Вест да је Хрватска стопирала Србији увоз руске нафте преко ЈАНАФА на састанку врха Европске уније узбуркала је јавност прошле недеље, али је испод радара остала информација да су још две земље биле у том друштву. Како Блиц ексклузивно сазнаје из дипломатских извора, у питању су Летонија и Пољска, њихови шефови држава такође су тражили да Србија не буде изузета из санкција.
У Прашком дворцу у Чешкој, представници 27 земаља чланица ЕУ су 6. октобра одлучивали о осмом пакету санкција Русији, овога пута усмерених на ограничавање цене нафте коју Русија извози у треће земље ван ЕУ.
И то није било изненађење, дуго се знало да ће ове мере уследити, али је претходно договорено и да Западни Балкан буде изузет из овог пакета око ЈАНАФ-а. Ипак, десио се преокрет и као гром из ведра неба је Београд остао у пакету санкција. Иницијативу је поднела Хрватска на челу са премијером те земље Андрејем Пленковићем.
То је рекао и председник Србије Александар Вучић, и открио да је Загреб повукао тај потез уз подршку „једне балтичке и једне земље недалеко од ње“, уз аргументацију да „није фер да Србија има нижу цену нафте“.
– Да ли се забраном кажњава Русија или Србија? – упитао је тад Вучић.
Дипломатски извор Блица сада открива које су још две две земље „кумовале“ овом сценарију.
– У питању су Летонија и Пољска – каже наш саговорник.
НИје тешко закључити да је овај потез још један од начина којим ЕУ покушава да се изврши притисак и приволи Београд да се усклади са спољном политиком ЕУ и уведе санкције Москви.
Питање је каква је рачуница Пољске и Летоније у овом случају, а Сузана Грубјешић каже за Блиц да је њихова близина Украјини свакако имала утицај.
Али, и још један елемент – лоше историјско искуство са Москвом.
Балтичке земље и Пољска су одавно упозоравале на могућност руске агресије, али им нису сви веровали. Испоставило се да су биле у праву. То су земље којима је због близине и блискости са Украјином и претходног лошег историјског искуства са руском доминацијом, тешко да разумеју позицију Србије и неувођење санкција Русији – истиче Грубјешић.
Став Хрватске, додаје она, има другачију позадину.
– Из тог разлога сматрале су да Србија не треба да буде изузета од ембарга на руску нафту, а Хрватска је заузела исти став из сопствених разлога који немају никакве везе са искуством Пољске и Летоније, већ искључиво са личним, а на моменте и непромишљеним ставом према европским интеграцијама Србије, покушавајући да га већ неколико пута до сада блокира и заустави – оценила је Грубјешић.
Србија није политички неутрална, на путу је ка ЕУ, али одржава војну неутралност. У Уједињеним нацијама је до сада шест пута гласала против интереса Кремља, а последњи пут се то десило пре два дана, нашла се међу 143 гласа којим је одобрена резолуција којом се Русији поручује да је анексија четири украјинске територије незаконита и неважећа.
Извор: Блиц.рс
