Пред лидерима ЕУ је шкакљиво питање: Да ли примити хитно Украјину? Политички и технички разлози говоре против тога, пише Дојче веле.
Исто је и када се ради о чланству у НАТО, додаје се у тексту DW-а.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен похвалила је у интервјуу за канал „Јуроњуз“ блиске везе Европске уније и Украјине. Притом је рекла: „Временом они заиста спадају код нас, они су један од нас и хоћемо их у ЕУ.“
Речи које буде очекивања и дају наду. Али ова реченица садржи две изјаве које се морају прочитати заједно. Међутим, украјински председник Володимир Зеленски истиче само „у ЕУ“.
С обзиром на руску инвазију, он захтева посебну процедуру како би Украјина била брзо примљена у Европску унију. То би било поштено и Украјинци су то заслужили, рекао је Зеленски у видео-обраћању.
Тумачење Комисије ЕУ
Комисија ЕУ указује на оно што Урсула фон дер Лајен каже на почетку реченице: „Временом…“
Према речима портпарола Комисије, упркос рату и страдањима становништва, за Украјину важе исти услови као и за друге земље. Пре приступања, морају да прођу кроз дуг процес како би се прилагодиле вредностима и законском оквиру ЕУ. То може потрајати деценијама.
Већ сада специјални односи…
Председник Русије Владимир Путин изричито је оправдао војни напад на суседну земљу чињеницом да је Украјина оријентисана ка Западу – да је већина становништва за Европску унију и да влада у Кијеву има за циљ чланство у НАТО.
Украјинци виде своју будућност на Западу, што су више пута јасно рекли од масовних протеста на Мајдану у Кијеву. ЕУ то осећа као своју обавезу и то се изражава у посебним односима које је заједница изградила са Кијевом, посебно након руске анексије Крима 2014.
Постоји споразум о придруживању, који предвиђа блиску економску сарадњу, посебно у енергетском сектору. Држављани Украјине без визе путују у ЕУ. Од руске инвазије ЕУ пружа огромну директну помоћ и политичку подршку – кроз пакет санкција без преседана и испоруке оружја у вредности од 450 милиона евра.
…али без хитне процедуре за приступање
Званични захтев Украјине стигао је после подне: потписао га је председник Зеленски.
Међутим, портпарол Комисије је претходно истакао да ће о чланству у ЕУ одлучивати 27 шефова држава и влада. За то су формулисани јасни услови: то укључује поштовање вредности ЕУ, функционалну економију која се уклапа у унутрашње тржиште и усвајање заједничког правног система. Држава кандидат мора у дугом процесу да докаже да испуњава ове критеријуме.
Министарка иностраних послова Немачке Аналена Бербок је сходно томе суздржана по питању брзог придруживања Украјине ЕУ. То није нешто што можете да урадите за неколико месеци, рекла је политичарка Зелених у Берлину.
У гостујућем чланку за Франкфуртер алгемајне цајтунг, лидер парламентарне групе ЕПП Манфред Вебер изјаснио се за брзо давање економског статуса Украјини сличан оном Швајцарске или Норвешке. У погледу чланства у ЕУ, Вебер се такође осврнуо на важеће услове.
А шефови држава осам чланица ЕУ изјаснили су се да се Украјини отвори перспектива за моментално приступање ЕУ. Они су захтевали да се тој бившој совјетској републици, која је на удару Русије, додели званични статус земље кандидата и да отпочне преговарачки процес. То произлази из отвореног писма које је у понедељак увече објавио портпарол чешког председника Милоша Земана.
„У овом критичном тренутку поново потврђујемо нашу пуну солидарност са Украјином и њеним народом“, наводи се у писму. Међу потписницима су председници Бугарске, Чешке, Естоније, Летоније, Литваније, Пољске, Словачке и Словеније.
Тешка дебата у погрешно време
Комисија ЕУ стога настоји да истакне европску перспективу Украјине и солидарност са жртвама руске агресије, а да истовремено спречи неспоразуме које би могла да изазове поменута реченица Урсуле фон дер Лајен.
Политички, дебата о приступању тренутно није прикладна: могла би да отежа почетак мировних преговора. Као услов за евентуални договор са Кијевом, Кремљ наводи да треба имати обзира према безбедносним интересима Русије. Са становишта Москве, то укључује признавање суверенитета анектираног црноморског полуострва Крим и демилитаризацију Украјине.
Чланство земље у Северноатлантској алијанси фактички не долази у обзир. Јер немали број од 30 чланица Алијансе на то гледа критички. Осим тога, важи правило да Алијанса не прихвата државе које имају нерешене сукобе са суседима.
Извор: DW
