ЕКСПЕРТ за безбедност и тероризам – Џавад Галијашевић – неуморно упозорава да и Србима и БиХ реалне претње долазе са Запада, а да Београд и Бањалука пред својим интересима немају право на еквидистанцу у постављању према Лондону и Вашингтону и Москви јер је Русија сила добра од које зависи и будућност Европе и Балкана, а српско добро.
Факти објављују систематизован преглед тих Галијашевићевих оцена, упозорења и ставова:
„Будале које тврде да је овдjе 4400 Руса шпијуна треба одвести на неуропсихијатријске клинике, а ви их, овдје, у Србији, доводите пред камере!
Нема тих Руса!
Основна разлика у дјеловању западних служби и руских служби на овом простору јесте у томе што је у руској обавјештајној стратегији Србија – пријатељ! А кад вам је нека земља у обавјештајној стратегији пријатељ, ви онда прикупљате информације које не наносе никакву штету вашем пријатељу и прикупљате информације од других непријатељских служби које можда желе да науде вашем пријатељу. Ваш интерес није да вам пријатељ буде слаб.
Руске службе су зато ту, а не да би наносиле штету! Како је могуће причати о руској обавејштајној пријетњи у моменту кад Русија даје Србији авионе и противавионске системе и помаже њену одбрану?
Којих 4400 шпијуна!? Па Руси у Србији не могу да за српско-руски хуманитарни центар у Нишу добију дипломатски статус, а тај статус сте дали НАТО структурама – од СОФА споразума, ИПАП-а итд!
Супротно Русији, западне службе су именовале Србију и њену инфраструктуру и државне институције као непријатељски оријентисане и које зато треба окупирати својим кадровима!
Питате ме колико је западних агената на територији Србије, а ја ћу вас питати – колико је западних агената у новоизабраној влади Србије, у БИА, у МУП-у?
Русија није пријетња територијалном интегритету Србије, јавно га подржава. А западне службе су директна пријетња државном интегритету. Само ако се ваш српски национални интерес око Косова промјенио, само се тад могу пустити Хил, Грубјешићка, Кандићка, Чеда и Чанак, некакви Стојковићи, да вам говоре да је Русија непријатељ.
Непријатељ је Запад који вам каже да вам је пријатељ, али да заборавите на Косово, да Русији уведете санкције, да Републику Српску отпишете, а Србе у Црној Гори оставите да се сналазе сами.
Британске службе у Србији, не да дјелују, него су овдје код куће! У Босни имају ОБА, они су је формирали и довели свог бодигарда из амбасаде да буде шеф – Алмира Џуву који је касније послат у сједиште НАТО да буде велепосланик БиХ, а на његово мјесто су нам на крају довеле Осмицу са три фалсификоване дипломе. За министра безбједности су нам довели нарко-дилера Мектића, који од школе има курс МУП-а Хрватске!
Британцима то не смета док сте у њиховој служби!
И заиста, домаћи извођачи западних радова на Балкану су шпијунчићи који су прошли њихове курсеве.
Примјер је и Централна изборна комисија БиХ, од предсједника до многих чланова.
Суад Арнаутовић, који је прије рата био Титов официр, па Алијин полицајац, одмах послије локалних избора прије двије године био је убачен у режирани сценарио да би сам могао глумити предсједника ЦИК-а.
Пошто је школован за политиколога и нема везе са изборима, морао је завршио курс у Бечу за изборне званичнике, и у Лондону за управљање процедурама!
Американци и Британци су на овим изборима имали и свог кандидата – Јелену Тривић. Финансирали су њену кампању директно из „мајке свих служби“, из НСА, о чему је директор Џорџ Дејвис направио и службену забиљешку о безбједносној процјени и правилима сарадње.
Американци су јој три месеца пред изборе, на сарајевском аеродрому, учучили 10 милиона долара.
Карен Донфрид потписује тај акт, а резултат је договора Ескобара, Младена Иванића и ген. Нолса, који је и предао паре.
