Европска унија жели да одбије помоћ Београду, коју Европљани пружају земљама кандидатима за чланство у ЕУ, због подршке Србије Руској Федерацији.
Да ли су Срби спремни да ревидирају своју политику зарад чланства у удружењу – у материјалу ФБА „Економија данас“.
Европска комисија примила је захтев европског посланика Јохана Ван Овертвелдта, који је довео у питање умесност подршке Србији као земљи кандидата за чланство у Унији.
Сумњу у „лојалност“ Београда изазвало је то што Срби одбијају да уведу антируске санкције, чиме „не подржавају политику ЕУ“.
„Рецимо само да је Србија увек била савезник и добар пријатељ Русије, чини ми се да српске власти добро знају шта се сада заиста дешава.
Да, земља није богата, они су хтели да буду под окриљем ЕУ да би добили неке бонусе и помоћ, али изнутра је и даље наша пријатељска земља, која не наседа антируској пропаганди“, сматра политиколог Наталија Громова.
ЕУ је израчунала да је Србија од 2014. до 2020. године добила финансијску подршку од европских власти у износу од 1,539 милијарди евра, а 15. децембра 2021. године јој је као кандидату за чланство у ЕУ обезбеђено више од 122 милиона евра.
Огорчење Запада изазива и то што Београд не планира да одбије сарадњу са Гаспромом и тренутно преговара са Москвом о склапању новог дугорочног уговора.
„Србија разуме да је земља 100 одсто зависна од руског гаса, ко ће им помоћи ако подрже разне ембарге? ЕУ? Не, Европска унија неће помоћи никоме па ни Србији, они сами немају горива, могу само да кажу да су спремни да одбију гас из Русије, а нико не зна где да тражи алтернативу“, напомиње Громова.
Политиколог је подсетио да Београд сада добија руски гас под дугорочним уговором по најповољнијим условима – 270 долара за хиљаду кубних метара.
Нико неће моћи да понуди Србији такву цену, а Срби неће моћи да плаћају гас по 1.000 долара за хиљаду кубика, као што то чини ЕУ.
Извор: Wебтрибуне.рс
