Преносимо вам одломак из књиге „Заштити свој дом од зла“, аутора Јевгенија Гончарова.
Избавите се од везе са њима
Како је показала пракса, човек који је дошао у додир са оностраним светом, ако чак и схвата неприродност ситуације, чак и ако се слаже са православним гледањем на суштину оног што се дешава, врло се ретко одлучује на практичне кораке. Епископ Иларион (Алфејев) примећује: „Ако човек отвара врата ђаволу преко неких радњи као што су магија, врачање, лечење код екстрасенса, или кроз наркоманију, алкохолизам и друге облике зависности, кроз тешке грехе које чини свесно, човек постаје подвргнут утицају мрачних сила. Ако пак он чврсто стоји на стражи свог ума и срца, свог морала, ако одлази у цркву, исповеда се и причешћује, носи свети крст, нису му страшна никаква демонска застрашивања“. А ево шта каже архимандрит Герман у проповеди пред чином истеривања злих духова: „И ево лежи човек у постељи без снаге – нога се суши, рука не ради, језик се не помера, леђа не може да исправи, а у стомаку некакав орган почео да расте – проклет, шта му је требало, пита се! Све је било тако добро… Живео је, живео, пушио, блудничио, крао, пијанчио, ништа није радио, и све је било добро, а сада лежи без снаге. Због чега? Због свог грешног, порочног живота. Само кад се разболи верник, он схвата да га то Господ позива на покајање – преко туге, преко болести. Он иде у Божији храм, каје се, плаче, даје Богу обећање да ће се поправити. И Господ му брзо даје оздрављење. А грешници и безбожници, чак и кад леже болесни, никако не желе да схвате грешност свога тела, иако су нагрешили тешким гресима у свом животу. Не, они леже и говоре: „То су мени набацили штету! Злотвори, магови, набацили ми нешто!“ А ти немој грешити, човече! И Христос неће слати на тебе ту штету. А ако будеш грешио, Христос ће сигурно дозволити демонима да те муче“. Покушаћемо да испричамо како да приступимо тешком, али изводљивом са Божијом помоћи (а она неће изостати!) задатку исправљања сопственог живота и ослобађања свог дома од утицаја злих сила. За то је пре свега потребна одлучност.
Избаците из дома све што је недозвољено
Сваки предмет, који се налази у дому, невољно изазива у човеку ове или оне утиске, ове или оне мисли, осећања, жеље. Ево зашто треба окружити себе оним, што просветљује, трудећи се да избегнете чак и оне предмете, који иако не изазивају штетне мисли и осећања, одвлаче од спасења душе и стремљења ка Богу.
Пронађите веру
Ако верујемо у Бога, онда се не бојимо демона; јер нам Господ шаље своју помоћ. „Рушилац неће наћи место за себе у нама, ако се ограђујемо штитом вере“ (Добр. г.4. с.64). А св. Јован Лествичник говори о вери следеће: „Вера је неуништива чврстина душе, никаквим бригама не уздрмана. Верник није онај који мисли да је за Бога све могуће, него онај који верује да ће добити од њега све, што затражи… Мајка вере је рад и право срце“ (Лествица, сл. 27, 68).
Читајте свето Јеванђеље, Реч Божију
Вера од слушања, а слушање од речи Божије, – каже Апостол (Рим. 10, 17). Без комуникације са живом речи Спаситеља, без приближавања његовом учењу и животу вера је немогућа – она је мртва. Зато је неопходно пити из тог живог извора. Ево шта каже о снази писања свети праведни Јован Кронштатски: „Реч Божија је снага, која побеђује ђавола: она је јачала све свете у подвигу њиховог земаљског живота, у борби са страстима, са светом и са ђаволом; речју Божијом и сам Христос Бог је као човек победио ђавола при искушењу у пустињи. Речју Божијом и ми можемо победити невидљиве противнике и све видљиве непријатеље. Како је за победу над ђаволом неопходно читање Речи Божије, због тога је корисно за душу вршити често читање Божијих заповести и Светог Писма и певање псалама и црквених песама са поштовањем правилног посећивања црквених богослужења“.