Дејвис у својој забиљешци каже да је Тривићка антируског расположења, што она и сама потврђује. Прије неки дан је на РТС изјавила да се не би састала са Путином ни кад би је он позвао.
У документу Дејвис пише и да Тривић правилно гледа на Кину иако о њој има мало информација. Документ открива и да је Тривићка од Американаца тражила да уђе у Додикову реторику, да поправи рејтинг своје странке.
На шта вас то подсјећа? То – на Пинку ћемо србовати, а радићемо друго.
Циљ Запада је одувијек био разарање српског етничког простора и његово фрагментрање у дјелове који ће остати одвојени: у РС, у ЦГ, у Србији и у Хрватској.
У Хрватској су успјели да униште Србе. Операцијом познатом као „Олуја“ – највећим етничким чишћењем у Европи! – управљало се из Демократске партије, из САД се са измјештеног командног мјеста на Брачу, кроз оперативну групу Јадран у Сплиту.
У Републици Српској раде не само на дијаболизирању једног човејка него на укидању државно-правног субјективитета РС, разарању Дејтона, слабљењу институција у Сарајеву и озакоњивању протектората!
У БиХ се ужурбано окупило неколико хиљада обавјештајаца са Запада, прије свега из САД, Британије и Њемачке, плус стотине командоса и десетине специјалаца – Ескобари, Пичи и слични, повезани су са војно-одбрамбеним службама које изводе специјалне операције о којима је Милановић говорио кад је рекао да гледамо бањалучки „Мајдан“.
Од доласка Пича се нарочито појачало кретање обавјештајаца по РС, укључујући и око Додика. И у Бањалуци и у Лакташима.
Познато је да Британци и САД уклањају противнике или њиховом ликвидацијом или изазивањем ратова. И, заиста, Запад има циљ да изазове сукоб и доведе БиХ до рата.
Не можете срушити Републику Српску на изборима, а да институције, служба и народ мирно кажу – добро, поновићемо гласање.
Опозиција је у РС продужетак америчких тајних служби. У Брчком је од недавно Менути, специјалац који је и замјеник Шмита (који је и сам нелегалан). Они желе мајдан, као увод за комшијске сукобе!
Хрватска неће стајати по страни и гледати како бошњачка већина гази Хрвате у сукобу. Милановићу је Додик најприхватљивији, јер је Додик објаснио да су они изиграни и Милановић даје политичку подршку вођству РС да би добио узвратну подршку за малобројни хрватски народ у БиХ. То је рационална одлука, јер да бисте преживјели – морате да се ојачате, да имате савезнике.
Додик је то урадио преко Милановића и преко Орбана, преко словеначке Владе, председника Путина, путем кинеске сарадње и сарадње са водећим људима у влади Израела.
Савезништво са Хрватском је стратешки важно будући да РС и Хрватска имају 1000 км заједничке границе, али оно не само да није подржано из Београда, него је све учињено у интересу немачко-британске политике да се то савезништво развргне разним сукобима и политичким играма које су требале да отежају Додику и Човићу да се одупру притиску Запада и Сарајева.
Хрватска обавјештајна служба има јако дјеловање у БиХ и Милановић је реаговао јер је Хрватска потписница Дејтонског споразума чије је рушење у току.
Србија није реаговала, њој Хил говори шта треба да ради и то одузима сваку наду да Србија може учинити било шта за РС – за Дејтонски споразум, као уосталом ни за Резолуцију 1244.
Јел` то Србија постала протекторат, кад Републику Српску више брани предсједник Хрватске него предсједник Србије? И, кад дозвољава да јој Хил говори да се одрекне пријатеља и да дође у табор оних који су бомбардовали Србе, разорили им државу!?
У Црној Гори су такође на дјелу обавјештајне игре.
Нама се чини да је сукоб Абазовића и Ђукановића ескалирао потписивањем Темељног уговора са СПЦ, али сукоби су увијек због послова и материјалних интереса, те ако Мило управља шкаљарском и кавачком мафијом – биће тешко сачувати главу Абазовића.
