Карнеги фондација објавила је анализу која предвиђа да би актуелни рат у Украјини могао да иде у два правца.
Они упозоравају да „руски рат у Украјини има бесконачан број сценарија, али бројне ратне игре указују на два вероватна пута”.
„Ратови понекад почињу лако, али принцип стратегије је да су увек непредвидиви и да их је изузетно тешко окончати. Путинов рат у Украјини већ ескалира брже него што је већина стручњака могла да замисли пре само недељу дана“, рекао је аналитичар Карнегија Кристофер С. Чивис
Аутор анализе је био амерички обавештајац за Европу Крис Чивис који је виши научни сарадник и директор америчког Статецрафт програма у Карнеги задужбини.
Има више од две деценије искуства у раду на америчкој спољној политици и изазовима националне безбедности.
Недавно је служио као амерички национални обавештајни официр за Европу.
Он пише да је Путин „сада опколио велике украјинске градове својом војском и прети да ће их сравнити са термобаричним оружјем, касетном муницијом и навођеним пројектилима. То ће терорисати цивилно становништво и могло би да деморалише предстојећи украјински отпор“.
Карнегијева задужбина такође упозорава да би се сукоб могао прелити на други регион Европе „као што је Балкан, где бесне дуготрајни сукоби и где Русија има широку мрежу обавештајних и безбедносних служби“.
„Можда ће угасити светла у великом америчком граду сајбер нападом. Најгоре од свега је то што је подигао ниво спремности руских нуклеарних снага и можда размишља о увођењу ванредног стања“, наводи се.
Влада САД спроводи ратне игре
„Усред ове ескалације, стручњаци могу да развију бесконачан број сценарија о томе како би се ово могло завршити. Али мноштво ратних игара које се воде за владе САД и савезника и моје искуство као америчког националног обавештајног официра за Европу сугеришу да има „само два пута за окончање рата: прво, наставак ескалације, потенцијално прелажење нуклеарног прага; друго, горки мир наметнут пораженој Украјини који ће бити изузетно тежак за Сједињене Државе и многе европске савезнике да прогутају“, написао је Чивис.
Он сматра да је Путин већ толико уложио у овај рат да се неће задовољити ништа мање од потпуног потчињавања украјинске власти.
Ако тренутни неуједначен темпо руског војног напретка не испуни задатак, највероватнија стратегија за ту ситуацију је прво опсада Харкова.
„Русија је показала на шта је спремна – да град сравни са земљом као да је Грозни или Алепо, а после Харкова ће још убедљивије запретити да ће Кијев изгорети до темеља. Путин то може да пропрати нападима специјалних снага у престоници како би узнемирио цивилно становништво и посијао додатну конфузију и незадовољство. “
„На крају, он мора барем покушати да свргне председника Владимира Зеленског и његову владу“, написао је овај обавјештајни аналитичар.
Путинов циљ је марионетска влада у Кијеву
Он предвиђа да ће у том случају Русија поставити марионетску владу у Кијеву, која ће потписати за Русију веома повољне услове предаје.
Услови ће скоро сигурно укључивати обећање украјинске неутралности, а могли би ићи даље тако што би се Украјина формално посветила руској сфери утицаја чланством у руској Организацији уговора о колективној безбедности или њеној Евроазијској економској унији.
У том тренутку, Сједињене Државе и њихови савезници ће се суочити са изузетно тешким политичким изборима.
„Гнев због Путиновог рата увелико је повећао шансе да ће Вашингтон и неки од његових савезника настојати да се боре, на пример, подржавајући украјински устанак.
Ово би отприлике одражавало стратегију коју су Сједињене Државе користиле да помогну француском отпору против нацистичке Немачке у Другом светском рату. “
Подршка НАТО-а устанку ће бити још ефикаснија, а Кремљ ће вероватно бити вољан да ризикује нападе на сигурна уточишта на територији НАТО-а – највероватније користећи нерегуларне снаге или чак злогласну Вагнерову групу, приватну организацију која делује глобално као квази-специјалне снаге Кремља, до масовне ескалације која би отворила врата много ширем рату између НАТО-а и Русије – управо онакав рат који је амерички председник Џо Бајден покушавао да избегне“, рекао је Чивис.
Шта ће се догодити ако дође до нуклеарне ескалације?
Алтернативно, устанак би могао знатно ослабити руске снаге.
„Украјинска побуњеничка војска могла би да нанесе велику штету руским снагама и поткопа Путинову позицију међу руском елитом, од чије подршке зависи влада. Украјинске снаге би имале велике подстицаје да се боре унутар руске територије, нападајући позадину Русије у Белорусији и самој Русији“, рекао је он.
Могући су и други путеви даље ескалације, али на крају сви они на крају воде према нуклеарном прагу.