Чешће прибегавајте покајању и причешћу
Афонски старац Пајсије је говорио: „Када би људи макар одлазили код духовника и исповедали се, нестао би демонски утицај и они би поново могли да мисле. Покајање, исповест лишава ђавола права над човеком. Ђаво нема никакву снагу и власт над верником, који одлази у цркву, исповеда се, причешћује се. Ђаво само лаје на таквог човека, као беззуби пас. Међутим он има велику власт над неверником, који му је дао право над собом. Таквог човека ђаво може и да загризе – у том случају он има зубе и кида њима несрећника. Ђаво има власт над душом у оној мери, колика права му она даје. У случају да је ђаво стекао велика права над човеком, загосподарио њим, мора бити нађен узрок тога, како би ђаво био лишен ових права. У супротном случају, колико год се други молили за тог човека – ђаво не одлази. Он обогаљује човека…
Човек мора да се покаје, исповеди, лиши ђавола оних права, које му је сам дао. Тек после тога ђаво одлази, а иначе ће се човек мучити“. А преподобни Амвросије Оптински је приметио: „Ништа не одузима сатани толико снаге као кад откривамо тајне наших нечистих мисли светим људима и својим духовницима“. Архимандрит Тројице-Сергијеве лавре Герман, који је истерао велики број злих духова, говори свима, који му долазе за помоћ: „Црква Христова; као мајка која се брине за наше спасење, моли све, преклиње, тражи да се сви ви сетите греха у детињству, греха из младости, греха у браку. Могу се и написати ови греси – чак и на сто листова. Затим треба обавезно доћи у православни храм и тајно се исповедити свештенику. Пред Крстом и Јеванђељем мора се дати Богу обећање да ћемо се поправити, покајати и више никад не поновити раније почињене грехе. Треба оплакати ове грехе сузама покајања. Онда ће Господ, видевши наше сузе, наше искрено кајање, почети да нам даје Своју свемогућу Божанску помоћ“. Примљено свето Причешће тера у бекство сваког духа, који жели да обитава у телу човека. На овај начин је био излечен од демона авва Андроник. И исповест! Ништа нам се не дешава без воље Свемогућег и Милостивог нашег Творца, – ако нешто и трпимо, то је само због наших грехова. Посебно је важно обратити своју пажњу на своје духовно стање. Код људи, који су на неки начин у контакту са демонима, савест је најчешће (у крајњој мери, на почетку) немирна: они не могу да не осећају неприродност свог стања.
Али често, када већ почиње да схвата суштину оног што се дешава, посебно ако је човек отишао даље од једног контакта и потпуно се упетљао у окултне ствари (на пример, сам почео да лечи као екстрасенс или је прошао иницијацију), сваки његов покушај да се извуче изазива појачани напад демона на свест. И иако демони не могу да спрече тражење истине, они могу да сугеришу мисли, које су у стању да доведу до очајања: кажу, таквом грешнику нема пута назад, свеједно, Бог му неће опростити. То је лаж! Историја Свете Цркве познаје чак случајеве враћања Христу великих магова – на пример, Кипријана, који је постао свети мученик (кога ми данас молимо за помоћ против утицаја злих духова). Тим пре може бити опроштено грешнику, који је упао у ђаволску мрежу због духовног незнања. И не треба се збуњивати ужасима, које демони чине како би уплашили човека и удаљили га од покајања. На пример, дешавају се такве појаве као што је осећај да по телу пузе змије или се црви мигоље под кожом. Може се осетити „грумен“, који се премешта унутар утробе, могу да сметају мучне вибрације и многе друге ствари. Ове појаве често изазивају панику, али треба памтити: оне нису вечне и раније или касније ће нестати, ако човек одлучи да почне живот по Божијим заповестима, учествујући у црквеним Тајнама и тражећи од Творца благодатну помоћ.