Абазовић још има антисрпски политички концепт у погледу НАТО, Сребренице, косовске државности и зато његов прилазак Србима (споразум са СПЦ) треба гледати са том резервом.
Даље, погледајте Србију. Ликвидиран премијер, а никада није испитана обавјештајна позадина убиства. Послије разбијања југословенског обавјештајног и безбједносног простора, Британци су грунули у Србију, организовали државни удар 5. октобра.
Исти догађај је на мајдану у Украјини назван „наранџастом револуцијом“, на Блиском Истоку је то било „арапско пролеће“. Српску верзију је омогућио Мики Ракић, који је био британски човјек.
Убједили су Ђинђића да треба да укине ДБ јер је „превише Милошевићев“ и да формира БИА. Тако се направила чистка способног кадра, измјештен је обавјештајни рад из МУП-а и формирана нека полусамостална агенција, укинута су полицијска и правосудна овлаштења која је имала ДБ, пошто је ДБ до тада могла да води кривичне истраге и без потписа истражног судијем да без тужиоца стави предлог за оптужење.
Само девет мјесеци послије формирања БИА, убили су вам премијера јер се замјерио британским плановима, приближио њемачким, али и конфронтирао и једнима и другима назнаком да би могао другачије да води косовску политику.
Сада се Додик конфронтира и не дозвољава да БиХ призна Косово, да уђе у НАТО нити да уведе санкције Русији.
Београд је рекао да је БиХ увела санкције – а није! Србија признаје Шмита. Србија каже да подржава Дејтон, али то није довољно, јер никада нисте примјенили ни једну државну, политичку или дипломатску мјеру, па чак ни поднијели тужбу.
Да је Србија институционално заузела другачији став – не би се овако силовао Дејтонски споразум.
Није ни Додику пружила подршку обавјештајним подацима којима располаже, иако је Додик угрожен од британских служби које му прилазе, већ умјесто институционалне подршке, покушава да измисли неки сукоб који очито Додик не жели.
Додик не жели сукоб Београда и Бањалуке јер зна да је Србима неопходно јединство. Он зна да, када би јавно расправљао са Вучићем, послушнички медији би рекли да је Додик напао – Србију!
То су већ покушли да намонтирају преко БН телевизије, говорећи о мом личном размишљању да Отвореним Балканом Србија товари себи рјешавање албанског националног питања у Прешевској долини, а српски народ неће добити обједињење – Запад зато ни не тјера БиХ и Црну Гору да се придруже. У Србији су рекли да Додик преко мене напада, а то није тачно. Он има своју државотворну политику и ослоњен је на Србију, а ја имам своје мишљење. И, углавном говорим само о проблемима у Босни јер их има довољно, али говорим ако Србија нама генерише додатне проблеме, ако она издаје Дејтонски споразум и признаје Шмита, ако лаже да су ЕУ и Њемачка најважније и отићи ће – а ви сте у спољно-трговинском дефициту од девет милијарди у корист ЕУ (што би они игдје отишли?), а са РС имате милијарду у плусу!
Или, ако постоји сарадња, као што постоји од 2014, када је опозиција доведена у Сарајеву на власт уз препоруке из Београда и одлуком Изетбеговића. Та власт је на чело ОБА довела Осмицу, доведен је и Мектић који је повезан са нарко-картелима, те су заједнички поткопавали РС.
Видио сам да је власт у Србији то подржавала на одређени начин.
Када је Влада РС организовала референдум о Уставном суду и правосуђу, у Србији је референдум подржало 5 000 Срба, а у Њемачкој шест хиљада! Ту нема логике. То је била последица медијског спиновања, јер је требало да већ тај референдум буде пресуда Додику. Није успјело.
Кад све то сагледате, видите да сви путеви воде у Лондон. И Тривићке, Иванића, Арнаутовића и овдје неких у Србији, и самог Вучића, сви путеви воде према Лондону.
