ТРОМЕСЕЧНО обавезно служење војног рока, које је као последњу иницијативу најавио председник Србије Александар Вучић, компромис је између потреба војске, њене финансијске рачунице и савремених навика младих људи и њихове мотивације за облачење униформе.
Период од 90 дана минималан је за ефикасну обуку и обављање војничких дужности.
Коначна одлука о трајању и свим детаљима будућег војног рока још није донета, а завршни потез направиће нова влада и сазив Народне скупштине, после шире јавне расправе. Први војници после „одмрзавања“ обавезе под опасач би могли најраније следеће године.
Предлог да се реактивира обавеза служења војске стигао је после вишегодишњих анализа Министарства одбране и Генералштаба. Стручњаци Војске Србије од највишег државног руководства добили су задатак да саберу и одузму све факторе који се тичу враћања обавезе служења војног рока и држави предложе оптимално.
Према сазнањима „Новости“, врх војске саставио је више модела, који се разликују не само по трајању него и по потребним ресурсима, финансијама, организационим променама у систему одбране. После више студија процењено је да је тромесечни боравак у касарни по мери државе, али и младих момака који ће ускоро у униформу. Систем одбране, њиховим „увојничавањем“ био би кадровски ојачан, док би младићи за време док су у униформи стекли неопходна знања и вештине неопходне за резервни састав и евентуалну одбрану државе.
– Окружени смо НАТО државама, иако је наша жеља да Србија буде једина ненатовска земља у региону. Мој предлог ће бити да војни рок траје 90 дана. Сваки млади човек толико времена ће моћи да издвоји без већих проблема, а служењем војске добиће неопходну дозу одговорности и патриотизма. Одмрзавање служења војске имало би и друге, посредне користи. Пуне касарне значи и економско јачање градова у којима се налазе. Јужније од Чачка имамо врло мало војника, а њихов већи број у сиромашним срединама био би изузетно потстицајан по локалну привреду – дао је скицу будуће обавезе према држави председник Вучић.
Формулисање иницијативе на највишем месту у држави, после вишегодишњег вагања, најављује финализацију процеса одмрзавања војне обавезе у Србији. Скупштинском одлуком 2011. младићи су ослобођени одласка у касарне и свих других обавеза које се тичу војне обуке, служења у резервном саставу и слично. Једини сегмент који је поштеђен суспензије тада је било евидентирање пунолетних младића у некадашњим војним одсецима, што важи и данас.
На основу ове евиденције, уколико држава да зелено светло за повратак обавезе, обављаће се упућивање регрута. Она ће се односити на младиће, старости између 18 и 26 година, при чему ће професионални састав остати непромењен и убудуће ће чинити окосницу оружаних снага. Како год у финалном облику био дефинисан, јасно је да нови војни рок неће имати много везе са концептом ЈНА, који још увек није ишчезао из сећања већине грађана Србије.
– Време се променило, као и навике и схватања младих људи, и тога смо свесни – кажу у Војсци Србије.
– Нови модел служења уважиће низ околности, које раније нису биле приоритет. Високо међу њима је школска спрема, од које ће зависити упућивање у род војске и распоред у јединицама. Такође, нови модел војног рока одвијаће се по новим, знатно строжим стандардима. Према њима, у једној просторији за одмор може да спава највише 10 особа. У историју одлазе кревети на спрат, као и режим купања – једном, односно двапут недељно.
Свакако није циљ да се војници „смарају“ и метлају касарне, него да стекну потребна знања и способности.
Засад је извесно да ће бити задржан и институт приговора савести, по којем је сваки регрут слободан да одбије ношење оружја, али то неће поништити и природу обавезе. Реч је о сложеном правном стандарду, који се сматра цивилизацијском тековином. Према ранијим нацртима, свако ко се позове на њега биће поштеђен баратања оружјем, али не и униформе и других „ненаоружаних“ војничких дужности. Разматра се и да војни рок по приговору савести траје двоструко дуже. Цивилно служење војске – у државним установама – највероватније неће бити могуће.
Војни врх до формулисања коначног предлога имаће пуно посла. Како објашњавају војни стручњаци за људске ресурсе, потребно је оживети гарнизоне и касарне које су у међувремену продате или су напуштене. Неопходно је јачање логистике – исхране, облачења, обувања будућих војника. Такође, војска има велику главобољу са кадром способним за рад са младим војницима и спровођење њихове обуке, јер су постојећи центри за обуку направљени по мери професионалне армије. Нужно је ојачати и поједине сегменте војног здравства, који ће на себе преузети процес селекције, медицинских прегледа и лечења десетина хиљада војника.
Посебно питање су финансије, будући да поједине радне верзије новог концепта подразумевају и појачану „војничку плату“, као вид мотивације младих за облачење униформе. Новац је кључни фактор и у готово свим осталим елементима овако крупног државног заокрета. Одмрзавање војне обавезе, према рачуници Министарства одбране, годишње ће коштати око осам милијарди динара, а овај новац „покриће“ трошкове обуке, исхране, облачења, транспорта…
ЈАЧАЊЕ РЕЗЕРВНОГ САСТАВА
НАЈВЕЋА корист показала би се у – резервном саставу. Процењује се да је од 2011. Србија изгубила око 500.000 припадника резервног састава. Уколико се овакав тренд настави, за десет година оружане снаге имаће драматичан мањак људства за попуну по ратној формацији. Највише резервиста из строја испало је по природном прагу – због прекорачења старосне границе, а њих је готово 400.000. Такође, некада импресиван број од 20.000 младића, колико их је годишње облачило униформу, током претходне деценије „истопио“ се на тек нешто више од хиљаду добровољаца годишње.
СВЕТСКА ПРАКСА
Од 40 европских земаља, традиционални војни рок постоји у 14 – Русији, Финској, Шведској, Норвешкој, Данској, Аустрији, Швајцарској, Литванији, Естонији, Белорусији, Украјини, Грчкој, Турској и Кипру. Свака држава има специфичан систем, који најбоље одговара њеној безбедносној ситуацији, традицији и стандарду. Војни рок у иностранству траје најчешће од шест до дванаест месеци. Последњих година расте свест о значају војног рока, па о његовом увођењу размишљају чак и земље чији последњи ратови припадају далекој историји.
БЕЗ ГУБЉЕЊА ВРЕМЕНА
ДРЖАВА тражи и начин да регрутима обезбеди низ погодности које ће пратити боравак у касарни. Размишља се о предности приликом запошљавања у државној служби, као и о новчаној надокнади. Планира се и да сваки регрут током ношења униформе добије прилику за полагање возачког испита, информатичке курсеве и занатске и друге обуке. Све ово је замишљено како би био избегнут психолошки ефекат губљења времена, који код младих често изазива обавеза служења војног рока.
Извор: Новости.рс
