Министар финансија Синиша Мали потписао је у име владе у техничком мандату консултантски уговор са норвешком фирмом “Рyстад енергy”, која је затим дала свој предлог за побољшање енергетске ситуације у Србији. У овом предлогу, вредном 1,5 милиона долара, као једна од опција спомиње се и коришћење нуклеарне енергије, што опет враћа у фокус идеју изградње српске нуклеарке или, пак, како је председник Вучић у више наврата рекао, могућност да Србија постане сувласник једне такве електране у некој земљи из окружења. Највероватније, у Мађарској.
Како је Нова.рс открила, министар финансија Синиша Мали склопио је у име Владе Србије у техничком мандату, а уз одобрење премијерке Ане Брнабић, уговор са норвешком фирмом “Рyстад енергy”. Ова компанија је ангажована да за 1,5 милилиона долара да свој предлог побољшања енергетске ситуације у нашој земљи. У њиховом предлогу, у који је Нова.рс имала увид, стоји да је цео посао подељен у пет фаза.
Србија на нуклеарни погон
У четвртој се говори о “Србији на нуклеарни погон”
Како се у поменутом документу наводи, у овој фази биће утврђене дугорочене стратешке прилике за Србију, односно перспективе енергетског сектора до 2050. године.
У том смислу, за Србију ће бити дефинисана три могућа пута – брза транзиција (снажна улагања у нову енергију и нову технологију), спора транзиција (веће ослањање на постојећу енергију, мања улагања у нову), трећа фаза (Србија на нуклеарни погон, коришћење нове нуклеарне технологије).
И тако се тема о српским нуклеаркама поново захуктала.
Зато није чудно што је председник Србије недавно поново говорио о томе, када је рекао да је са мађарским председником Виктором Орбаном опет разговарао да Србија постане сувласник у нуклерним електранама Пакш 1 и Пакш 2 и да би се то платило новцем или валоризовало сувласништвом у некој српској компанији.
О томе је Вучић говорио и у новембру 2021. године, само што је тад партнер требало да буде руска компанија.
“Србија разматра могућност изградње нуклеарне електране”, изјавио је тада Вучић и додао да се земља о томе консултује са Руском државном корпорацијом за атомску енергију – Росатом.
Он је и раније говорио да Србија жели да да постане мањински власник нуклеарне електране у региону, као и да је једна од опција нуклеарка у мађарском граду Пакш. Ипак, ово је био први пут да се спомињало да Србија сама изгради нуклеарну електрану.
Нуклеарке је у децембру 2021. спомињао и човек који је означен кривцем број један за енергетски колапс у земљи и расуло у ЕПС. Реч је о бившем директору ове компаније Милораду Грчићу.
Он је о нуклеаркама причао баш онда кад је одговарао на питање Александра Вучића да ли је свестан сопствене одговорности за колапс који је прошле зиме доживео ЕПС.
Грчић је тада Вучића информисао о ставу старијих колега у ЕПС-у, који сматрају да не треба бежати од нуклеарних електрана у 21. веку. Грчић је појаснио да постоје мале модуларне нуклеарне електране контејнерског типа, са максималним нивоом безбедности, које су у први мах пројектоване само за војне сврхе. Рекао је да је век трајања тих нуклеарки 30 година, потом се ваде и мењају, а период изградње је две плус пет година.
О нуклеаркама је причала и министарка енергетике Зорана Михајловић у новембру 2021.
Говорећи о нуклеарној енергији, Михајловић је истакла да ниједан енергетски извор није идеалан, али да би Србија требало да размишља о нуклеарној енергији с обзиром на то да до 2050. године мора да излази из енергије која се заснива на угљу.
Жртвовање дела ЕПС
Одговарајући на питање да ли Србија озбиљно намерава да се окрене нуклеарној енергији експерт за енергетику Велимир Гавриловић за Нова.рс каже да могућност за то постоји, али да сама изградња једне такве електране траје годинама и да би нас коштала на милијарде евра.
“Сада су многе европске зремље прогласиле нуклеарну енергију зеленом енергијом, што је прави парадокс. Да би из европских фондова издвајали подстицаје за оне који желе да улажу у нуклеарке. На репу свих тих европских и светских дешавања догађа се ситуација у Србији и катастрофа у ЕПС, па и код нас поново долазе нуклеарке на дневни ред. Помиње се аранжман са Мађарском и сувласништво на Пакш2. И сад многи кажу супер је да немамо нуклеарку на својој територији, иако је то готово исто као да је у Суботици. Ако мене питате, уколико заиста доносимо одлуку да инвестирамо у нуклеарку , онда је боље финансирати у нешто таво у својој држави”, каже Гавриловић.
У случају сувласништва у мађарској нуклеарци, Вучић је рекао да би се то платило новцем или валоризовало сувласништвом у некој српској компанији. Гавриловић је уверен да би то могао бити управо ЕПС.
“Да се део ЕПС уступи на коришћење Мађарима. Мислим да је погрешно да Србија троши новац на куповину удела нукеларке у другој земљи или уступа вредан ресурс попут дела ЕПС-а да би постала сувласник у тој централи. Ту не би било тендера, па би се поставило питање праве вредности уговора, али и отворио би се простор за сумњу да се у том догвору крије још неешто. С друдге стране, ако бисмо сад почели да градимо нуклеарку, струју би могли да добијамо тек можда 2018. Што није решење за тренутну енергетску кризу Србије. То је у сваком случају дугорочан пројекат”, закључује Гавриловић.
Извор: Нова
