Изјава америчког председника о смени режима у Русији удаљила га је од својих европских колега. Само једна погрешна реч може да уведе свет у још већи сукоб.
Док америчке дипломати покушавају да увере јавност и партнере да изјава председника Џоа Бајдена о Владимиру Путину није била усмерена према смени режима у Москви, европски лидери покушавају да се дистанцирају а да не оставе утисак да ће таква изјава значити почетак раскола у досад чврстом савезу против Путина.
Европљани су се углавном јавно дистанцирали од оног дела изјаве америчког председника Бајдена у којем спомиње да Путин “не сме бити на власти”, иако се та изјава на енглеском може схватити и да “не сме имати моћ”. Сам амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је како САД “нема стратегију смене режима у Русији или било где другде”.
Многи Европљани страхују да такве изјаве могу послати криве поруке да је циљ Запада смена власти у Русији.
Међу европским лидерима који су се дистанцирали од Биденових изјава о томе да Путин, којег је назвао “касапином”, не би требао да буде на власти су француски председник Емануел Макрон, британски премијер Борис Џонсон, и високи представник ЕУ за спољну политику и сигурност Џозеф Борел.
“На грађанима је Русије да о томе одлучују, када би они били у стању то да одлучују. Оно што ми покушавамо јест да засутавимо Путинов рат, његову агресију на Украјину”, изјавио је високи представник Европске уније.
Европска унија је увек била опрезна, назвала је Путина аутократом, али никад није дала наслутити да би његова смена с власти била циљ ангажовања ЕУ. Француски председник Макрон, који је у напетој предизборној кампањи па рачуна и што њему одговара, позвао је на опрез јер, сматра, треба држати канале комуникације с Путином. Он посебно можда и најчешће од свих западних лидера разговара с руским председником због чега је и под притиском дела европске јавности јер досад није ништа постигао, а Путин је само повећао интензитет разарања украјинских градова.
“Ја не бих користио овакве коментаре. Не бисмо требали речима или делима додатно да ескалирамо ситуацију”, рекао је Макрон у разговору за француску телевизију, најавивши да ће он и даље имати разговоре с Путином те да је циљ зауставити руску агресију и осигурати повлачење руских снага из Украјине.
Позив на опрез
Осим Париза, и Берлин наставља разговоре с Путином и позивање на опрез, иако је и Немачка од почетка војне операције драматично променила смер. Годинама је сарађивала с Путином, повећавала заједничке пројекте и тако постала једна од држава која је више од других зависна од руског утицаја, и то не само енергетском.
Угледни портал Политицо, који је деломично и њемачки, у понедељак је објавио изразито критичан коментар о генерацијама немачких политичара, назвавши их “корисним идиотима” јер су се годинама понашали наивно према Русији. Посебно је критичан тај коментар био према бившој канцеларки Ангели Меркел, која је након руске анексије Крима одобрила пројекат Северни ток 2.
Тај портал чак наводи да “Немачкој није страно бити на кривој страни историје”, што је доста неугодно за садашњи политички естаблишмент те земље.
Европска унија се традиционално дистанцира од било каквих циљева смене режима, без обзира на то јесу ли такви режими прихватљиви или не. Од Сирије до Венезуеле и Кубе, ЕУ показује како отворено критикује такве режиме, али не жели да се меша у унутрашњапитања као што су смене режима.
У случају Путиновог режима Европљани су такође оштри. Да су руске снаге починиле ратне злочине у Украјини, говори већина лидера европских институција и држава ЕУ, иако они досад нису за то изричито оптужили посебно председника Путина.
Дипломате у Бриселу сматрају да треба наставити вишеструки ангажман у различитим смеровима. Први је помоћи Украјини да се брани, други помоћи милионима украјинских избеглица који беже од рата, а трећи је наставити снажне санкције против Путина, од економских до политичких.
“Ипак у нашим напорима морамо оставити и канале комуникације с Москвом јер ће у супротном бити још теже осигурати прекид ватре и доставу хуманитарне помоћи те помоћи у проналаску дипломатског решења”, истакао је један дипломата ЕУ, нагласивши да “не жели да улази у расправе је ли Путин добар или не јер оно што се догађа у Украјини говори довољно само по себи”.
Извор: Јутарњи лист
