У бројкама, руски војни буџет је око десет пута већи од украјинског. Руска војска има 900.000 активних војника, а украјинска 196.000. Украјинци можда имају тактичку предност али све наговештава да би ово могао бити дуг рат.
Руски рат у Украјини се протегао на више од две недеље, немилосрдно бомбардовање градова и места у земљи које је довело до више од 500 смртних случајева цивила, уништило је цивилну инфраструктуру и приморало више од 2,5 милиона људи да напусти Украјину, стварајући нову хуманитарну кризу у Европи.
Размере руске инвазије – гранатирање великих градова попут Кијева, главног града, и Харкова, на истоку — наговештава веће циљеве руског председника Владимира Путина: да преузме контролу над Украјином, са циљем промене режима. Иако је њена војска далеко већа од украјинске, очигледно збуњујуће стратешке одлуке и логистички застоји Русије, у комбинацији са жестином украјинског отпора, зауставили су њено напредовање, пише Vox.
То није спречило катастрофу да се одигра унутар Украјине, иако је цела ситуација подстакла западне савезнике да ефикасно воде економски рат против Москве санкцијама без преседана. Биће само још горе како овај рат буде наставио кажу стручњаци.
“Упркос изненађујуће лошем војном учинку руске војске до данас, још увек смо у раној фази овог сукоба“, рекла је доцент Сара Бјерг Молер, стручњак за међународн безбедности на Универзитету Сетон Хол.
Очекује се да ће се овај број увећати, посебно како се руска офанзива интензивира око украјинских градова, где су гранатирање и удари погодили цивилне мете, и пошто су напори у преговорима Украјине и Русије на високом нивоу до сада били неуспешни. Све се ово дешава док се, чини да се, руске снаге спремају на опсаду Кијева.
“Овај рат је заправо битка за Кијев“, рекао је Џон Спенсер, пензионисани војни официр.
Заузимање Кијева значило би преузимање контроле над Украјином — или барем смењивање владе Володимира Зеленског, украјинског председника чији је пркос подстакао украјински отпор. Већина експерата верује да ће Русија победити, посебно ако успеда одсече Кијев и украјински отпор од ланаца снабдевања, пише Vox.
Само зато што би Русија на крају могла војно успети не значи да ће победити у овом рату. Украјинска побуна би могла да заживи. Политички, домаћи и међународни трошкови Русије могли би да ставе Путинов режим на изазов. Санкције Запада гуше руску економију и могле би да направе трајну штету. Руски рат је ојачао западну алијансу у блиској будућности, али та политичка воља би могла бити тестирана како цене енергената расту и како војна и избегличка криза потраје.
“Рат никада није изолован“, рекао је Зеленски у видео обраћању у четвртак. „Рат победи и жртву и агресора. Агресор то тек касније схвати. Али увек схвата и увек пати.”
Стратешки неуспеси Русије су поткопали њену мисију да заузме Украјину, али су само погоршали брутални и неселективни рат. Што украјински отпор дуже буде трајао и што буде снажнији то је већа вероватноћа да ће Русија применити агресивнију тактику да покуша да постигне своје циљеве, пише Vox.
“Ово је оно што бисмо назвали ратом исцрпљивања. Они покушавају да смрве морал украјинског народа, а то, нажалост, укључује и тела Украјинаца“, рекао је Молер.
Урбани рат је посебно катастрофалан, јер су цивили који нису евакуисани често ухваћени усред битака које се дешавају блок по блок. Руска војна тактика у градовима – о којој су свједочили на местима попут Сирије и Грозног у Чеченији 1999. – показала се као тактика која мало пажње посвећује заштити цивила. Спенсер, специјалиста за урбано ратовање, рекао је да је чак и Путин ограничен, у одређеној мери, правилима ратовања, па ће вероватно тврдити да је цивилна инфраструктура — попут болница — такође војни циљ, пише Воx.
Али урбани рат је по природи мутан и сложен и често далеко смртоноснији. Чак и ако Русија покуша да изврши прецизне нападе, то може имати каскадни ефекат — Русија бомбардује наводне војне циљеве, те операције се крећу, Русија поново бомбардује.
“Крајњи резултат је исти као да сте управо користили неселективну, масовну артиљеријску баражну ватру“, рекао је Ленс Дејвис, виши предавач за одбрану и међународне послове на Краљевској војној академији у Великој Британији.
