Аутор: Ирина АЛКСНИС, РИА Новости
ГОВОРЕЋИ у дискусионом клубу Валдају, Владимир Путин је указао: ови догађаји и процеси ће трајати дуго. Можда читаву деценију.
Ако при анализирању актуелних вести и догађаја стално будемо имали на уму да управо сада дпроживљавамо тек мали део великог вишегодишњег глобалног процеса, то ће нам помагати да изградимо много јаснију и трезвенију слика збивања, који многе готово свакодневно заносе од еуфорије до очаја и назад.
Зато, погледајмоса ове тачке на оно шта се дешава.
Трансформација светског система, која траје већ дуже време, а активна је од 2014. године, ушла је 24. фебруара у етапу отвореног сукоба Русије и Запада. Тај сукоб је и војни пошто његова хибридна природа није ништа друго до смоквин лист који прикрива суштину.
Украјина је добровољно своју територију учинила поприштем непријатељстава, а своје становништво – прокси трупама НАТО-а. Узгред, у овоме је одговор на питање колико ће трајати сукоб: до краја глобалне конфронтације.
Борбе ће преоравати Украјином све док се не постигне нова геополитичка конфигурација у свету, односно – оних десет година које је поменуо Путин. са неким плусом или минусом.
Могло би се саосећати са нашим југозападним суседима, али су сами изабрали своју судбину, дуго, тешко и одушевљено је тражећи за себе.
Протеклих осам и по месеци показало је да опција за брзо и безболно решење проблема Украјине, авај, није успела. С друге стране, Запад има свој разлог за разочарење.
Није успео да у једном налету сруши руску економију, нити да обезбеди даљи државно-политички колапс, који би одмах решио проблеме САД и њихових савезника. Али, нешто друго се показало као горе: да је сам Запад приметно ослабио и постао рањив.
Друштвено-економски системи држава са обе стране Атлантског океана доживели су тежак ударац, а надлежне структуре више не крију да је ово само почетак и да ће у будућности бити много горе.
Већи део 2022-ге је колективни Запад деловао као консолидовани жестоки антируски фронт, а сада поново долази до забуна и колебања.
На Западу је почело све активније и гласније да се `набацује` тема преговора са Русијом, у то су укључени и утицајни медији и угледне личности попут папе Франциска.
Светски мејнстрим медији већ отворено пишу о знацима распада антируске коалиције због економских проблема са којима се суочавају земље учеснице. Неке државе, на пример, Италија, чак су најавиле обуставу војних испорука Украјини. САД су одбиле да Кијеву обезбеде дронове Gray Eagle, а Џо Бајден је поново потврдио да се САД неће директно мешати у украјински сукоб.
Коментаришући недавне догађаје, амерички председник је рекао да ће Русија и Украјина, које је поделио Дњепар, неко време „зализивати ране“. Међутим, ово је још релевантније за сам Запад. Потребни су му предах, оперативна пауза и прилика да трезвено процени већ претрпљену штету и будуће изгледе.
Од фебруара, Вашингтон и Лондон (континентална Европа је прилично резигнирано пратила лидере) безобзирно су појачавали ескалацију, у једном тренутку је приближивши и ризику избијања нуклеарног рата, али нису успели да остваре било какав значајнији напредак ка својим циљевима.
Напротив, два британска премијера су играла против Русије толико непромишљено да су скоро уништили националну економију. Сада је у Даунинг стрит дошао трећи човек за годину дана, не треба га сумњичити да има симпатије према Русији, али засад му је главна брига да спречи социјално-економску катастрофу у Уједињеном Краљевству.
САД имају своје проблеме. Демократска партија је успела да избегне тотални пораз на конгресним изборима, али су сами избори повећали амерички грађанско-политички амбис.
Западу је потребна пауза да схвати ситуацију, да се прегрупише, да прилагоди стратегију и тактику и припреми нови талас напада на Русију.
Нико не треба да гаји илузије да ће се стране одједном око нечега договорити и да ће се све завршити.
Запад се бори за свој опстанак у улози светског лидера и једноставно нема другог извора моћи и просперитета осим да уништава друге, а Русија је прва на реду. Сходно томе, поставља се логично питање: у чему је за Русију смисао да му у томе иде наруку?
Да ли је руској војсци такође потребан предах – то нека процене војни стручњаци. Али ништа мање важни нису ни политички и економски разлози због којих је Москва тренутно заинтересована за смањење ескалације.
Најважнији разлог је на површини: овогодишња рекордна жетва мора да се изнесе на светско тржиште, а за то ће бити потребно на овај или онај начин преговарати са Западом, који и томе ставља клипове у точкове.
Такође нам је потребно време да припремимо механизме за заобилажење скорих ограничења цена наше нафте. А и нама је од користи да Запад све дубље урања у економску кризу, да има све мање снаге и могућности да делује против нас.
А за све то је потребно време – месеци, недеље, понекад је чак један једини дан важан.
Ако је потребна пауза – биће направљена.
Кад следећи пут – поводом неке вести или догађаја – осетите потребу да вриштите да је све изгубљено или, напротив, да смо победили, застаните на минут.
Удахните дубоко и сетите се да ћемо можда још десет година живети у околностима сличним садашњим.
Чувајте дах.
Извор: Факти
