Вјачеслав Володин, председник Државне думе саопштио је данас да је лидер ЛДПР Владимир Жириновски преминуо, објавила је државна агенција РИА Новости.
„Лидер странке ЛДПР Владимир Жириновски преминуо је у 75. години“. Ово је саопштио председник Државне думе Вјачеслав Володин на свом телеграм каналу.
„После тешке и дуготрајне болести преминуо је Владимир Волфович Жириновски… За све нас ово је ненадокнадив губитак. Нека светла успомена на њега увек буде у нашим срцима.
Жириновски је рођен у Алма-Ати, где се његова мајка преселила са супругом током Другог светског рата, студирао је на Институту за оријенталне језике Московског државног универзитета, турски језик и књижевност. Његови колеге студенти претпостављали су да ће га тамо регрутовати КГБ, рекао је за публикацију „Проект“ . Године 1969. послат је на стажирање у Турску, али је тамо ухапшен, како сам тврди, због трговине значкама са Лењином.
State Duma confirms that Vladimir Zhirinovsky, a far-right nationalist lawmaker leading the LDPR party, has died after weeks of illness https://t.co/UIRCiHNvzS
— Samantha Berkhead (@samberkhead) April 6, 2022
Хапшење му је уништило шансе за дипломатску каријеру, будући политичар је почео да студира јуриспруденцију. Према његовој званичној биографији, усавршавао се у Државној телевизијској и радио-дифузној компанији, Државном комитету за економске односе са иностранством СССР-а, у Совјетском комитету за мир, био је службеник деканата за рад са страним студентима Више школе синдикалног покрета, а касније је отишао да ради у Ињурколегији Министарства правде СССР-а – сви ови радови у совјетским стварностима могли би значити блиско упознавање са специјалним службама.
Учествовао на првом конгресу опозиционе Демократске уније 1988. године. Радио је као правни конзулат у једној издавачкој кући. Учествовао је у стварању Либерално-демократске партије Совјетског Савеза, брзо је водио и сам је регистровао. Учествовао на првим председничким изборима у Русији, са 7,8 одсто гласова.
Либерално-демократска партија се противила распаду СССР-а, у агитацији странке појавила се империјална реторика. Касније, на изборима за прву Државну думу 1993. године, ЛДПР је освојио највећи број гласова на листама, 22,92, што јој је омогућило да формира највећу партијску фракцију.
1999. године Либерално-демократска партија, будући да је била у опозицији, није подржала иницијативу Комунистичке партије Руске Федерације да опозове председника Бориса Јељцина. Он је тада у емисији Радија Слобода рекао да је „ово спасло демократију у Русији“, пошто би Јељцин, по његовом мишљењу, једноставно распустио Комунистичку партију. „И тако је отишао пет месеци касније са сузама у очима“, рекао је тада Жириновски у етеру РС. „Зато смо спасили Комунистичку партију, сачували демократију, а Јељцин је ипак отишао“.
Јељцин је именовао Владимира Путина за свог наследника. Под његовим председништвом, странка Жириновског је заправо престала да буде права опозиција влади, увек је подржавајући у кључним питањима. Противници су политичара оптужили да има везе са тајним службама, да представници организованог криминала и бизниса купују места у Либерално-демократској партији и да глуми опозицију у корист Кремља. Увек је то порицао.
Јавна идеологија Либерално демократске партије заснивала се на сиромашном становништву малих градова. Сам политичар је користио националистичку реторику, пошто је претходно био на челу јеврејске организације у СССР-у. Жириновски је са говорнице у Државној думи активно критиковао друге посланике, углавном избегавајући персонализоване критике Путина. Више пута се састајао са Садамом Хусеином и Моамером Гадафијем и подржавао антиамеричке слогане.
Његова обећања да ће „свакој жени дати мушкарца и сваком мушкарцу по флашу вотке“ и „опрати ноге руским војницима у Индијском океану“ постала су надалеко позната. Током предизборне кампање 2011. Жириновски је негирао да је икада рекао тако нешто. Експерти су више пута приметили хиперцентрализацију његове странке око лидера, сугеришући да би се Либерално-демократска партија могла суочити са нерешивим проблемима ако он оде.
Извор: Курир.рс/РиА Новости/Радио Свобода