Чак и у првим данима овог рата, напори Русије већ имају овај ефекат.
“Наносе огромну штету цивилној инфраструктури“, рекла је Рејчел Денбер, заменица директора „Human Rights Watch“-а за Европу и централну Азију
Денбер је указала на употребу оружја у густо насељеним подручјима, укључујући и она која су изричито забрањена, попут касетне муниције. “Human Rights Watch” је 28. фебруара документовао њихову употребу у три стамбена подручја у Харкову.
“Ставите то у град као што је Харков, а ако је то насељено подручје, без обзира на шта сте циљали, без обзира на циљ, то ће повредити цивиле“, рекла је она, а преноси Vox.
САД чине скоро све што могу, а да званично нису страна у сукобу. Америка је до сада упутила 17.000 противтенковских пројектила, укључујући „џавелинс“ и „дтингерс“, у Украјину. Истражила је аранжмане преко Пољске да Украјина набави додатне борбене авионе и разматра слање више противваздушне опреме.
Бајден је одбацио америчко спровођење зоне забране летова у Украјини јер то у суштини значи напад на било коју руску летелицу која уђе у украјински ваздушни простор. Седамдесет осам научника из области националне безбедности било је против зоне забране летова, рекавши да би тај сценарио довео САД сувише близу директног сукоба са Русијом. Досадашњи преговори Русије и Украјине нису донели значајан резултат. Зеленски је наговестио извесну отвореност према неутралности, али Украјина ће желети озбиљне безбедносне гаранције за које није јасно да ли је Русија спремна да пружи. Апсолутистичка реторика САД је закомпликовала те напоре. Бајден је у свом обраћању о стању у Унији овај сукоб представио као битку између демократије и тираније. Чак и ако се може дати јак аргумент у прилог томе, с обзиром на Путинове поступке, такав језик представља изазове за западне дипломате које морају да “пређу рампу” како би Путин прекинуо овај рат, пише Vox.
“Ако је добро против зла, како правити компромис са злом?“ рекао је Томас Грејем, експерт за Русију у Савету за спољне односе.
“Путину је потребан начин за очување образа да одустане од неких својих захтева. Али ако имамо компромисно решење за овај сукоб мораћемо да објаснимо зашто то прихватамо, зашто прихватамо нешто што је мање од тоталног пораза Путина.”
У бројкама, руски војни буџет је око десет пута већи од украјинског. Руска војска има 900.000 активних војника, а украјинска 196.000. Украјинци можда имају тактичку предност и дух да истрају, али све друго је на страни Русије. Све ово наговештава оно што би могао бити дуг, дуготрајан рат. Опсада великих украјинских градова значи „прекидање путева снабдевања града и довешће до тога да људи више не буду били у стању да се бране. Ипак, досадашњи учинак Русије био је толико лош да би се вага на крају могла окренути према Украјини. Марк Хертлинг, који је био главни командант европских снага америчке војске пре пензионисања 2013. године, каже да је корупција у руској војсци успорила напредовање, пише Vox.
“Осим ако се не ради само о непрекидном гранатирању — али мислим да Русија то не може чак ни да издржи уз њихову логистичку подршку. Имају проблема са кретањем, имају проблема са допуном. А када спојите те две ствари, имаћете великих проблема”, каже он.
Како год да се ово одигра, окрутне последице овог рата неће се осетити само у Украјини. То је заиста глобална криза. Свеобухватне санкције Русији имаће огромне импликације на руску економију, штетећи грађанима који немају никакве везе са својим аутократским лидером. Такође ће доћи до великих негативних ефеката на светску економију, са посебно застрашујућим импликацијама по безбедност хране у најсиромашнијим земљама. Ти ефекти могу бити посебно бони за земље Блиског истока – Египат и Јемен зависе од руске и украјинске пшенице, пише Vox.
Санкције без преседана могу имати невиђен утицај.
“Не знамо какве ће бити потпуне последице овога, јер никада нисмо покренули ову врсту економског рата“, рекао је Грејем. „Тешко је преценити шок који је руска војна операција изазвала широм света и страхове које је изазвала од ширег ратовања у Европи.”
Извор: Мондо
