Турска је 12. октобра ослободила америчког држављанина, пастора Андреwа Брунсона, који је у затвору био од октобра 2016. године због сумње да је у сарадњи с клериком Фетхуллахом Гуленом суделовао у организацији пропалог војног удара у Турској.
Пре два дана су Анкара и Wашингтон одлучили укинути санкције које су наметнули једни другима и тако је поништен декрети о турским санкцијама против министра правосуђа и државног секретара Јеффа Сессионса и америчке министарке државне безбедности Кирстјен Ниелсен. Wасхингтон је истовремено укинуо санкције против турског министра правосуђа Абдулхамита Гüла и турског министра унутарњих послова Сüлеyмана Соyлуа.
С једне стране је свако смиривање напетости добро, посебно за Турску економију, која је у време заоштравања односа са Сједињеним Државама трпела велике финансијске губитке, као последица америчког притиска на турску валуту. Тренутни ниво турске валуте је 5,42 лире за један амерички долар, а како Турска има огромне кредите деноминиране у америчкој валути, ослобађање Брунсона и смиривање напетости се може проматрати као логичан корак Ердогана и његове управе.
Међутим, члан Одбора за одбрану Већа Руске Федерације, Франц Клинцевич, говорећи за руски Евроазијски Дневник, каже како би се ово отопљавање односа врло лако могло одразити на промењиву Ердоганову политику у Сирији, где НАТО земље још нису одустале од провокација с лажним хемијским нападима и да би им Турска могла пружити потребну помоћ.
Осим тога, истог дана када је објављено обострано укидање санкција, америчка и турска војска су почели спроводити заједничке патроле у подручју северног сиријског града Манбија, док америчка управа и Пентагон ниједном речју нису осудили турско гранатирање положаја својих савезника, курдских YПГ снага, западно од пограничног града Аyн Ал-Араба, којег су Курди преименовали у Кобани.
Чини се да у Москви нимало не верују Ердогану, али су ипак одлучили да га је боље држати близу, него оставити да делује самовољно или у уској сарадњи с НАТО савезницима и заливским монархијама, како је било од почетка сиријског сукоба све до пропалог војног удара када су му подршку дали Москва и Техеран.
“Одлука Анкаре и Wашингтона о узајамном укидању санкција могла би имати последице на Сирију, где је настао озбиљан чвор противречја. Пресећи га биће изнимно тешко. Готово све земље НАТО пакта су заинтересоване за одлазак тренутне сиријске управе.
У овом случају је могућа подела Сирије и стварање хаоса у којем ће свако покушати добити своје и решавати своје проблеме. Само Русија остаје при ставу да се сва питања морају решити у оквиру међународног права и у складу с мандатом Уједињених народа. Пре свега, ми делујемо у интересу сиријског народа и водства, који има све правне темеље за управљање земљом”, рекао је Франц Клинцевич.
“Турска спроводи своју политику према источњачком менталитету. Жели угодити свима, све надмудрити и све искористити”, додао је руски сенатор.
“Данас у Сирији се множе све врсте фалсификовања, не марећи за квалитет. Приказују се јефтине лажне намере с циљем дискредитације свега и свакога. Затим следи покољ. Али морам рећи, прво, ми смо се навикли на овај став Запада. Друго, пре или после ће Запад колективно морати одговарати за то. Живимо у XXИ веку, када је изнимно тешко скривати информације или преобликовати истину. Истина ће бити на крају позната светској јавности”, сигуран је Клинцевич.
Ваља напоменути да се узајамно укидање санкција између Турске и Сједињених Држава подудара с извештајима о надолазећим провокацијама у Сирији и дописник Евроазијског Дневника је замолио сенатора да коментарише је ли то случајно?
“Сједињене Државе су земља са знатним војним, политичким и економским утицајем. Не рачунати на овај аспект је врло тешко. Познавајући деловање америчких тајних служби и широк распон њихове интеракције с турским службама, мислим да таква “случајност” чак и није случајна”, верује руски сенатор.
Клинцевич такођер не искључује да би Анкара могла и позитивно утицати на будуће односе Москве и Wашингтона. Русија не занемарује Трумпов прагматичан приступ. Ми овдје расправљамо с тачке гледишта неких службених и видљивих манифестација. Али постоји много околности, одлуке и обавеза које ми не видимо. На томе ради велики број људи и служби. Не могу се не узети у обзир ове нијансе. Одлуке се на површини виде на крају, а околности њиховог усвајања су врло тешке теме. Не желим бити део никакве теорије завере. Допустите ми само да кажем да је Ердоган искусан политичар, који се већ навикао на такву игру. Покушаће седити на неколико столица истовремено. Не искључујем ни да изградњом нормалних односа с Русијом Турска може позитивно утицати на будуће односе Москве и Wашингтона. Јесте необично, али се и то може догодити”, закључио је Франц Клинцевич.
Извор: ЕА Даилy/logicno.com
