Демонстрација силе и моћи са једним зацртаним циљем.
Уз жути бљесак и удар који „улази у кости“ самоходне хаубице К9 испаљују артиљеријске гранате на брдо погођено ракетама испаљеним из хеликоптера. К2 тенкови тутњају, убрзавају и пуцају у ходу. Ово је део ДX Кореа, четвородневне јужнокорејске одбрамбене изложбе одржане у септембру на полигону Почеон, око 30 километара од границе са Северном Корејом.
Изложба – представљена пред 2.000 људи, укључујући војне званичнике из више од двадесет земаља – један је од начина на који Јужна Кореја продаје оружје. А председник Јун Сук Јол жели да их прода више – довољно да Сеул постане четврти највећи светски извозник оружја.
„Уласком у четири највећа светска извозника одбране после Сједињених Држава, Русије и Француске, одбрамбена индустрија Јужне Кореје ће постати стратешка индустријска и одбрамбена сила“, рекао је Јун. Да би то учинила, Јужна Кореја ће морати да надмаши продају из Уједињеног Краљевства, Италије, Немачке и коначно Кине, која је држала 4,6% извозног тржишта у периоду 2017-2021, према Стокхолмском међународном институту за истраживање мира (СИПРИ). Од 2012. до 2016. имао је само 1% светског тржишта. Он се више него удвостручио у наредних пет година, забележивши 2,8% – далеко највећи пораст међу 25 највећих светских извозника оружја. Према подацима Експортно-увозне банке Кореје, таземља је продала оружје у вредности од 7 милијарди долара 2021. Извоз оружја Јужне Кореје порастао је последњих година, али земља је деценијама градила своју индустрију оружја, подстакнута проблематичним односима са својим северним суседом. Од 2020. године, војна потрошња представљала је 2,8% бруто домаћег производа Јужне Кореје, знатно изнад прага од 2% који многи савезници САД сматрају минималним.
„Севернокорејска претња нам је дала добар разлог, мотивацију да се уверимо да је наше оружје веома добро“, рекао је Чун Ин-бум, бивши генерал-потпуковник војске Јужне Кореје.
Технички гледано, Корејски рат се никада није завршио, јер је документ који је зауставио борбе 1953. године био примирје, а не мировни споразум. У првим деценијама након завршетка борби, одбрана Јужне Кореје је у великој мери зависила од америчких трупа и оружја. Ствари су почеле да се мењају 1970-их, када су САД биле „заокупљене“ Вијетнамским ратом и Хладним ратом са Совјетским Савезом. Јужна Кореја је почела да преузима већу одговорност за сопствену одбрану и улила је 42 милиона долара америчке војне помоћи у фабрике за производњу пушака М-16, наводи Корејски институт за развој. До краја деценије, корејски истраживачи предвођени Националним одбрамбеним научним институтом у земљи успели су да развију основно оружје, према извештају КДИ из 2014. Уз све присутне претње са Севера, Сеул је увео порез за националну одбрану како би платио развој модерне војске, укључујући оклопне системе и другу војну опрему коју корејске компаније данас продају.
Оружје и Украјина
Званичник америчке одбране рекао је за ЦНН овог месеца да Вашингтон намерава да купи 100.000 метака артиљеријске муниције од јужнокорејских произвођача оружја за испоруку Украјини. Муниција ће бити прослеђене Украјини преко САД, што ће Сеулу омогућити да се придржава свог јавног обећања да неће слати смртоносну помоћ тој ратом разореној земљи. У саопштењу објављеном након што је Тхе Wалл Стреет Јоурнал први открио планирану куповину, министарство одбране Јужне Кореје је саопштило да није променило свој став о испоруци оружја Украјини и да верује да су „крајњи корисник“ муниције САД. Руски председник Владимир Путин рекао је крајем прошлог месеца да је Јужна Кореја одлучила да пошаље „оружје и муницију“ у Кијев, што би, како је рекао, „уништило наше односе“ са њима – тврдњу коју је председник Јун демантовао дан касније. У указу председника Јужне Кореје о примени Закона о спољној трговини наводи се да се извоз може користити само у „мирољубиве сврхе“ и да „неће утицати на међународни мир, одржавање безбедности и националну безбедност“.
