Рат се вратио у Европу – а са њим и страх. Како Немци реагују на руску инвазију на Украјину и како се неки већ спремају за ванредну ситуацију?
Климатске промене, пандемија короне, а сад још и руски напад на Украјину. Лоше вести се гомилају и Немачком се шири мрачно расположење. Очигледан показатељ несигурности нације су празни рафови у продавницама и ограничена продаја тестнине и квасца. Због рата се поново гомилају залихе, исто као и на почетку пандемије. Само што је уместо тоалет-папира овога пута посебно тражено – сунцокретово уље.
Забринутост због недостатка основних намирница
Немачко удружење прерађивача јестивог уља (ОВИД) упозорава да се у наредним недељама и месецима „ограничења у снабдевању сунцокретом, ланом и сојом из конфликтног региона“. Украјина и Русија су међу најважнијим светским извозницима сунцокретовог уља. Немачка увозом покрива 94 одсто својих потреба.
А због забринутости да ће ускоро доћи до несташице и других основних намирница, Немци поново навелико купују брашно и тестенину – иако прехрамбена индустрија даје све од себе да обезбеди стабилност у ланцу снабдевања.
Према анкети коју је агенција Форса спровела 28. фебруара, дакле четири дана након почетка руског напада, 69 одсто од око 1.000 испитаника грађана Немачке страхује да би НАТО, а тиме и Бундесвер, могли да буду увучени у рат.
Према најновијем истраживању Дојчландтренд од објављеном 3. марта, велики број људи уверен је да ће сукоб оставити трага на Немачкој и 64 одсто њих очекује погоршање економске ситуације.
Већина Немаца до сада јесте реаговала мирно, али рат који се може готово уживо пратити на друштвеним мрежама и који је географски ближи него било који војни сукоб већ дуже време, емотивно узбуркава све више Немаца.
Место за разговор о страховима
Они често траже помоћ од телефонске саветодавне службе. „Захтеви з таквом помоћи су све чешћи“, каже за DW Кристина Зајаковски из саветовалишта у Келну. Сваки пети позив је везан за рат, људи се плаше да ће се то прелити и на Немачку.
„Да ће бити убијени чланови њихове породице или пријатељи, да ће им кућа бити бомбардована, да ће се десити страшне ствари, онакве какве виде у медијима. И добро је дати који позивају причају о својим страховима, па чак и да изнесу своје најгоре фантазије“, објашњава саветница Зајаковски.
Сећају се што заправо значи рат
Зову млади, јер страхују за своју будућност, а мислили су да ће живети у Европи где влада мир. Зову и стари, припадници оних генерација које се сећају или Другог светског рата или тешких дана одмах након њега.
Та генерација је „у време мира све то потиснула, али сада им се све то поново вратило“, каже и Томас де Вахрој из Евангелистичког црквеног круга у четврти Нојкелн у Берлину. Он води црквену стамбену задругу у којој живи велики број старијих особа.
„Они се ужасно боје да би у једном тренутку могла да буде прекорачена црвена линија и да би НАТО могао да интервенише, а онда виде све црно. Морам искрено да вам кажем да и ја у међувремену слично размишљам.“
Као и иначе, старији људи се више не брину за себе, већ за своју децу и унуке: Вахрои стално слуша овакве приче: „Моји унуци и не знају шта смо ми доживели након рата. Преживели смо глад, ишли смо на поља да бисмо бар нешто нашли за јело, одеће уопште нисмо имали“. Старе људе све ово тешко погађа: „Седе и размишљају: О мој Боже, шта ће сад да се догоди с овим светом?“
Многи су у таквој депресији да им је потребна и лекарска помоћ. Председник Удружења лекара Франк Улрих Монтгомери њихове страхове од рата и разарања схвата веома озбиљно: „Важно је они буду схваћени, а не да им се умањује оно што осећају“, каже Монтгомери. Страх од атомског рата није сасвим рационалан страх, тако да ту не помаже „супротстављање само рационалним аргументима“.
Препери ликују
Рационални и аргументи било какве врсте још мање помажу у расправама с „преперима“ – људима који читавог живота верују да рат само што није почео и припремају се за њега. Сада су уверени да се потврђује оно у шта су одувек веровали и за шта су се припремали.
И док су до сада њихове наступе на друштвеним мрежама пратили само ретки, а и они углавном само да би се забавили, сада се траже њихови „савети“ о ранчевима у којима је све потребно за преживљавање, о таблетама јода у случају повећане радиоактивности или о генераторима електричне енергије.
У категорију „Савети препера за почетнике“ спадају и видео-снимци с насловима као што су „Рат Русије и Украјине – шта сад треба урадити?“ или „Може ли се преживети радиоактивно зрачење?“ Победа њихове хроничне параноје је и следећи наслов једног прилога на друштвеној мрежи: „Прекасно за бригу у случају кризе? Сад је стварно остало још сасвим мало времена“.
Колико кошта атомски бункер?
Иначе, још од времена Хладног рата свуда у свету, па тако и у Немачкој, има фирми које заиста нуде бункере и слична склоништа. Тако и у фирми „Bunker Schutzraum Systeme Deutschland“ BSSD (Системи бункера и склоништа Немачке) са седиштем у Берлину пљуште позиви грађана.
„Раније би нашу интернет страницу дневно погледало двестотинак људи, , а откако је почео рат има их више 10.000“, каже Марк Шмихен који је задужен за односе с јавношћу.
Људе, каже, интересује све: од малих челичних склоништа, преко брзих склоништа за фирме, па до уређења подрума или гаража у склониште или чак изградње правих бункера који би били заштита и у случају атомског удара. Интересовање је толико да је фирма отворила још шест телефонских линија и сви телефони непрестано звоне, тврди Шмихен.
Многи чак и не желе да наруче бункер, већ би само да чују шта би требало урадити у случају нужде. „Тако нас је назвала једна млада жена која се пожалила и рекла да не зна ни коме да се обрати. Каже да је звала полицију, звала је и државну службу и нико није могао да јој да неки савет, па је тако позвала и нас да пита, да ли можемо бар ми.“
Неке опасности треба „узети озбиљно“
Заиста је тешко дати одговор на питање шта би помогло на пример у случају атомског напада, јер ствар онда није у томе склонити се на сигурно који сат, дан или недељу, већ највероватније у том склоништу провести остатак живота.
Међутим, ни државне службе не могу сасвим да искључе рецимо напад руских хакера на инфраструктуру Немачке. Министарка унутрашњих послова Ненси Фезер је зато апеловала на грађане да „озбиљно схвате“ могућност интернет-напада на систем водоснабдевања, електричне енергије или других инфраструктурних чворишта.
Не тако давно, на почетку пандемије короне, медији су се ругали немачком Уреду за заштиту становништва и помоћ у катастрофама (ББК) када је грађанима саветовао да направе залихе свега што може да им буде потребно за десет дана. Сада сматрају да су се њихова упозорења потврдила и на својој веб-страници објављују да та претња „није дочекала неспремном немачку војску, али ни нас, с обзиром на наше задатке“, пише ББК.
И они су претрпани позивима и питањима грађана, а отворили су и посебну страницу на којој прате рат у Украјини. Наш захтев да разговарамо одбили су уз образложење да „због тренутног стања, на жалост немају слободних термина“.
Фото: Pixabay.com
Извор: DW
