Србија се ускладила са санкцијама које је Европска унија у априлу завела Белорусији због, како се наводи у одлуци ЕУ, “ситуације у Белорусији и умешаности Белорусије у руску инвазију на Украјину”.
У питању је Одлука Савета ЕУ 2022/579, која је донета 8. априла. Две недеље касније, 22. априла, на сајту Савета објављено је да су се са овом одлуком ускладиле Србија, Албанија, Црна Гора, Северна Македонија и Босна и Херцеговина, преноси портал European Western Balkans.
Колико је познато, ово је други пут да се Србија ускладила са санкцијама ЕУ везаним за рат у Украјини. Она се у марту ускладила са Одлуком Савета ЕУ којом се продужава важење рестриктивних мера бившем председнику Украјине Виктору Јануковичу и водећим члановима украјинског руководства из периода 2010-2014.
Одлуком коју је донео Савет ЕУ 8. априла уводе се секторске санкције белоруском финансијском и транспортном систему као реакција на укљученост Белорусије у руску агресију на Украјину, наводи се у образложењу.
Ради се о проширивању санкција ЕУ Белорусији, које су уведене 2012. године због кршења принципа демократије, владавине права и људских права у тој земљи. Иначе, током свих ових година Србија се није доследно усклађивала са рестриктивним мерама Европске уније режиму у Минску.
Како је показало истраживање Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ), Србија се конзистентно усаглашавала са рестриктивним мерама ЕУ према Белорусији све до априла 2019. године, када се није усагласила са декларацијом, односно Одлуком Савета ЕУ бр. 325, којом су само продужене санкције. Исто се поновило 2020. године.
“На први поглед не постоје објективни разлози због којих је Србија прекинула усаглашавање са мерама са којима се неколико година без проблема усаглашавала. За све то време, Србија је успела да одржи и добар однос са режимом у Минску, без обзира на придруживање рестриктивних мера ЕУ”, наводи се у овом истраживању.
Међутим, након председничких избора у Белорусији 2020, на којима је по званичном саопштењу победио Лукашенко и масовних протеста грађана против изборне крађе, ЕУ је реаговала са три спољнополитичке декларације у августу и септембру, којима је осудила начин на који су избори спроведени и репресију против грађана и представника цивилног друштва.
“На изненађење међународне и домаће јавности, Србија се придружила овим декларацијама. Међутим, Србија се није усагласила са допунама Одлуке Савета ЕУ бр. 642 око проширења листе особа и ентитета под рестриктивним мерама које су усвојене од стране Савета у октобру и новембру 2020. године”, наводи се у ИСАЦ-овом истраживању.
Након што је информација да се Србија ускладила са декларацијом осуде ситуације у Белорусији дошла до јавности у августу 2020, премијерка Ана Брнабић изјавила је да се нада да председник Александар Лукашенко “неће замерити Србији”.
Србија се потом, током 2021. године, усагласила са једним делом рестриктивних мера белоруском режиму, док са другима није, наводи ИСАЦ.
Извор: Нова
