За нешто више од 24 часа, из Европске уније стигле су чак две оштре поруке да би Србија требало се усклади са Бриселом и уведе санкције Русији због инвазије на Украјину.
Свака је била оштрија од претходне. Почело се са директном поруком „ако сарађујете са Путином и Кремљем, радите с неким ко коље народ и уништава Украјину“. Игра је подигнута на виши ниво, па је стигла чак и отворења претња да је „Србији јасно која је цена ако је на погрешној страни“.
Србија је свој став према кризи у Украјини исказала документом од 15 тачака у којем је истакнуто да Београд поштује територијални интегритет Украјине, али да неће уводити санкције Русији.
Србија је подржала Резолуцију УН о осуди агресије, а прекјуче се по први пут придружила санкцијама ЕУ и продужила важење рестриктивних мера према бившем председнику Украјине Виктору Јануковичу, за кога се верује да је руски држављанин, и водећим члановима украјинског руководства из периода 2010-2014.
То за Европску унију, са којом Србија преговара о чланству више од деценије, изгледа да није довољно, а Брисел све отвореније то и даје до знања. Рукавице су одложене у фиоку, а на сцени су све јачи притисци.
„Зауставите покољ“
Тако је портпарол ЕУ Петрер Стано у уторак рекао да ЕУ ”цени јасну позицију Србије” када је реч о подршци Резолуцији УН, али је позива да, уколико жели да се придружи ”цивилизованој и на правима заснованој зјаедници”, уведе све политичке, економске и финасијске мере како би зауставила ”покољ” који Путин чини у Украјини.
– Ако сарађујете са Путном и Кремљом, ако им обезбеђујете финасирање, ако помажете да заобиђу санкције које је увело више од 40 земља, ви радите са неким ко коље народ у Украјини и уништава Украјину – поручио је Стано.
Михаел Жиберт, генерални директор у Европској служби за спољне послове (ЕЕАС), задужен за односе са Русијом и источним партнерством, оценио је да Србија није уверена да су санкције против Русије прави одговор у овом тренутку, али да ЕУ јасно даје до знања Србији која ће бити цена ако буде на погрешној страни сукоба.
То је изговорио пред широким аудиторијумом, на расправи на Спољнополитчком комитету Европског парламента посвећеној рату у Украјини, одговарајући на питање посланика ЕП “које ће бити последице по Србију због одбијања да уведе санкције Русији“.
Која је цена?
Логично је запитати се која је то цена, с обзиром на то да о њој до сада нико јавно говорио.
Како је „Блиц“ већ писао, два дана пред гласање у УН о Резолуцији којом се осуђује напад на Украјину, власт у Србији добила је упозорење да ће, у случају да се не прикључи осуди, немачке инвестиције у нашој земљи бити повучене, што би значило губитак више од 40.000 радних места.
У том сценарију би вероватно још неке компаније из других европских држава могле да следе немачки пример. Истовремено, државни врх је био изложен притисцима, а стизале су и претње санкцијама и увођењем виза.
Заустављање преговора
Александар Попов , директор Центра за регионализам, каже за „Блиц“ да би најдиректнија цена могла да буде званично заустављање преговора са ЕУ.
– Није случајно пред гласање послата порука да ће бити „или – или“, а верујем да ће притисци бити све већи и већи. У случају да се заустави пут ка ЕУ ситуација би била тешка. Србија 70 одсто робне размене обавља са ЕУ, а у 2020. и 2021. је више извезла у Румунију, него у Русију. Потпуно бисмо морали да заборавимо на фондове. Поједине земље би се успротивиле, попут Мађарске и њеног лидера Виктора Орбана, али би се нашао начина како да издејствују оно што су наумили – каже Попов.
Да таквих идеја има, сведочи и девет посланика Европског парламента из либералне групе “Обновимо Европу”, који су послали писмо председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и Високом представнику Жозепу Борељу, у коме траже привремено замрзавање преговора са Србијом и обустављање финансијске помоћи ЕУ док се не усклади са позицијама Уније по питању Русије.
Престројавање
Међутим, ситуација за Србију би била тешка и ако уведе санкције Русији.
– Москва ће то тешко поднети због блиског односа са Београдом. Задужила нас је кроз гас и глас у УН, куповину мигова. Може да дође до проблема са енергентима, што није мала ствар – каже Попов.
Са друге стране, директор истраживања ИСАЦ фонда Игор Новаковић објашњава да је у току хомогенизација мишљења и престројавање земаља на „ми“ и „они“.
– Све ће бити јача нетрпељивост према онима који су између, а нарочито оних земаља које су највише погођене кризом, што значи да ће и притисци бити већи. Цена која се спомиње су европске интеграције. ЕУ је политички субјекат који има јасне вредности и интерес, и то тако треба гледати – каже Новаковић.
Извор: Блиц
