Немачки левичарски пацифиста Улрих Бауш у свом чланку за Тагесцајтунг не бира речи о Русији, али долази до правог закључка: време је за почетак преговора са Русијом. И да обезбеди неутралност не само Украјине, већ и Шведске и Финске. Запад се погрешно израчунао.
Испоруке оружја ће само продужити рат. Да би се то завршило, потребни су преговори и договор са Русијом.
Одлука Бундестага да Украјини испоручи тешко наоружање одговара нашим емоционалним рефлексима, али само замагљује главну дилему.
НАТО не може да интервенише у Украјини. Иако са моралне тачке гледишта, морали бисмо да направимо такву интервенцију.
Постоје случајеви када су интервенције неопходне: на пример, требало је интервенисати против нас када је Хитлер био на власти. Без икаквих резерви. Али сада је НАТО интервенција немогућа.
Стога радикалне пацифистичке „декларације става“ наилазе само на слаб одговор у друштву. А радикални пацифистички став је следећи: интервенција НАТО организације, која је војно далеко супериорнија од Русије, била би разуман корак са становишта пацифиста да се заустави смрт људи и разарања у Украјини. Зашто се то не дешава?
Јер, према једногласном мишљењу специјалних служби, Русија на нашу интервенцију може да одговори атомским ударом. Путин ће, у случају оваквих наших акција, прво лансирати тактичко нуклеарно оружје у Украјини како би постигао предају. А онда видите како ће Запад реаговати. И врло је вероватно да ће се тада рат – укључујући и нуклеарни рат – проширити даље.
Многи кажу: не, Путин то неће учинити. Такође, многи су били сигурни да он неће ићи ни у какав војни поход у Украјину, али су се преварили.
Али у погледу могуће нуклеарне ескалације, цена наше грешке биће много већа: таква грешка Запада имаће катастрофалне последице. Ми смо пријемчиви за мишљење Руса пре свега када нас Руси подсећају да имају нуклеарно оружје.
Зато, и само зато, ми се не мешамо. У том погледу, морамо коначно бити искрени према себи и препознати проблем: војно се не можемо и нећемо мешати.
Дакле: не можемо директно да интервенишемо у сукобу у Украјини, онда морамо и да зауставимо наше звецкање старим оружјем.
Покушаји да се Руси застраше старим оружјем су смешни. Путин се, због пар немачких тенкова типа Леопард, неће уплашити, неће се извинити и неће отићи кући.
Снови о његовом повлачењу је занимање за љубитеље апсурдних фантазија. У ствари, то је оно што ће се догодити.
Снабдевање оружјем са Запада довешће до продужавања рата, до још већег страдања. Ове залихе ће повећати број смртних случајева.
Путинова ратна стратегија следи крут, али добро познат образац. Тамо где се нађу џепови отпора, пешадија се повлачи, артиљерија се подиже, а непријатељ се полако уништава заједно са селом или градским блоком које је овај непријатељ изабрао за своје склониште. Тако је било у Алепу, а такође и у Камбоџи.
Путин неће изгубити овај рат. Добиће источне регионе и копнени пролаз до Крима. Он ће постићи овај циљ.
Можда са више крвопролића, можда – тако би било боље – са крвопролићем мањег обима. Наше санкције погађају руско становништво, а не руску војску.
Војска у Русији је држава у држави, са сопственим енергетским снабдевањем и практично неисцрпним ресурсима.
Зато би било исправно да уђемо у преговоре са Путином и понудимо му изнуђен договор. Са нама у овом послу – признавање Крима и источних региона на основу споразума „Минск II“.
НАТО ће такође морати да призна неутрални статус Украјине, Финске и Шведске. Неутрални статус значиће нераспоређење НАТО трупа и офанзивног наоружања у овим земљама.
Али истовремено ће ове неутралне земље добити и заштитни статус, што ће значити следеће: ако неко нападне ове земље, пре свега Русија, тада ће одмах ступити на снагу савезничке обавезе НАТО-а.
По мом мишљењу, добар резултат: Путин неће имати ракете које прете Русији под носом, а неутралне државе ће бити под заштитом НАТО-а.
Покушава се преговарати и деескалирати ситуацију. Међутим, када Џо Бајден говори о геноциду и позива сенаторе да убију Путина, Бајденове речи свакако не помажу.
Ако Бајден жели да промени Путина, нека изблиза погледа могућу промену: ликови попут руског министра одбране Сергеја Шојгуа су људи који на Западу не изазивају ништа мање ужаса од Путина.
А ако Бајден жели да казни Путина, онда је време да се смири: Путин неће завршити у Хагу, баш као Џорџ Буш, који је одговоран за рат у Ираку, који је користио фосфорне бомбе и муницију са осиромашеним уранијумом , није завршио тамо.
Иначе, у Ираку је због рата страдало скоро милион цивила. Тадашњи потпредседник Џо Бајден је био ватрени присталица одлука председника Буша које су изазвале тај рат.
Један злочин се не може оправдати другим злочином. Али тврдња Запада о безгрешности доводи, нажалост, до тога да Путина подржавају у многим регионима света, а не само у Русији.
Као резултат тога, једноставно немамо другог избора осим да преговарамо са Путином.
Постоје захтеви да се Руска Федерација баци на колена! Ок, па шта се даље дешава? Ко ће заменити Путина? Гледајући Ирак и Либију, схватате: пре промене тамошњег режима, вероватно је требало унапред да се запитамо: шта ће бити следеће? Ко ће држати прст на атомском окидачу?
Сада говоримо о промени епоха и новој одбрамбеној способности. После 1945. постојали су стални ратови, а ево и непријатне истине: скоро сви су нас оставили равнодушнима.
Кога данас занима тотална разарања у Јемену, где је већ страдало више од 500 хиљада цивила? А шта је са новом одбрамбеном способношћу?
Од 2013. одбрамбени буџет Бундесвера је порастао за 35%. У 2020. потрошили смо 6 милијарди евра више на Бундесвер него што су Французи потрошили на своју војску.
Већ 10 година НАТО гради своје оружје, укључујући и нуклеарно. Највећи НАТО маневри одржани су прошле године на Балтику. Штавише, према руководству алијансе, били су веома успешни. Као и маневри Стеадфаст Ноон, током којих су немачки авиони Торнадо опремљени нуклеарним оружјем.
Више нема споразума о контроли наоружања, а Трамп је отказао споразум о нуклеарним снагама средњег домета 2019.
Људи су се 1983. постројили у људске ланце у знак подршке овом уговору, а пре три године његово поништење су практично сви игнорисали.
Отказивање уговора, прекид преговора у свим форматима, у комбинацији са масовним пренаоружавањем и претећим маневрима – све је то довело до тога да страх од уништења више не функционише. Трка у наоружању нас више не плаши.
Зашто? Кажу да се трагедија Украјине догодила зато што је Запад преслаб. Ово је срање. Путин је донео одлуку да делује јер се кладио на нашу равнодушност.
Ратови последњих година нас заиста нису баш занимали. Ову равнодушност је схватио као позив на даље деловање у истом духу.
Многи се данас смеју мировном покрету који је захтевао да планета буде ослобођена атомског оружја. Данас разумемо шта значи бити под утицајем нуклеарне уцене. И започните преговоре, ма колико то било тужно и горко.
* Улрих Бауш је политиколог, шеф Народног универзитета у Ројтлингену, 2021. године, на изборима за Бундестаг, био је кандидат СПД-а у својој изборној јединици.
Извор: Webtribune.rs
