Док је Русија у јануару тек гомилала своје трупе на граници с Украјином, немачка влада одбила је да подржи Кијев оружјем и штавише блокирала друге НАТО земље да шаљу немачко оружје Украјини. Уместо тога, Берлин је послао 5.000 шлемова и пољске болнице вредне пет милиона долара – што су неки у Украјини дочекали са презиром.
Немачка се наоружава
– Шта је следеће, јастуци? – упитао је градоначелник Кијева Виталиј Кличко.
Канцелар Олаф Шолц је тада рекао да “Немачка последњих година није подржавала извоз смртоносног оружја”. Али, све се променио кад је Немачка прошле недеље, након руске инвазије на Украјину, послала Кијеву 1.000 антитенковског оружја и 500 антиавионских одбрамбених система “стингер”. Берлин је такође одблокирао друге земље Европске уније што се тиче слања немачке опреме.
Тачка прекретница
“Руска инвазија на Украјину”, како је рекао Шолц у саопштењу 26. фебруара, “била је тачка прекретница”.
Следећег дана најавио је модернизацију немачке војске и улагања у висини од 100 милијарди евра. Шолц је у историјском обраћању парламенту такође најавио континуирано повећање трошкова за одбрану за више од два одсто БДП-а из године у годину. Признао је да је хитност украјинске кризе натерала Немачку да одлучи да инвестира у војску.
-Јасно је да морамо уложити значајно више у безбедност наше земље како би заштитили нашу слободу и демократију – рекао је Шолц, додајући да је “историјска обавеза” Немачке да обезбеди да руски председник Владимир Путин “не врати сат уназад”.
“Гардијан” пише да је ова одлука историјски раскид са немачким послератовским заветом да неће извозити оружје у конфликтне зоне. Немачка, која је 2021. укупно на одбрану потрошила 47 милијарди, тренутно издваја око 1,5 одсто свог БДП-а на одбрану, због чега је годинама била под растућим притиском НАТО савезница, а посебно САД, да повећа трошкове.
-Постојање овог посебног фонда требало би да се смести у немачки Устав, како би се обезбедило да остане гаранција и након живота тренутног парламента – истакао је Шолц.
Његово обраћање, као пише “Гардијан”, дочекано је са “олакшањем и изненађењем, а Шолцу су након говора устали и пљескали, иако су неки посланици, углавном из Левице и десничарске АфД изразили неслагање.
Шта је Шолц наредио?
Немачки канцелар издао је пет “наређења за акцију”: испоруку оружја Украјини – за шта је рекао да је “једини одговор на Путинову агресију”, подржавање санкција против руских интереса укључујући суспензију платног система Сwифт, обезбеђивање да се рат не прелије у друге земље – за које је подсетио на важност Члана 5 НАТО који говори да је напад на једну напад на све чланице, значајно повећање немачке војне потрошње и друге стратешке промене, укључујући настојање да се смањи зависност земље од руског гаса и изградњу два терминала за увоз течног нафтног гаса у лукама Брунсбител и Вилхелмсхафен.
Ово је у складу са Шолцовом ранијом одлуком да суспендује сертификацију Северног тока 2, након што је Русија одлучила да призна независност Доњецка и Лугањска, чиме је суштински поништен пројект вредан више милијарди евра. На крају, Шолц је рекао да је одлучан да настави са дипломатским напорима “чак и у овој екстремној ситуацији”.
– Треба нам што је могуће више дипломатије, али да не будимо наивни – поручио је додајући да Немачка неће одбити да одржи разговоре са Русијом.
„Стреле“ за Украјину, Ф-35 за Немачку
“Вокс” наводи да ће Берлин послати још 2.700 антиавионских пројектила Украјини, и то модел из совјетске ере “стрела”, стари инвентор источнонемачких снага, док “Шпигл” пише да то није званично потврђено и да су стотине пројектила у буђавим кутијама али да то симболизује колико брзо Немачка покушава да се отресе старих норми.
Извори Ројтерса открили су у понедељак да ће Берлин купити до 35 “невидљивих” борбених авиона Ф-35 од америчке фирме “Локхид Мартин”, којима би заменио застареле летелице “торнадо”, једине способне да носе америчке нуклеарне бомбе ускладиштене у Немачкој које се не користе од осамдесетих. Берлин планира да их избаци из употребе од 2025-2030.
