У недељу поподне 23. октобра свет је обишла вест да је руски министар одбране Сергеј Шојгу разговарао телефоном са америчким, британским и турским колегом на тему да Украјина планира негде на својој територији да активира „прљаву нуклеарну бомбу“ и да за то оптужи Русију.
Наиме, ова прича је наводно кренула после оператвних сазњања руске војне обавештајне ГРУ и спољне службе СВР, које су пренеле информације да је Украјина спремила у једном граду прљаву нукеларну бомбу, да су радови на њој при крају после чега следи детонација.
Прича је настављена у понедељак, где је Москва скоро цео дан понављала о прљавој нуклеарној бомби да се спрема њено активирање, а онда и да су једницама на терену као и у смаој Русији додељена АБХО опрема и комплети за личну заштиту.
Прича се и даље наставља и стиче се утисак да сви стрепе, да ли ће Русија да активира „прљаву нуклеарну бомбу“.
Прича о диртy бомбс почела је још 1998 кад је саопштено да лидер Ал Каиде Осама Бин Ладен планира да употреби прљаву бомбу против америчких циљева. Сага је настављена и 2001, већ 2002. на лису је уврештен Садам Хусеин, да и он планира, а после инвазије и окупације Ирака та прича је нестала. Ова са Бин Ладеном и прљавом бомбом егзистирала је до 2008, али је била све блеђа и блеђа, да би замрла поптуно после слома Исламске државе у Сирији и Ираку 2017.
Безбедносни аналитичари су прљаву бомбу уврстили у оружје за масовно уништавање, где би тероисти искористили нукеларну енергију за нечасне намере, са чиме су утицали да у јавности дискредитују овај облик придобијања струје, који је посебно био наруђен после трагедије у Чернобиљу 1986.
Неко би поставио питање, па шта је прљава бомба?
До сад смо чули разна објашњења.
Једноставним речником „прљава бомба“ је експлозивно тело састављено од радиоактивног материјала и конвенционалног експлозива. Овде треба нагласити да се у конструисању прљаве бомбе не користе радиокативни материјали који се користе код нуклеарног оружја за настанак нуклеарне експлозије, већ радиоактивни материјали који су лако доступни и налазе се у широкој употреби у индустрији, медицини и научним истраживањима на пример: цезиј 137, кобалт 60, иридији 192, строцији 90.
Када се погледа састав и последице експлозије „прљаве нуклеарне бомбе“, она није право нуклеарно оружје као што се тврди него пре свега би га могли да сврстамо у радиолошко. Главна намена овог оружја је да се употребом комерцијалног експлозива рашири радиоактивни материјал у околину и у насљењим местима прозрокује радиоактивну контаминацију.
Последице употребе прљаве бомбе је јако тешко прецизно одердити, али научници тврде да би утицај на становништво на месту активирања „прљаве бомбе“ био зависна од неколико фактора: пре свега од количине употребљеног радиоактивног материјала и материјала који је употребљен. То пре свега зависи од количине распада радиоактивног материјала у једној скеунди, јачине зрачења и утицаја на човекову животну средину.
Прљава бомба није оружје за физичко насиље, које би имало велики број жртава као када би се употребило као право нуклеарно оружје.
Прљава бомба би се више могла означити као психолошко оружје, чије последице осим непосредно страдалих на месту саме експлозије или рањених и заражених радиоактивним зрачењем је страх од ширења радијације и економски колапс који би уследио, таласом избеглица из угрожених подручја и стварањем опште нестабилности у градовима који имају огромну популацију, као и дуготрајном контаминацијом одређених зона па и целих држава.
Извор: Курир