Јужна Кореја је такође потписница Уговора Уједињених нација о трговини оружјем, који је ратификован 2014. године са намером да се строго контролише ко добија оружје и под којим условима оно може да се користи. Украјина је потписница, али је није ратификовала. Планирани амерички трансфер муниције није једини начин на који ће се осетити утицај јужнокорејске индустрије наоружања у Украјини.
Јужна Кореја је у септембру потписала уговор са Пољском о највећој продаји оружја икада, у оквиру којег ће Варшави испоручити скоро 1.000 тенкова Хyундаи Ротем К2, више од 600 Ханwхиних К9 и десет борбених авиона Кореан Аероспаце Индустриес. Споразум ће омогућити Пољској да замени велики део наоружања које је Варшава послала Кијеву.
„Пољској је било потребно оружје да би се одбранила, а то је управо оно што ми пружамо“, каже Чун.
Колевка модерне индустрије оружја
Стална претња од севернокорејског напада један је од разлога зашто су линије за производњу војне опреме успостављене у јужном лучком граду Чангвону, колевци модерне јужнокорејске индустрије оружја. Град је у природном басену, окружен планинама са свих страна, па је одбрана „лакша“. Главни градски пут, има деоницу од 14,9 километара која такође може послужити као писта у ванредним ситуацијама. На његовом јужном крају налази се национални индустријски комплекс Чангвон, основан 1970-их и дом фабрика Ханwха Дефенце и Хyундаи Ротем, где артиљеријски оруђа и тенкови силазе са производних линија. Стране поруџбине стижу ове године, посебно значајан уговор са Пољском за који Удружење корејске одбрамбене индустрије процењује да вреди 15,3 милијарде долара.
Удео компаније Ханwха у том споразуму је 2,4 милијарде долара, што је највећи уговор за К9. Пољска је једна од девет земаља – заједно са Јужном Корејом, Турском, Финском, Индијом, Норвешком, Естонијом, Аустралијом и Египтом – које су купиле хаубицу од копманије Ханwха.
Ли Бо-хван, извршни потпредседник одељења за прекоокеанске послове компаније Ханwха Дефенсе, каже да компанија жели да буде дугорочни партнер земљама које купују њено оружје. У ту сврху отвара нове производне погоне у Аустралији, Египту и Пољској. У пространом, модерном комплексу у Чангвону, Ханwхини роботи избацују топовске кугле за К9 брзином од једне јединице свака три до пет дана. Ханwха прилагођава К9 својим купцима у иностранству: они који путују у северне климе попут Норвешке добијају додатне изворе топлоте за посаду; оне направљене за топлија места попут Индије или Египта имају више клима уређаја. Неки од фабричких К9 иду у Пољску ове године.
Важно америчко тржиште
Ханwха Дефенсе посебно гледа на једно тржиште – Сједињене Државе, највеће одбрамбено тржиште на свету.
„Желимо да уђемо на америчко тржиште уз подршку америчке локалне компаније, а такође желимо да допринесемо војсци САД и локалној одбрамбеној индустрији САД“, каже Ли, потпредседник компаније. У 2021. америчка војна потрошња износила је 801 милијарду долара. Али извоз јужнокорејског оружја и муниције у САД износио је само 95 милиона долара, према америчком Министарству трговине. Свеукупно, америчка војна потрошња била је већа од наредних девет земаља заједно. Јужна Кореја је на 10. месту. Али одбрамбену индустрију Јужне Кореје треба посматрати као комплементарног партнера њеној америчкој индустрији, а не као конкуренцију са њом, каже Чун. Тај огроман амерички војни буџет укључује огромне издатке за врхунске артикле. То није оно што Сеул продаје, истиче он и додаје:
„Постоје делови спектра оружја које Сједињене Државе не производе, јер мисле да им то није потребно. То не доноси профит њиховој индустрији. То је оно чему тежимо. Системи које смо продали Пољској су управо такви системи. Надам се да Сједињене Државе разумеју да је ово партнерство. Сједињене Државе праве највец́е и најбоље оружје на свету“, каже он, „али не праве све.“
Извор: Мондо