Ф-35 важи за најмодернији авион света, а може да носи и нуклеарно наоружање. Али, како указује Ројтерс то ће бити ударац за “Боинг”, чији је Ф-18 као замену за “торнадо” подржавала бивша министарка одбране Анегрет Крамп Каренбауер. Одлука би могла да узнемири и Париз, који је забринут да би то могло да поткопа развој француско-немачког борбеног авиона који би требао да буде спреман 2040-тих. Ипак, Шолц је пре две недеље подржао заједнички програм.
„Сеизмички помак“
“Вокс” пише да је Шолцова прекретница “сеизмички помак не само за његову земљу већ потенцијално Европу и трансатлантске односе”.
– Ово је заиста револуционарно. Шолц је у свом говору отклонио и поништио толико много ствари за које смо мислили да су извесности немачке одбрамбене политике. Просто је одбацио један табу за другим – рекла је Софија Беш, истраживач Центра за европске реформе.
– Слике осујећене демократије, инвазије на суверену земљу, то је оно што је било потребно да се Немачка пробуди… Сада је питање колико ће дуго остати – рекла је Рејчел Рицо, истраживач Европског центра Атлантског савета.
Зашто је Немачка све шокирала?
Немачка политика има дугогодишњу репутацију стабилности па Шолцова одлука показује како је Русија инвазијом сломила дуготрајне принципе, не само немачке спољне политике већ можда и начина на који земља види саму себе.
Немци су после Другог светског рата прихватили врсту пацифизма у свету што је још увек везано за национални идентитет. Током Хладног рата а крајем шездесетих Западна Немачка пратила је “остполитику” нормализације односа са Совјетским савезом. То се наставило до данашњих дана, са Немачкој која покушава да балансира између партнера и Русије.
Након руске агресије на Украјину 2014, НАТО чланице, а под притиском и Немачка, су се сложиле да издвоје два одсто БДП-а на одбрану. И даље се мучи да испуни ту обавезу и издваја око 1,5 одсто. Део тог недостатка хитности произашао је из осећаја да немачка јавност не жели да се јача одбрана па је политичарима недостајала мотивација да то оправдају. Али, шок настао руским покретањем инвазије све је изменио.
Подршка јавности
Недавна анкета немачке фирме “Сиви” показала је да 74 одсто испитаника сада подржава Шолцову одлуку да уложи 100 милијарди евра у оружане снаге, укључујући велику већину из странака и са левог и са десног крила.
Тајсон Баркер, шеф технологије и глобалних послова у Немачком савету за спољне односе, указује да су, на неки начин, овакве драматичне тачке прекретнице део немачке политичке традиције. Спољни узрок мора да се појави и натера Берлин да се покрене, рекао је Баркер.
– Праг пробијања је много виши, много тежи и тврдоглавији у Немачкој него на другим местима. Али, кад се пробије, то је као да се отворила брана – истакао је.
Шта даље?
Немачка тек треба да спозна свој војни идентитет – а можда и Европа, пише „Вокс“. Немачка је већ била у процесу развоја нове националне безбедносне стратегије па су најављени ресурси стигли на време. Али, она мора да схвати какву врсту војске жели да има, где жели да инвестира новац и да ли је ово само одговор Русији или дугорочни помак.
А како ће се Немачка, економски мотор ЕУ, изборити са тим питањима можда ће одјекнути широм Европе и трансатлантском алијансом. Европа је такође годинама говорила о успостављању безбедносног идентитета одвојеног од НАТО — такозвана “стратешка аутономија”. Авганистан је унео нову хитност овој идеји, јер је подсетио Европу на њену зависност од САД за сопствену безбедност.
Свеукупна суздржаност Немачке у одбрани и оправдани недостатак жеље да се ту заиста инвестира, увек су чинили идеју снажне европске безбедносне политике више теоретском него практичном. Али њена последња одлука произилази из осећања да ни Немачка ни Европа нису заиста безбедне, а то, како цени “Вокс”, може да промени начин на који континент приступа одбрани, чак и ван НАТО.
Извор: Блиц
