Данас, крст је симбол једне вере, прожете љубављу, уређене пожртвовањем, увенчане победом
Два су крста. Крст разбојников и крст Христов. Сваки живи створ носи један од тих двају крстова.
Нико у животу није без крста. Али док нас крст разбојников баца у таму беспомоћности и пропасти, крст нас Христов подиже и оживљава, јер је он животворна моћ оружје божје силе и божје премудрости.
Крст, некада знамење поруге, јер беше одређен за срамну смрт друштвених измећара, данас је предмет поштовања и љубави. Крст као језгровито оруђе страдања и муке, са кога чита неверник страшно очајање – за верне је данас предмет побожног прослављања, јер с неба зрачи у душу тихо спокојство.
Крст некада беше последња етапа неваљалаца или зла судбина на правди прогоњених страдалника. Дух праведника се мутио некада, гледајући или сећајући се њега. Данас, крст је симбол једне вере, прожете љубављу, уређене пожртвовањем, увенчане победом.
Таква је разлика између крста разбојникова и крста Христова, коме се данас клањамо.
Добро је што и данас имамо крст, јер нам је он поуздани путовођа. На њега упиру кроз тужне трепавице, своје сузне погледе сви страдалници. Са валова узвитланих буром животнога мора, уморни путници живота, виде сјај зориних звезда – јер је пучина њихова страдања осењена сенком крста, оног крста који беше олтар на коме је на жртву принесено чисто, невино Јагње Божје.
Са крста силази снага у малаксалу душу и капље мелем у рањено срце. Он је путоказ путнику живота да лако пролази по беспућима, и посредпоноћних бдења, да сигурно и ослобођен окова који спутаваху тело и дух му, радосно доспе у загрљај зори, пуној сунца, песме и цвећа.
Крст је кључ спасења. Њиме се лако отварају рајска врата души, обученој у праменове сунчаних дуга. Крст гаси жеђ животних страсти и крепи душу изнурену борбом, истрајношћу и стрпљењем – у чистом зраку божанствене лепоте.
Крст је велико откривење мудрости Божје и његова свемогућства, јер пружа утеху палима и малаксалима.
Боже, Боже мој, зашто си ме оставио? – вапије под крстом, малодушним очајем искушавана душа. И одзива јој се: прославих, и опет ћу те прославити!
Најзад, крст као сунчевим огњем обасјани симбол Праведног Судијенавешћује нов живот: победу, спасење и вечну радост у Христу.
Душо, који крст носиш? Да ли разбојников или Христов? Од тога зависи да лићеш сагорети као клас на суши или процвасти као ружа на сунчеву зраку.
Записао игуман Стефан
Извор: БаштаБалкана
