ЦАРСКА Русија одавно не постоји, али њена последња владајућа породица, Романов, чији су највиђенији чланови 1917. убијени током комунистичке револуције, сада је, први пут после 105 година, дочекала да се један њен потомак роди на руском тлу.
Подсетимо, Романови су били последња царска и императорска династија која је владала Русијом и то више од три века, од 1613. до 1917, када су у Јекатеринбургу цар Николај II, његова супруга царица Александра и њихово петоро деце (Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј), као и сви остали који су одлучили да им се придруже у заточеништву – погубљени ватреним оружјем и бајонетима. Њихова масакрирана тела, иначе, никада нису пронађена, претпоставља се да су вероватно кремирани у једном рову, близу локалног рудника.
Ако су тада сви убијени, како сада постоји династија Романов?
Русија је, због бројних потомака својих бројних владара, увела 1797. године једну важну институцију, „Императорски дом“, како би се, по тачно одређеним правилима, могло тачно знати ко све има право на наслеђивање круне ако, из неког разлога, то не буде ишло „најдиректнијом линијом“ – с оца на прворођеног сина.
Ми сви знамо за цара Николаја Другог, великог пријатеља Србије, погубљеног на поменути начин 1917, али убиством свих његових најближих нису биле исцрпљене баш све могућности за наслеђивање круне по поменутим правилима.“Новости“ ће вам укратко навести неке од тих прописа.
Императорски дом Русије – правила
Императорски дом је од настанка, 1797, предвиђао да се за његове чланове могу признати „сва лица императорске крви која су проистицала из законитих и равнородних бракова“, али под условом да је за та лица сам император дао одобрење.Чланови Императорског дома, иначе, никада нису користили презиме Романов, нити било које друго презиме: имали су титулу, име и „отчаство“. Сви су имали неку титулу: престолонаследник је био „наследник“, „цесаревић“ и „велики кнез“, а његова супруга је била цесаревна и велика кнегиња. Деца и унуци, праунуци и чукунунуци императора по мушкој линији су носили титуле великог кнеза или велике кнегињице, а деца чукунунука титуле „кнеза императорске крви“ или „кнегињице императорске крви“.
Ко је онда преостао од Романова после 1917?
Чим се 1917. десила револуција, Императорски дом је укинут као институција државе, али је наставио да постоји у изгнанству, са својим унутрашњим уређењем. Од свих Романова, Кирил Владимирович (најстарији син великог кнеза Владимира Александровича и немачке принцезе Александрине; о њему ускоро мало подробније јер је и најважнији за ову причу) једини је стекао право да буде проглашен за „чувара престола“.Ево малог појашњења.
Почетком 1917. године Руски императорски дом је имао 65 чланова (укључујући императора, императорку удовицу, императорку, цесаревића, 15 великих кнезова, 13 великих кнегиња, четири велике кнегињице, 13 кнезова императорске крви, три кнегиње императорске крви, осам кнегињица императорске крви, грчку краљицу удовицу и четири потомка Романовска од Лојхтенберга). Бољшевици су стрељали укупно 17 династичких чланова од којих 11 мушкараца. Али, преживели мушки династички чланови (осим једног – поменутог Кирила Владимировича) ступали су у тзв. „морганатске бракове“ (са женама које нису биле из краљевских кућа) и тиме су лишили своје потомке права на престо: по првилима Императорског дома Русије – морганатске супруге и потомство нису били чланови Императорског дома.Дакле, једини је право да сме да се нада круни задржао Кирил Владимирович. А ко је био он?Свима знани и трагично убијени цар Николај Други, је био син претходног руског владара, Александра Трећег, али и сво друго мушко потомство Александра Трећег је нестало с лица земље 1918. Зато је, према правилима Императорског дома, право на престо прешло на рођаке цара Николаја „корак изнад“, односно по деди – императору Александру Другом (који је владао од 1818. до 1881.). Управо је његов трећи син, Владимир Александрович, право евентуалног наслеђивања пренео на свог сина, Кирила Владимировича, који је од 1918. једини остао с правом да буде проглашен за „чувара престола“.Кирил Владимирович је имао сина Владимира, на кога је прешло поменуто право, а Владимирова ћерка Марија је, у браку са пруским принцом Францом Вилхелмом (праунуком немачког императора Вилхелма Другог), на свет 1981. године у Шпанији донела јунака ове приче, Георгија Михајловича.
