Наом Чомски наоводи речи америчког дипломате Чеза Фримена који је својевремено рекао и да ниједан руски лидер вероватно неће толерисати ширење НАТО на Украјину.
Познати научник и водећи дисидент Ноам Чомски говори о неким од нових догађаја који се дешавају у светском систему због напада Русије на Украјину. Он такође разматра питање да ли Владимир Путин може бити кривично гоњен за ратне злочине у светлу све већег броја доказа који подсећају на злочине нациста током Другог светског рата. Наиме, недавно су се појавили докази који указују да су украјинске снаге такође починиле ратне злочине убијајући заробљене руске војнике.
Према његовим речима помисао да ће Русија и Кина заједно промовисати демократски светски поредак је апсурдна.
“Оне ће то радити онако како су САД промовисале демократију у Ираку, што је постао наводни циљ инвазије по председнику Бушу, од када је постало јасно да Садам неће одустати од програма за развој нуклеарног оружја. Са ретким изузецима елите су тада прихватиле ову доктрину, као што је претпостављам данас случај у Русији и Кини. Анкете показују а се Американцима одушевљеним овим племенитим циљевима тада придружио и 1 одсто анкетираних Ирачана, 4% је сматрало да су САД извршиле инвазију да би помогле Ирачанима, а остали су закључили да САД не би извршиле инвазију да је Ирак извозио шпаргле и киселе краставце и да је центар глобалне производње нафте у јужном Пацифику”, истакао је Чомски.
Говорећи о стратешком партнерству Русије и Кине, Чомски каже да се чини да оно заиста јача, иако, како напомиње, то није баш партнерство.
“Корумпирана руска клептократија може да обезбеди сировине и напредно оружје економском систему који Пекинг систематски успоставља широм континенталне Азије, пружајући се до Африке и Блиског истока, а сада и до америчких зона у Латинској Америци. Али не много више од тога. Мислим да ће улога Русије у овом крајње неравноправном односу вероватно слабити, као што ће слабити и међународни значај Европе након што ју је Путин изручио у руке Америке, што смо разматрали”, рекао је он.
О томе може ли Кина да помогне да се оконча рат у Украјини и шта спречава Пекинг да искористи свој утицај на Москву у циљу мировног споразума, Чомски каже да би Кина могла да повећа изгледе за мирно решење у Украјини кроз преговоре.
“Чини се да кинеско руководство не види никакву корист од тога. Кинеска пропаганда делује прилично усклађено са руском. Она генерално не одступа много од уобичајеног става на глобалном југу, добро илустрованог мапом санкција. Државе које се придружују санкцијама Русији налазе се у англосфери и Европи, уз Јапан, Тајван и Јужну Кореју. Остатак света осуђује инвазију, али је углавном резервисан”, рекао је Чомски у интервјуу за Трутхоут, а преноси Пешчаник.
Он каже како то не треба да нас изненађује. Добро се сећамо, наводи Чомски, да за инвазију на Ирак практично није било глобалне подршке.
“Мање је позната чињеница да је исто важило за инвазију САД на Авганистан након терористичких напада 11. септембра. Неколико недеља након инвазије, у међународној анкети постављено је питање: ‘Када буде познат идентитет 9/11 терориста, да ли би америчка влада требало да покрене војни напад на земљу или земље у којима се налазе терористи, или би требало да тражи изручење терориста да би им се судило?’ Ова формулација одражава чињеницу да њихов идентитет није био познат. Чак 8 месеци касније, на својој првој великој конференцији за медије, директор ФБИ Роберт Малер могао је само да потврди да је Ал-Каида осумњичена за злочин. Светска јавност у великој мери даје предност дипломатско-правним мерама у односу на војну акцију. Противљење инвазији је посебно снажно било у Латинској Америци, која има нешто искуства са америчким интервенцијама. Амерички медији су поштедели Американце ових увида у ставове светског јавног мњења. Говорило се да је ‘опозиција инвазији САД углавном ограничена на људе који су рефлексно против америчке употребе моћи’”, рекао је Чомски.
