Гробница Светог Николе, откривена је након што су археолози открили остатке древне цркве у Турској која је била потопљена порастом нивоа мора у Медитерану током средњег века.
Света фигура, која је живела између 270. и 343. године нове ере, најпознатија је по наслеђу новца који је давао сиромашнима, а посебно по причи о томе како је три девојке даровао са врећама злата да би их спасио од проституције.
Још једна црква подигнута је на врху древне базилике да би заштитила свечев гроб, али тек недавно су археолози открили мозаик и камени под са претходног светилишта. То их је довело до последњег почивалишта Светог Николе, преноси Дејли Мејл.
Тим који је ово открио тврди да је Свети Никола живео и умро у Турској, преноси новинска агенција Демирорен.
Археолози су годинама радили на локалитету, пажљиво уклањајући подове са цркве Светог Николе која се налази у Турској. Уклањање је открило подове првобитне цркве која је изграђена након што је Свети Никола умро 343. године нове ере.
Оригинални темељ откривен је 2017. године када су истраживачи помоћу електронских анкета пронашли рупе испод пода цркве.
Византијска црква подигнута на древним темељима била је место за молитву православних хришћана између 5. и 12. века и окружена је статуама Светог Николе. Такође је додат на листу светске баштине Унеска 1982. године.
Тим је најавио да су можда пронашли гроб Светог Николе, али и даље раде на пажљивом уклањању пода са византијске цркве како се не би оштетили.
Осман Еравсар, шеф покрајинског одбора за очување културног наслеђа у Анталији, изјавио је за новинску агенцију Демирорен прошле недеље: „Прва црква је потопљена са порастом Средоземног мора, а неколико векова касније, нова црква је подигнута изнад. Сада смо стигли до остатака прве цркве и пода којим је корачао Свети Никола.“
Свети Никола, који је познат по даривању и доброчинству сиромашнима, рођен је у селу Патара од имућних родитеља који су умрли у епидемији и сину оставили велики иметак. Као побожни хришћанин, свети Никола је следио Исусово учење о продаји свог целокупног имања и давању сиромашнима – и то је и учинио.
Међутим, ове идеје нису представљене у историјским документима, већ су подељене у причама. Постао је епископ у 4. веку, али га је убрзо затворио римски цар Диоклецијан у време када су хришћани били прогањани, а затим пуштени под власт Константина Великог.
Записи показују да је Свети Никола сахрањен у цркви подигнутој у његово име, међутим, где се тачно налази његово тело је увек била мистерија. Истраживачи сада верују да је у време његове смрти 343. године нове ере, Свети Никола био сахрањен у цркви у Демреу, где је неометано лежао до 11. века.
Раније се веровало да су остатке старе 1.674 године трговци прокријумчарили у италијански град Бари 1087. Међутим, турски археолози сада сугеришу да су уклоњене погрешне кости – а оне које су отишле у Италију припадале су анонимном свештенику.
Сахрањен је у својој цркви, а до 6. века његово светилиште је постало познато. Откриће гроба разбија мистерију где је светац положен, а тим је недавно открио и фреску Исуса Христа.
Византијска црква је такође више пута оштећена и обнављана током 8. и 9. века. Такође је била потопљена и затрпана, остајући скривена деценијама док није поново откривена 1956.
Извор: Б92
