Запад и Европска Унија већ седам и по месеци захтевају од Србије да уведе санкције Русији а Београд вага, водећи рачуна шта би у том случају добио, а шта изгубио. На листи „добитака“ су релаксација односа са САД и ЕУ, фондови ЕУ којима је до 2027. предвиђено 1,5 милијарде евра, и побољшање релација са комшилуком. Са друге стране су неизоставна енергетска нестабилност, могући губитак политичке подршке превасходно око Косова, као и унутрашња комешања јер је велики број грађана Србије против такве одлуке.
Србија није политички неутрална, на путу је ка Европској унији али јесте војно, а одлуку о санкцијама пажљиво разматра, водећи рачуна о својим политичким и економским интересима и имајући у виду сопствено искуство током деведесетих година.
Како Москва повлачи све проблематичније потезе (попут неселективног бомбардовања и претње нуклеарним ратом) што последично Београду сужава маневарски простор.
Одлука о увођењу санкција чини се све извеснијом, што за собом повлачи питање шта би могли да буду минуси а шта плусеви таквог корака?
Председник Форума за стратешке студије (ФОРСТ) др Невен Цветићанин каже за Блиц да су и на листи „добитака“ и „губитака“ три важне ставке.
„Три плуса и три минуса“
– Евентуалним увођењем Србија би добила релаксацију односа са САД и ЕУ и могућност учествовања у предприступним фондовима којима је до 2027. предвиђено 1,5 милијарди евра. На тој страни је и релаксација односа са комшилуком јер их нико не би гурао у трвења са нама и додељивао улогу фластера који би нам држао проповеди – набраја Цветићанин.
Он напомиње да би са друге стране били енергетска криза, јер се очекује да би у том случају Русија узвратила обуставом испоруке гаса.
– А што се тиче политичке штете, могло би доћи до евентуалне унутрашње нестабилности на релацији политицка елита и широких кругова народа, јер је велики део нашег јавног мњења склоно Москви и гледа ка њој са симпатијама – закључује Цветићанин.
Ако је судити по проценама саговорника Блица, три су жабе које треба прогутати и због којих је ова одлука тешка.
Косово
Као један од аргумената зашто Србија не уводи санкције наводи се подршка коју Москва даје у Уједињеним Нацијама и њено „њет“ уласку Косова у ту организацију. Као стална чланица Савета безбедности 23 године се залаже за поштовање Резолуције 1244, али аналитичари често истичу и да би нам у случају да уведемо санкције маневарски простор око Косова био већи.
Ипак, Цветићанин каже да је питање да ли би Београд у том случајну остао без потпуне политичке подршке Русије.
– Питање је да ли би Србија наишла на разумевање када је у питању њена позиција, да ли би неки лакши облик санкција био толерисан, или би се то схватило као увреда у врло осетљивој ситуацији у којој се Русија налази – напомиње Цветићанин.
Председник Русије Владимир Путин је, међутим, показао да му Косово служи и за поткусуривање, и то када је неколико пута споменуо тај пример у контексту признавања проруских отцепљених регија у Украјини. Све то наводи на закључак да није искључено и да Путин, у моменту када процени да му то користи, Косово искористи као чип.
Гас
Ништа мање важна ставка је чињеница да је Србија зависна од руског гаса, а председник Србије Александар Вучић рекао је да у сваком тренутку имамо резерве за два месеца.
После тог периода, ми немамо начина како да допремимо гас, а стручњак за енергетику Милош Здравковић каже за Блиц да би са актуелним стањем електропривреде, прекид испоруке руског гаса била веома лоша вест.
– Од тога зависи наша хемијска и петрохемијска индустрија, годишње се произведе 800.000 тона робе. Компаније би остале без енергената, а биле би осетне последице на производњу и приведу. Да не причам о акомодитету грађана. Најразвијенији регион Србије би пао на колена. Ми немамо морске луке и немамо начина да постанемо независни од руског гаса. Немачка, рецимо, већ сели производњу на тло северне Америке – напомиње Здравковић.
Јавно мњење
Најновија истраживања јавног мњења показују да је чак 81 одсто грађана против увођења санкција Русији, колико их се изјаснило и за добре односе са Русијом. То су показали резултати истраживања агенције „Спринт инсајт” у оквиру пројекта „Национални интереси Републике Србије: од оспоравања до легитимизације”, који је подржао Фонд за науку Републике Србије.
На то подсећа и извршни директор Цесида Бојан Клачар који каже да је то важан податак, и илуструје да то значи да четири од пет особа које видимо на улици су против санкција.
– А то није нешто што је краткорочно решиво, јер се тај сентимент и емоција није тако ни градила. Од СФРЈ је такав став јавности, надоградио се проглашењем независности Косова и и зато би Влада и све политичке странке требало да донесу неку врсту средњорочне стратегије, и да у понуду укључи нешто вредно заузврат. Не може се понудити нешто ситно, нити нешто само на нивоу рационалног, мора да буде нешто емотивно за шта би се везали – казе Клачар.
Извор: Блиц