Распоређивање додатних НАТО трупа у Румунији, Бугарској, Мађарској и Словачкој, значи да је ситуација у Украјини још даља од мирног разрешења, уз опасност преливања кризе на околне земље, сматра некадашњи дипломата Живорад Јовановић.
Он је и мишљења да и Србија има разлог за бригу због гомилања НАТО трупа у суседним земљама.
На самиту НАТО у Бриселу, на коме је учествовао и амерички председник Џозеф Бајден, одлучено је да додатно буду распоређене четири борбене групе у четири државе, а да Украјини буде предата опрема за заштиту од хемијског, биолошког и нуклеарног оружја, као и средства сајбер заштите.
Један од закључака самита је и да ће радити на томе да осигурају безбедност и независност Босне и Херцеговине.
НАТО гомила снаге без минута ћутања
По оцени Јовановића, далеко већи допринос миру од ових закључака било би да су учесници самита одржаног на 23. годишњицу почетка НАТО агресије на СР Југославију 1999. минутом ћутања одали пошту њеним жртвама.
„Те закључке видим као резултат намере да се врло опасна ситуација и врло велика нестабилност у Европи даље продубљују и да се уносе нови ризици по мир и стабилност на европском континенту. Довлачење нових трупа у југоисточну и источну Европу су равни доливању уља на ватру“.
Јовановић с прилично песимизма гледа на даље одвијање догађаја, изражавајући бојазан од још горег сценарија.
Више НАТО база него у време Хладног рата
Гомилање трупа и ратне технике у иначе претрпаној Европи која, како примећује, данас има далеко више војних база него што је имала када је Хладни рат био на врхунцу, изазива велику забринутост.
„То ниједна организација којој је стало до мира не би предузимала. Такви кораци се приближавају ситуацију у којој би могло доћи до преливања сукоба из Украјине у окружење и изазивања катастрофе у целој Европи и до изазивања новог светског сукоба“, мишљења је наш саговорник.
Јовановић сматра да ништа што НАТО чини или не чини не може да се објасни изван стратегије доминације и интереса америчког војно-индустријског комплекса. Цела политика НАТО-а од 1999. до данас била је, како каже, стратегија војне експанзије на руске границе и војно приближавање границама Кине.
„У тој стратегији експанзије они се пре свега баве производњом страха других земаља, да се другима утерује страх у кости, а онда да им се нуди заштита НАТО-а и да се распоређују НАТО трупе, тобоже да штите угрожене“, истиче некадашњи шеф српске дипломатије.
Тољага корпоративног система
На питање, да ли се тако може тумачити и груписање НАТО снага на границама Србије која се дуго опире пријему у ту алијансу, Јовановић каже да Србију треба да брине нагомилавања НАТО трупа у њеном најближем окружењу, посебно с обзиром на закључак НАТО-а који се односи на БиХ.
„Веома је озбиљан разлог за забринутост уопште помињање БиХ у контексту војне експанзије НАТО. То помињање БиХ као неке тачке конфликта или дестабилизације охрабрује све екстремисте у БиХ, укључујући и оне исламистичке екстремисте који под својом контролом држе поједине општине и регионе“, каже Јовановић.
НАТО се, како је закључио, понаша као тољага либералног мултинационалног корпоративног система.
Извор: rs.sputniknews.com
