Руси су заузели Херсон на почетку инвазије на Украјину, а Путину је овај град на југу је Путину стратешки важан.
Украјинске снаге у офанзиви на југу фокусирале су се на Херсон, главни град покрајине који је под руском контролом од првих дана инвазије.
Русија је током јучерашњег дана наводно поручила својим грађанима у украјинском граду Херсону да напусте своје домове у што краћем року због украјинске офанзиве.
Зашто је Херсон толико важан?
Херсон, који је пре рата имао 280.000 становника, једина је регионална престоница коју су заузеле руске снаге. Град и околна подручја пали су под Москву у првим данима рата док су руске трупе брзо напредовале северно од Крима, региона који је Кремљ анектирао 2014. године.
Његов губитак је био велики ударац за Украјину због њене локације на реци Дњепар, близу ушћа у Црно море, и њене улоге као главног индустријског центра.
Херсон се такође налази на месту са које се може прекинути ток воде за пиће од Дњепра до Крима. Кијев је блокирао ове виталне залихе након анексије, а Путин је раније поменуо важност њиховог обнављања.
Током лета, украјинске трупе су покренуле немилосрдну офанзиву да поврате делове региона, који се такође зове Херсон и један је од четири региона које је Русија нелегално припојила после лажних референдума прошлог месеца. Украјина је користила ракетне лансере ХИМАРС које су испоручиле САД да би више пута погодила кључни мост на Дњепру у Херсону и велику брану узводно која је такође коришћена као прелаз. Удари су приморали Русију да се ослони на понтоне и трајекте, пише АП.
Ово је прекинуло везе снабдевања са Херсоном и групом руских снага на западној обали Дњепра. Недостаци су се погоршали након што је камион бомба 8. октобра разнео део стратешког Кримског моста који повезује руско копно са Кримом, а који је служио као главно средиште снабдевања руских снага на југу.
Какав је био одговор Русије?
Путин је окривио украјинске војне обавештајне службе за напад на Кримски мост и наредио бомбардовање енергетске инфраструктуре широм Украјине. Такође је прогласио ванредно стање у Херсону и још три припојена региона. Али како су украјинске снаге гурале своју офанзиву на југозапад дуж Дњепра, руским трупама је било све теже да зауставе своје напредовање.
Генерал Сергеј Суровикин, новоименовани руски командант у Украјини, чини се да припрема терен за могуће повлачење из Херсона, признајући да је ситуација у региону „прилично тешка” за Москву и напомињући да је тамо „борбена ситуација” још увек развија.
Руске власти, које су првобитно одбациле разговор о евакуацији града, оштро су промениле реторику ове недеље, упозоравајући да би Херсон могао да буде под масовним украјинским гранатирањем и почеле су да позивају становнике да се евакуишу – али само у области под руском контролом.
Власти су саопштиле да је до суботе отишло око 25.000 људи. Званичници регионалне администрације коју је именовала Москва такође су поднели оставке, заједно са другим државним службеницима.
Москва је упозорила да би Украјина могла да покуша да нападне брану хидроелектране Каховка, око 50 километара узводно, и да поплави велика подручја, укључујући и град Херсон. Украјина то негира и оптужује Русију да планира да дигне брану у ваздух пре повлачења како би изазвала катастрофалне поплаве.
Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је Русија већ дигла брану у ваздух и позвао светске лидере да кажу Кремљу да би дизање у ваздух „било једнако употреби оружја за масовно уништење“.
Шта би губитак Херсона значио за Русију?
Повлачење из Херсона и других области на западној обали Дњепра уништило би руске наде у офанзиву према западу према Николајеву и Одеси, како би се одсекао приступ Украјини Црном мору. То би такође омогућило Москви да изгради копнени коридор до молдавског сепаратистичког региона Придњестровља, где се налази велика руска војна база.
„Губитак Херсона претвориће све те јужњачке снове о Кремљу у прах“, рекао је украјински војни аналитичар Олег Жданов. „Херсон је кључ за цео јужни регион, што би Украјини омогућило да гађа кључне руте снабдевања руских снага. Руси ће покушати да одрже контролу над њим свим средствима“, додао је он.
За Украјину би заузимање Херсона поставило сцену за повратак дела Запорошке области и других области на југу, и на крају повратак Криму. Украјина само треба да сачека док Херсон не падне у њене руке, јер се ситуација са снабдевањем руских снага из дана у дан погоршава“, рекао је Жданов.
„Украјина се нада да ће брзо удвостручити број америчких ракетних бацача ХИМАРС који би могли да погоде циљеве удаљене 80 километара са невероватном прецизношћу“, рекао је он.
Повратак контроле над Херсоном би такође значио да би Кијев поново могао да прекине снабдевање Крима. „После деокупације Херсона, Руси ће поново имати проблема са слатком водом на Криму“, додао је Жданов.
„Ако Руси напусте Херсон, Кремљ ће се суочити са новим таласом жестоких критика“. Рекао је да би Путин могао подићи улог ако се суочи са губитком Херсона.
„Руси би радије збрисали Херсон са лица Земље него да га предају Украјини“, рекао је Жданов. Желе да покажу да ће украјинска контраофанзива наићи на оштар одговор Кремља, који је регион прогласио делом Русије, и страшно је помислити какав би то могао да буде одговор“, додао је Жданов.
Володимир Фесенко, шеф независног истраживачког центра Пента центар са седиштем у Кијеву, приметио је да је контрола над Херсонском регијом и другим јужним областима велика награда за Русију и да би губитак тог региона имао болне последице по Путина у земљи и иностранству.
„Ако Руси напусте Херсон, Кремљ ће се суочити са још једним таласом жестоких критика на рачун војне команде и владе уопште из ултрапатриотских кругова“, рекао је Фесенко и додао да би пад града додатно деморалисао оружане снаге.
Он је рекао и да ће Кина и Индија, које помно прате руске акције у Украјини, пад Херсона видети као знак слабости Кремља.
„Путин ће се суочити са губитком угледа не само унутар земље, већ и у очима Кине, а то би могло бити посебно опасно за Кремљ“, рекао је Фесенко.
Извор: Мондо
