Рате кредита су значајно повећане у последњих неколико месеци , а многи страхују колики ће бити скок еурибора у наредном периоду. Душан Узелац са портала „Каматица“ каже за РТС да је стање сада турбулентно, али да не значи да ће еурибор расти у небеса. Поручује и да ово није исти сценарио као са кредитима у швајцарцима.
Душан Узелац истиче да су банке продавале кредите док је еурибор био негативан, са идејом да то продају као најповољнију понуду, али да нико није искористио моменат да каже како ће еурибор порасти, да бар припреми клијента.
„Ово што се дешава није ништа страшно, само вас нико није обавестио о томе. Када скочи еурибор један одсто рата кредита просечно порасте за тридесетак евра, то је рата од 200-250 евра“, каже Узелац.
Ко има већу рату, објашњава, сада има и веће поскупљење.
„Оно што је проблем код стамбених кредита, ту вам банка ниједна неће понудити фиксну каматну стопу. Банке немају храброст да се вежу за једну валуту на 20 година, зато се оне везују за еурибор и тако деле ризик са клијентом“, поручује Узелац.
Истиче да сада делује да је то на штету клијената, али да треба узети у обзир да неко ко је узео кредит пре седам година имао је доста повољан период отплате претходних година.
„Сада је то турбулентно, не значи да ће то остати до краја тако, не значи ни да ће расти у нека небеса“, наглашава Узелац.
„Није исти сценарио као са кредитима у швајцарцима“
На питање да ли може да се понови ситуација коју смо имали са швајцарским францима, Узелац каже да није исти сценарио.
„Морам да раздвојим да апсолутно нису исти сценарији. Еурибор и цео механизам еурибора је нешто што је везано за цело европско тржиште задуживања – и банака и фирми и физичких лица. Шта то значи? Значи да је крупан проблем у питању и неће се дозволити да дође ту до колапса. Замислите да оштећених буде 30 милиона Европљана“, додаје Узелац и каже да би то био финансијски и економски колапс.
Наводи и да неће доћи до колапса као у Америци 2008. године када су порасле рате, а онда су људи масовно рекли нећемо више овај кредит ево вама некретнина назад.
„То када уради један у 1.000 то није проблем банке, али кад уради 500 од 1.000 онда је то проблем банке. То је онај домино ефекат који направио ону целу 2008. годину“, истиче Узелац.
Ко купује станове и колико се узимају кредити
Занимљив је податак који је данас објавио РГЗ да се и даље продаје велики број станова, највише у Београду. У последњем кварталу продато је чак 8.013, а само десет одсто непокретности плаћено је кредитима.
Узелац објашњава да је статистика „мало неисправно поређана“, не кажу да је од 8.000 станова 800 плаћено кредитима, већ да је 10 одсто финансирано.
„Што значи да скоро па сваки други купљен стан иде део на кредит део за кеш. Онај ко прода некретнину сигурно не оде у кафану да потроши новац, он купује следећу некретнину, значи то је већ неки новац у игри. Најчешће се докупљују квадрати“, додаје Узелац.
Истиче да је то један део објашњења и да би волео да има филмско објашњење да су дошли неки са коферима новца и да су покуповали.
Поручује да постоји и друга страна приче и да када се погледају купци некретнина постоје две врсте: једни који купују дом, други који паркирају свој капитал.
„Ови који купују дом они су ти који гледају и кредите и како да прођу повољније, а они који паркирају свој капитал у некретнинама чувају новац“, наводи Узелац.
На питање да ли је то паметан начин чувања новца, каже да ако све пројекције кажу да ће за годину дана новац вредити 10 одсто мање онда је јасно.
„Он каже дај да купим некретнину било коју и он уствари диже цену онима који желе свој дом“, закључује Узелац.
Извор: Ртс, Блиц
