Иако испитивања јавног мњења у Русији сугеришу да јавност у великој мери подржава „специјалну војну операцију“ коју руска војска већ више од два месеца спроводи у суседној јој Украјини, одређени припадници руске елите, нарочито они који су се обогатили пре него што је актуелни председник Владимир Путин дошао на власт, почели су да проговарају против руске инвазије.
Многи од њих у тим су се не претерано гласним иступима ипак фокусирали на властите проблеме. Санкције које је Запад наметнуо Русији су као нова Гвоздена завеса и руски тајкуни због њих не могу да приступе десетинама милијарди долара којима су располагали пре рата у Украјини, преноси Вашингтон пост.
– У једном су дану уништили ствари које су се градиле годинама. То је катастрофа, рекао је један бизнисмен који је на дан почетка инвазије позван на састанак с председником Путином.
Бела кућа је у четвртак руским олигарсима донела још лоших вести када је објавила предлог да се њихова блокирана имовина прода на отвореном тржишту и зарада да Украјини.
Најмање четири олигарха који су се обогатили у мандату Путиновог претходника Бориса Јељцина већ су напустила Русију. Најмање четири високопозиционирана званичника поднели су оставке и напустили земљу. Међу њима се нашао и Анатолиј Чубајс, посебни саветник Кремља за одрживи развој и вођа приватизације за време Јељцина.
Други високорангирани званичници који су нужни за функционисање земље нису пошли његовим корацима. Неки не могу да оду чак и кад би то хтели. У таквом је „затвору“, на пример, гувернерка централне банке Руске Федерације Елвира Набјулина. Она је оставку понудила након што је Запад Русији наметнуо санкције, али Путин је одбио да је прихвати.
Више руских милијардера, високопозиционираних банкара, високопозиционираних званичника и бивших званичника рекло је да их је Путин заварао и да осећају да се на њега не може утицати јер ужим кругом његових најближих сарадника доминира шачица тврдолинијаша из сектора безбедности. Незадовољни су у својим досадашњим јавним иступима на ту тему били прилично суздржани и углавном су се фокусирали на питање руског одговора на санкције.
Нико од њих није директно критиковао Путина.
Владимир Лишин, челник једног од четири највећа произвођача челика у Русији, критиковао је предлог да се странци натерају да низ сировина плаћају искључиво у рубљима. Лишин је у разговору за једне московске новине рекао да би усвајање тог предлога довело до „избацивања“ Русије с међународних тржишта. Владимир Потањин, власник фирме за рударење никла и паладија „Норницкел“ и један од архитеката приватизације која је у Русији спроведена 1990-их година, упозорио је да ће предлози да се заплени имовина фирми које су због рата напустиле Русију уништити поверење инвеститора.
Пословни магнат Олег Дерипаска рат у Украјини назвао је „лудилом“ те предвидео да ће економска криза која је због санкција задесила Русију бити гора од оне која је земљу погодила 1998. године. Уз то, тврдио је да Путинова економска политика није резултирала растом руске економије и плата њених грађана. Рекао је и да ће се Русија „дуго стидети“ рата у Украјини, али и додао да је за њега подједнако крив Запад.
Један од учесника састанка 37 најбогатијих руских бизнисмена и Владимира Путина који се одржао неколико сати након почетка рата у Украјини рекао је да су многи од њих били шокирани и утучени.
– Никад их пре нисам видео толико шокиране. Неки нису могли да говоре, рекао је други учесник истог састанка.
Док су чекали да Путин дође на састанак, а чекали су га више од два сата, схватили су да ће се њихова пословна царства која су градили више од 30 година врло брзо урушити.
– Неки су рекли „изгубили смо све“ – рекао је један од њих.
Међутим, када ја Путин дошао, нису му упутили ниједну критику. Нису се усудили. Руски председник им је рекао да ће њихова земља остати део међународних тржишта. То се обећање показало лажним. Додао је и да није имао избора те да је морао да нареди „специјалну војну операцију“.
У међувремену је изгласан закон који предвиђа да се свако критиковање рата казни затвором у максималном трајању од 15 година. Путинов режим је предложио да се у министарствима установи нови систем у склопу којег би се Кремљу, путем својеврсних политичких комесара, дојављивало каквог је ко расположења и како се осећа.
Путинова одлука шокирала је и друге припаднике руске елите – технократе и неке чланове сигурносних служби.
– Осим оних који су били директно укључени у припремање инвазије, министра одбране Сергеја Шојгуа, начелника Главног стожера оружаних снага Валерија Герасимова и пар људи из Федералне безбедносне службе (ФСБ), нико није знао шта се спрема, рекао је за Вашингтон Пост један руски милијардер.
