Свети апостоли Петар и Павле заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство
Српска православна црква и њени верници сутра славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познат под именом – Петровдан. Као и друге велике празнике, и Петровдан прате бројни обичаји који се поштују у нашем народу.
Петровски пост један је од најблажих, а ви сте ове ствари бар једном урадили, иако су строго забрањрене!
Свети апостоли Петар и Павле се у хришћанству сматрају првим проповедницима и учитељима новозаветне вере.
Према предању, свети апостоли Петар и Павле заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство.
У цркви светог Петра и Павла у Риму чувају се вериге Светог Петра као знамење снаге светитеља у које га је оковао цар Ирод, прогонитељ хришћана, а које су, према предању, саме спале са руку и ногу светитеља на појаву анђела Божјег.
Свети апостол Павле родом је из Тарса и био је најпре фарисеј Савле и велики прогонитељ хришћана.
Предање каже да је око десет година био млађи од Христа. Поверовао је у његову проповед и постао један од навећих проповедника и теолога прве хришћанске цркве.
Оба светитеља погубио је у Риму цар Нерон, велики прогонитељ хришћана.
По царевој наредби, Петар је требало да буде распет на крсту, али је он сматрао да је недостојан да буде погубљен као његов учитељ па је тражио да буде распет с главом надоле.
Павла, који је био римски држављанин, нису разапели, али му је одрубљена глава истог дана када је распет Петар.
Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причест верника који су поштовали правила предвиђена каноном Свете Цркве и важно је тог дана присуствовати Литургији.
Овај празник у Србији се обележава као слава многобројних православних породица.
Обичаји за Петровдан
Уочи Петровдана најстарији укућанин бере по један цвет петровца за сваког у кући. Тако намењене побија их у земљу где их нико неће ни видети ни дирати. Сутрадан, рано, кад га нико не гледа, одлази да погледа цветове. Коме од укућана цвет стоји право – биће здрав; коме је клонуо – биће болешљив; коме је увенуо – умреће.
На овај празник не иде се у поље и не почињу тешки пољопривредни радови, а нарочито се не упрежу коњи у кола.
Постоји веровање да на овај дан Свети Петар дели јабуке деци на оном свету. Из тог разлога развио се читав низ обичаја међу којима је и оно да у новој години пре Петровдана не треба јести јабуке.
Верујући у ово казивање, у прошлости су се многе мајке које су изгубиле децу уздржавале од једења јабука пре Петровдана, из страха да због тога на овај празник њихово дете на оном свету неће добити јабуку.
Још једно веровање, нарочито распрострањено у Војводини, такође повезује јабуку и Петровдан. Онај ко се на овај празник гађа јабукама, или их удара једну о другу, призива град и временске непогоде. Стара, аутохтона сорта раних јабука које дозревају око овог празника назива се „петровача“, од које се прави петровдански колач са јабукама.
Паљење лиле (велика ватра), сушене коре дивље трешње или брезе, је стари обичај којим се призивало добро зравље стоке и благостање у домаћинству. Пастири, обично деца, би палили лилу на трговима и онда кренули по домаћинским кућама, у шали претећи да ће запалити стаје и кошнице ако не добију дар. Домаћице би их одвраћале од тога нудећи сир, млеко и кајмак.
Верује се да Свети Петар држи кључеве од раја и да је поставио ковача на Месец да га окује и сачува за људе. Небеска слама (Млечни пут) и небески крст (сазвежђе Лабуда) припадају њему.
Жене на овај дан месе колач од јабука, који се назива Петровача. У припреми колача учествују и деца, па мајке овај обичај сматрају једним од најлепших.
Извор: Телеграф/Курир
