Руски председник је у објави „специјалне операције“ негирао постојање украјинске државе, а 2014. године шеф Кремља је анектирао Крим
Крајњи циљ Владимира Путина, председника Русије, остао је мистерија и јуче, петог дана инвазије на Украјину. Док руске трупе напредују у опкољавању већих украјинских градова, у које се повукла украјинска армија, избегавајући директну борбу са много јачим непријатељем, све је више спекулација о томе да шеф Кремља заправо жели да Украјину припоји Русији.
Специјална операција
Томе у прилог говори неколико детаља, пренео је ЦНН у анализи могућих циљева Владимира Путина. Наиме, руски шеф државе је у говору којим се обратио нацији, када је објавио почетак „специјалне операције“, како је назвао инвазију, негирао постојање украјинске државе. На терену је уочљиво да руске трупе избегавају уништавање цивилне инфраструктуре, која би касније могла да буде корисна. Истовремено се избегава улазак у велике градове, који се опкољавају, такође због мањег разарања, али и да би било што мање цивилних жртава. На крају, Русија је 2014. анектирала Крим, а уочи инвазије је признала независност Доњецка и Луганска.
Војни аналитичар Владе Радуловић у разговору за Курир каже да је још рано говорити о томе који је крајњи циљ Владимира Путина.
– Један од Путинових главних циљева био је да политички обезглави и елиминише власти Кијева и да успостави марионетску владу из Москве. У прилог томе говорио је податак да је за напад окупио 140.000 војника, а остаје да се види да ли ће ићи до краја и да ли ће доћи до пада Кијева – каже Радуловић.
Према његовим речима, Путинов говор уочи инвазије више говори о томе да он жели да подели Украјину, на већи део, који би припојио Русију, и на други, мањи део.
– Кључно је заправо шта би било са тим другим делом Украјине, да ли би тиме настала нека нова Украјина, са марионтеском влашћу, или би тај део био препуштен суседима Украјине – Пољској и Мађарској, које би онда исправиле историјску неправду. Све заправо зависи од тога како ће се све завршити са инвазијом – наглашава Радуловић и истиче:
Стратешки правац
– Русија још није ангажовала најјачу борбену групу. Досад је ангажовано око 50.000 војника, али главни удар још није реализован. Претпоставља се да се чека наредба о тоталној офанзиви. С друге стране, руску инвазију компликује и чињеница како ће се развијати урбана борба. Велико питање је и како ће се одвијати заузимање Кијева са јужне и југоисточне стране.
С друге стране, Јасмина Андрић, уредница часописа Одбрана и безбедност, за Курир каже да, оперативно гледано, распоред снага није онакав какав су многи очекивали.
– Није једноставно одредити главни правац напада с обзиром на дејства на више фронтова. Врло је могуће да се иде на обухват и поделу територије. Међутим, стратешки, правац из Белорусије је значајан због стављања под заштиту и контролу нуклеарних постројења, а опсада Кијева на том правцу могла би да има значајан психолошки ефекат на грађане Украјине и да сломи морал тамошњих власти – каже Јасмина Андрић.
Према њеним речима, томе у прилог иде и тромост операције, као и подизање у приправност и нуклеарног арсенала.
– Након тога би и политичке промене биле лакше изводљиве. У том смислу, промена спољнополитичке оријентације Украјине може бити њено политичко припајање, док у опсежне територијалне претензије искрено сумњам – додаје она.
Извор: Курир.рс