Како другачије да објасните понашање Србије која се прави да није чула да је Јелена Тривић имала конекцију са Британцима?
Од ОБА не можемо очекивати да истражи рад за стране службе, али то би морала БИА и друге службе у Србији.
Не можете пустити државни РТС да Тривићеву интервјуише непосредно пред изборну тишину и одмах послије избора – да би тврдила да је покрадена, а знате да је јутро послије избора прво отишла у амбасаду Британије, заједно са Бореновићем и делегацијом ПДП-а по даље инструкције.
Циљ је био да се утиче на бирачко тијело које је било неопходно у припреми обојене револуције. Мислили су да ће им бити довољно да у РС оснују бројне портале и НВО-е, као и да медијски спинују из Србије.
У посљедњих шест мјесеци, у медијима блиским Влади и петооктобарском систему Ђилас-Шолак, нема РС на насловним странама да би јавност РС стекла утисак да Вучић не подржава Додика и да би био одбачен на изборима.
А ако не буде поражен, онда да се створи довољно масе за протесте коју МУП не би успио да исконтролише. Међутим, МУП РС је реформисан и најбоља је полицијска агенција.
Западне агенције нису успјеле. Додик је несумњиво вишеструки побједник!
Запад има модел да се са неподобним лидерима разрачуна уклањањем. У мањим земљама имају принцип: поткупи, ангажуј или убиј! Зато је Додику озбиљно угрожен живот и лаже свако ко му каже да му може помоћи, да се западна политика према њему промјени.
Ко му може помоћи? Додик је прије два мјесеца био у Тел Авиву, замјеник премијера Либерман, који је водио и одбрану и унутрашње послове и финансије Израела, подржао је и Додика и РС- не само декларативно него преко институционалне акције.
Додик је задржао и снажне позиције у Кини, Путин га је недвосмислено подржао пред изборе, као и Орбан у Мађарској.
Ти контакти су важни да би се спријечиле многе ствари – сјетите се како је Русија устала у СБУН и спријечила да Срби буду проглашени за геноцидни народ.
Бакир Изетбеговић је задржао ослонац на британску терористичку организацију Муслиманска браћа, и то не на ону централу која је код Ердогана у Турској, него на централу у Лондону!
Ердоган је пред изборе одбио да подржи Бакира и пред њим рекао да је Запад у Босни да подјели муслимане и да им нанесе зло. Тиме је поручио да је Бакир отишао предалеко у служењу Западу.
Јер, највећи непријатељ и Ислама и Православља је Запад, то је НАТО који води рат против мајке православног Хришћанства- Русије и у овом смислу потпуно разумијем руске напоре и не калкулишем да кажем да треба подржати Русију.
Каква еквидистанца, болан, од пријатеља Русије и од непријатеља који је на вас бацио 200 000 тона бомби са осиромашеним уранијумом?!
Кажу: Русија је увела санкције Србији. Али, која Русија? Она која 1993. изводи тенкове на властити президијум Врховног Совјета, руши свој Парламент, а Хасбулатов иде у Чеченију и покреће рат који се завршио поразом руске војске.
Русија у којој није било критичне масе патриотских снага!
Али, та маса је створена кад је кап прелила чашу – бомбардовањем Србије. И тада долази Владимир Путин и патриотске снаге потпуно преузимају.
Специјална операција, коју је Русија покренула 24. фебруара у Украјини, представља почетак руског одговора Западу. То је био и почетак митског сукоба добра и зла, и тај сукоб постаје најважнији дио европске и свјетске, а тиме и наше, балканске историје (прошлости и будућности).
Тај сукоб обавезује угрожене народе да више не сједе на двије или три столице: чак ни на једној. Јер, није у реду сједити док Русија води одлучну битку против западних и украјинских нациста, битку за слободу цијеле Европе чији исход рјешава и судбину наших народа. Ваљда то мора коначно постати и наша битка!
Извор: Факти