Бројне ратне игре које су извели Сједињене Државе и њихови савезници након руске инвазије на Украјину 2014. јасно показују да је Путин вероватно употребио нуклеарно оружје ако закључи да је његов режим угрожен.
„Тешко је тачно знати какав би га развој догађаја довољно уплашио да пређе нуклеарни праг. Свакако би била довољна велика НАТО-ова војска која би ушла на руску територију. Али што ако су му догађаји у Украјини олабавили стисак власти код куће?“ пита се.
Упозоравам: „Заиста, чини се да је постизање промене режима у Русији неизмерно повезано с оним што ће Путин изгубити у Украјини, таква би могла бити логика неких који се данас залажу за ескалацију.
„Замислите експлозију због које се гасе светла изнад Осла“
Прелазак преко нуклеарног прага не би нужно значио тренутну нуклеарну размену пуне снаге – другим речима, глобални термонуклеарни рат.
„Али то би био изузетно опасан, преломни догађај у светској историји“, упозорава Чивис.
Нуклеарна опција о којој се најчешће расправља последњих дана укључује Русију која користи мало нуклеарно оружје (нестратешко нуклеарно оружје) против одређеног војног циља у Украјини.
Такав би напад могао имати војну сврху, као што је уништавање ваздушне луке или другог војног циља, али би углавном био усмерен на демонстрацију воље за коришћење нуклеарног оружја или на „ескалацију за деескалацију“ и застрашивање Запада да одступи, наводи овај бивши обавјештајац.
„На темељу ратних игара које сам водио након Путинове инвазије 2014., вероватна опција била би изненадни нуклеарни тест или нуклеарна детонација на високој висини која оштећује електричну мрежу великог украјинског или чак НАТО-овог града. Замислите експлозију због које се светла гасе изнад Осла“ , пише Чивис.
У већини игара Русије и даље одговара другим нуклеарним нападом, али у играма које прођу „добро“, Сједињене Државе и Русија успевају да деескалирају стање након тога, иако само у околностима у којима обе стране имају јасне спољнополитичке кораке и отворене комуникацијске линије између Москве и Вашингтона.
У свим осталим играма свет је у основи уништен.
„Чак и у бољем случају када обе стране макну прсте с окидача, нуклеарни табу је разбијен и ми смо у потпуно новој ери: две нуклеарне суперсиле употребиле су своје нуклеарно оружје у рату. Исте последице ширења биле би далекосежне јер друге земље убрзавају своје нуклеарно оружје “, предвиђа Чивис најгору опцију.
„Бајден мора показати изванредно вођство“
Шта је алтернатива?
„Још једном, могући су бесконачни сценарији, али постоји један основни који помаже у поједностављењу размишљања. Почиње настојањем да се избегне даљна ескалација већ данас“, истиче Чивис.
До сада се Бајденова администрација мудро суздржавала од директне америчке војне умешаности у сукоб, али игнорисање све већег броја гласова који се залажу за ескалацију може бити тешко следећих дана ако руске снаге брутално опустоше украјинске градове.
„Али најтежи изазов лежи мало даље у горе описаном сценарију: како одговорити ако Русија наметне марионетски режим у Украјини? То би Сједињене Државе ставило у готово немогућу позицију да морају да бирају између даљње ескалације и компромиса на самим принципима који су их довели до рата на првом месту – права нације попут Украјине да буде слободна и независна од утицаја стране власти.
„У овом сценарију Бајденова администрација је морала да покаже ванредно вођство и снагу да задржи своју коалицију и усмери је према суздржаности. Суочила би се с изузетно високим притиском европских престоница, украјинског лобија и других да одбаци марионетску владу и настави да се борити, признавањем украјинске владе у егзилу. Администрација се већ суочава са позивима из јастребових крајева Вашингтона да спречи било какво договорено решење овог рата“, пише Чивис.
Емоције ће вероватно имати пуно већи учинак на слободне демократије које се боре за Украјину на аутократа који ће деловати у складу са обе стране. Како ескалирају, изгледи за преговоре се додатно смањују, подсећају.
„Би ли НАТО-ова врата остала отворена Украјини у којој доминирају Руси? Вероватно, али то би било слично тврдњи да су НАТО-ова врата отворена Северној Кореји или Ирану (што теоретски и јесу). Све последице које су вероватне из овог сукоба – растуће гомилање конвенционалних снага на граници НАТО-а и Русије, више нивоа обрамбених издатака у Сједињеним Државама на рачун домаћих програма, престанак напора да се смањи амерички војни положај на Блиском истоку и мање ресурса за стратешко такмичење с Кином – и даље би били бољи исход од алтернативе у којој је коришћено нуклеарно оружје“, пише.
За крај Кристофер Чивис закључује да „ратови могу почети брзо или споро, али кад једном почну, попримају властиту логику“.
Извор: INDEX.HR