Према његовим речима неспремност Кине да посвети своје напоре споразумном решењу украјинског сукоба заслужује критику, али, како каже, Американци немају право на њу.
“На крају крајева, Кина се придржава званичне политике САД. Једноставно речено, то је политика заснована на ‘борби за независност Украјине до последњег Украјинца’. Што је још горе, тренутна политика подрива и те наде јер не нуди частан узмак Путину. Он може да бира: или одлазак у Хаг или наставак разарања Украјине”, наводи Чомски.
Истиче да је руско руководство толерисало Клинтоново кршење чврстог обећања САД-а Горбачову да неће проширити НАТО даље од Источне Немачке, подсећајући на речи једног од најмудријих и најугледнијих америчких дипломата, амбасадора Чеза Фримена.
“Руско руководство је чак толерисало провокације Џорџа Буша млађег и војне акције САД-а које су директно погађале руске интересе, предузете тако да понизе Русију. Али Украјина и Грузија су биле црвене линије. То су у Вашингтону јасно разумели. Како наставља Фримен, ниједан руски лидер вероватно неће толерисати ширење НАТО на Украјину које је почело након ‘пуча 2014. извршеног да би се спречила неутралност или проруска влада у Кијеву и да би је заменила проамеричка влада која би Украјину увела у нашу сферу… Дакле, отприлике од 2015. Сједињене Државе наоружавају и обучавају Украјину против Русије’, практично третирајући Украјину као продужетак НАТО”, рекао је Чомски.
О томе како би на геостратешке односе са Русијом утицала евентуална независност Европе од руског гаса, Чомски каже да то не изгледа као реална могућност у блиској будућности.
“Европа би могла да обустави употребу руског угља и нафте, али гас је друга ствар. За изградњу нових гасовода потребне су године, док транспортна постројења за течни природни гас једва постоје. Међутим, мислим да треба да поставимо друго питање. Можемо ли дорасти до мудрости реакционарних тирана који су Европи 1814. обезбедили век мира у Бечу? Можемо ли да кренемо ка визији Горбачова о европском заједничком дому без војних савеза, концепцији која није далеко од Партнерства за мир који су покренуле САД, а који је поткопао председник Клинтон? Да ли је у данашњој Русији могуће нешто налик државништву? Мислим да би оваква питања требало да нам буду у првом плану и док промишљамо и док се активно ангажујемо у покушају да утичемо на дискусију и дебату, као и на политичке одлуке”, рекао је Чомски.
Једно од горућих питања ових дана је и може ли Путин бити процесуиран за ратне злочине у Украјини? Чомски каже да је суђење за ратне злочине у реалном свету правда победника.
“То је било јасно на Трибуналу у Нирнбергу, а није се скривало ни на пратећем Токијском трибуналу. Засипање густо насељених урбаних подручја бомбама било је искључено са суђења у Нирнбергу, јер су то радили и савезници. Немачки ратни злочинци су бивали помиловани ако су могли да докажу да су савезници вршили исте злочине. Наредних година су нирнбершки принципи одбачени, да би тек недавно поново послужили као батина за непријатеље запада”, рекао је он и додао:
“Незамисливо је суђење Сједињеним Државама за многе тешке злочине. Једном се покушало са привођењем САД правди због рата против Никарагве. На наредбу Међународног суда правде да престану са злочинима САД су одговориле жестоком ескалацијом, док су медији одбацили овај суд као непријатељски форум, јер се дрзнуо да прозове САД (како су сматрали уредници из Њујорк тајмса).”
Чомски каже да би се Путину могло судити за злочине ако буде свргнут у Русији и ако се Русија буде могла третирати као поражена земља.
“То нам говори досадашње искуство. Једног дана свет ће можда достићи цивилизацијски ниво на ком се међународно право поштује, уместо да се селективно примењује. Никад не треба да одустанемо од напора да то остваримо. За то време, не треба да подлегнемо илузијама које потхрањују глобални доктринарни системи”, закључио је Чомски.
Извор: Мондо
