појача подршку Украјини, као и другим партнерима који се, како тврди, суочавају са руским притиском – Босни и Херцеговини, Грузији и Молдавији.
– Не можемо дозволити да Путин победи. То би показало ауторитарним лидерима широм света да своје циљеве могу постићи употребом војне силе. И учинити свет опаснијим местом за све нас. Дакле, у нашем је безбедносном интересу да подржимо Украјину – казао је Столтенберг.
Имајући све то у виду, остаје дилема на који начин ће Србија одржати свој статус војне неутралности ако се зна да практилно више не може да има било какав облик војне сарадње са Русијом?
„Свега 10% грађана подржава улазак Србије у НАТО“
Истраживач из организације „Нови трећи пут“ Драгослав Рашета истиче за „Блиц“ да Србија нема пристисак да постане члан НАТО-а, али да има значајну сарадњу са том алијансом.
– Та сарадња је велика још од првог Индивидуалног акционог плана партнерства или ИПАП програма 2014. године односно пре рата у Украјини. Од како је почео рат у Украјини сарадња са НАТО-м је још већа. Ми смо стратешки партнер са НАТО-м, имамо одличну сарадњу са КФОР-ом због Косова још 1999. године – наглашава Рашета.
Како каже, без обзира на то тешко је замислити да ће Србија у ближој и даљој будућности бити део НАТО-а.
– Према последњем истраживању које смо радили тек 10 одсто грађана Србије подржава улазак наше земље у НАТО, а у тај проценат спадају и они који су сигурни у то и који би можда хтели да постанемо део алијансе – подвлачи Рашета.
Велика цена војне неутралности
Наш саговорник апострофира да Србија трпи и значајне последице због одлуке да буде војно неутрална.
– Ми због те одлуке имамо највећи војни буџет у односу на БДП од свих земаља на целом Балкану. Такође, сада због рата у Украјини више неће моћи као раније да увозимо руско војно наоружање што значи да ћемо и по том питању морати да се окренемо Западу – закључује Рашета.
„НАТО – природно окружење за Србију“
И војни аналитичар Владе Радуловић нема дилему да ће Србија још дуго остати војно неутрална.
– Наша земља има на десетине и стотине активности са НАТО земљама што на мултилатералном што на билатералном нивоу. Због рата у Украјини ситуација се променила па практично немамо заједничких активности са руском војском – наглашава за „Блиц“ Радуловић.
Како каже, суштински смо окружени земљама НАТО-а.
– Такође, готово све земље ЕУ су чланице НАТО-а тако да је на неки начин то за нашу државу природно окружење, али као што сам рекао не очекујем да Србија постане чланица НАТО-а – подвлачи Радуловић.
Наш саговорник подвлачи да на дводневном самиту НАТО-а неће бити акценат на Западном Балкану.
– Фокус ће бити на две теме. Прво, да се обезбеди даља и неометана помоћ Украјини у наоружању у калибру 155 милиметара и сложеним ПВО системима. Друга тема је јачање источног крила НАТО-а односно четири земље: Словачке, Мађарске, Румуније и Бугарске. Ствараће се и нове борбене, мултилатералне групе које ће чинити од 1.000 до 1.500 војника – закључује Радуловић.
Извор: Блиц