Многи су веровали да ће се Путин фокусирати на Доњецк и Луганск. Један високи званичник је рекао да се Русија припремила за избацивање из SWIFT-а, међународне банкарске мреже за обраду података и комуникацију, али да се није припремила за свеобухватне санкције које су јој наметнуте.
Руски милијардери који трпе због санкција и неки чланови сигурносног естаблишмента на рат у Украјини сада гледају с растућим запрепашћењем.
Једна особа је у разговору за Пост реферирала директно на Шојгуа када је рекла: „Сви они желе нормалан живот. Имају куће, децу и унуке. Не треба им рат. Нису сви суицидални. Желе да живе лепо. Желе да њихова деца имају све те да могу да путују на најлуксузније локације.“
Москву је прилично уздрмала одлука Запада да замрзне пола новчаних резерви којима располаже руска средишња банка, а које износе око 300 милијарди америчких долара. Гувернерка Набјулина због тога је понудила оставку, али пет особа које су упознате с том ситуацијом тврди да ју је Путин одбио. Централна банка тврди да Набјулина није покушала да да оставку.
– (Набјулина) разуме да се не може једноставно покупити и отићи. У том би случају ствари за њу завршиле јако лоше – рекла је једна од тих особа. Слично размишља и Вадим Бељајев, бивши власник највеће руске приватне банке Откритје.
– Сви ће радити све док им не стигне оптужница Међународног кривичног суда – додао је Бељајев.
Своје положаје и Русију напустили су само они који нису нужни за функционисање државе и који не припадају елитама.
Међу онима који не могу да напусте свој положај налази се и Алексеј Кудрин, министар финансија из Путинова прва два председничка мандата. Једна особа која га познаје рекла је да је Кудрин веровао да Путин неће наредити напад на Украјину. Кудрин, који сада води Државни кабинетза ревизију, својим је савезницима рекао да би његов одлазак био издаја. Један други високи дзваничник рекао је да се осећа као да мора остати у Москви, да му одговорност то налаже.
– Ако сви оду, ко ће поправити ову лошу ситуацију. То је као да радите у нуклеарки. Ко ће је водити ако ви одете? Ако одете, постоји шанса да ће експлодирати – рекао је тај званичник.
Међу милијардерима који су Русију напустили готово одмах након почетка рата нашло се и неколико оних који су се обогатили за време Јељцина попут власника фирме за рударење драгог камења Полyметал Александра Мамута и Александра Несиса, затим Михајла Фридмана и Петра Авена из инвестицијског конзорција Алфа Гроуп. Други се, међутим, боје да ће им држава одузети фирме ако напусте Русију. Неки од њих се надају да ће из целе ситуације изаћи неокрзнути.
– Можда не подржавате рат, али морате да ћутите и подржавате своје сународнике јер неки ваши војници умиру. Можда нисте срећни, али не смете то рећи, рекао је познаник једног милијардера које је био присутан на састанку Путина и бизнисмена који се одржао 24. фебруара.
Своје су мишљење рекли они који се сећају друкчијих времена и који су се обогатили пре него што је Путин дошао на власт. Сергеј Пугачев, кремаљски инсајдер који је Русију напустио 2011. године, указао је на то да тајкуни још пазе да на Путинов рачун не упуте критику. Један бивши банкар са Запада који је сарађивао с руским олигарсима рекао је да они богаташи који су се обогатили за време Путинова успона никада неће критиковати руског председника. Пугачев је додао да у Москви и другде у Русији има и оних којима рат не смета те који због тога неће критиковати Путина. Пугачев каже да су углавном критиковали војску јер се није боље припремила за напад.
Након иницијалних санкција, руска се економија, чини се, стабилисала. Како пише Вашингтон Пост, то је тако јер Европи сваког дана продаје нафту и гас у вредности од 800 милиона долара. Одлука Централне банке која извознике тера да продају 80 посто својих готовинских прихода онемогућила је имплозију рубље, а све је то Путина навело да утврди да „економски блицкриг“ којим је Русија нападнута није успео.
Набјулина је, међутим, раније овог месеца рекла да последице санкција тек треба да се осете, па да најгоре тек следи и да руска економија не може да живи од резерви. Пугачев каже да Путинова позиција због тога није сигурна.
– За три месеца ће фабрике и продавнице остати без инвентара, а сазнаће се и колико је руских војника страдало у сукобима у Украјини.
Упркос томе што им је задат готово па смртоносан ударац, руске пословне елите још су, чини се, скамењене од страха.
– Не знам ко има му*а да се успротиви, рекао је један бизнисмен.
– Ако рат потраје и ако елите почну да губе, онда шансе за побуну расту. Доћи ће до озбиљне битке за Донбас. Ако у њој Русија не победи, онда ће доћи до велике битке унутар руских елита, додао је.
Извор: Курир.рс/Јутарњи лист/Блиц