Покајању могу да засметају и покушаји „добронамерника“ да одведу човека, који је почео да схвата, на лажни пут. Код појаве најнепријатнијих тактилних осећаја или у случају болести, за коју лекари не могу да установе дијагнозу, увек се нађу саветници који предлажу да се „скине штета“ или да се избаве (од „енергетског удара“ окултним методама (то јест демоном истерати демона). Последице су најнепредвиђеније. Треба обратити пажњу на то да је у највећој мери крив за све што се дешава не онај, који чини штету, већ сам човек, који је ступио у контакт са демонима, јер својим гресима он сам себе лишава Божије благодати и отвара се за утицај злих демона.
Демони могу да уђу у дом човека не само преко врача, него и самостално. Ради правилног разумевања ове појаве навешћемо појашњења из Требника митрополита Петра Могиле: „Демони, гајећи веома велику мржњу према човеку, не само људима, него и животињама и другим стварима, које су нам дате на употребу од Бога, навикли су да чине штету, како су о томе причали Богоносни оци, који су имали власт од Бога да истерују демоне.. .Ови демони у највећој мери делују преко злих људи, као својих оруђа. Међутим, уколико им Бог не допусти, не могу да чине ништа…Бог обично такве казне често допушта ради искушавања вере и врлина за добијање круне, али чешће удара њима да казни грешнике… Исцељење човека не може да почне без истинског покајања због својих грехова и исправљања онога, у чему смо сагрешили пред Богом и ближњима. Затим треба тражити помоћ у црквеној молитви у Божанској литургији, молебану, преко милосрђа, молитве и поста“. Али духовни рад у таквој ситуацији мора бити дуг и упоран. Човек, који је лечио људе као екстрасенс, учио окултне науке или прошао иницијацију, може да приступи Светим Тајнама Цркве тек после чина одрицања од бављења окултизмом, од служења сатани и после повратка у Православну Цркву као отпадника. Покајање је велики дар Бога човеку, оно пружа руку, извлачи нас из понора греха, порока, страсти и уводи на капију раја, оно нам враћа постојану благодат после крштења.
Ако је дом освештан, али у њему се дешавају демонске активности, замолите свештеника да прочита молитву о дому, који се леди од злих духова. Мажите се јелејем, освештаним пред Св. Моштима Божијих угодника, – многим свецима још за њиховог земаљског живота Господ је даривао благодат да истерују нечисте силе. Православна Црква зна за хиљаде случајева чудесног излечења од поседнутости, која су остварена молитвама Божијих угодника од њихових светих моштију. Ради заштите је добро мазати се уљем, освештаним на тајни Последњег Јелеосвећења или над светим моштима Божијих угодника, такво уље се такође може употребљавати и са јелом. Чешће се молите и заказујте молитве пред чудотворним иконама, такође има много случајева помоћи против демонских сплетки, исцељења од штете, који су се дешавали од чудотворних икона. Као илустрација навешћемо само један од њих:
„У Јарослављу једна мештанка Добичкина преко врачања је добила штету, од које је патила целих седамнаест година. Најпре ју је погодила душевна гуга, затим су почели неиздрживи болови у рукама и у свим зглобовима. 1823. године она је видела у сну један храм са иконом Богородице „Јарославска-Печерска“ у њему, што тада још није знала. После тога жена је почела да иде по свим црквама у граду како би нашла храм, који је видела у сну; Најзад је дошла у Јарославски архијерејски дом. Овде је под звоником угледала цркву порекла часног дрвета Крста и препознала у њој храм који је видела у сну. Са радосним предосећањем ушла је у храм и одмах угледала насликану на зиду Печерску икону Богородице, која јој се приказала у сну. Одједном је жена била оборена на под и почело је страшно грчење читавог тела, али убрзо је дошла себи. Тада се у њој родила несумњива нада да ће добити исцељење од ове иконе Богородице.
Другог дана опет је дошла у ту цркву и, усрдно се помоливши пред иконом, хтела је да се поклони пред њом, али одједном је осетила у себи некакво снажно и неразумљиво кретање и заједно с тим у тренутку добила потпуно исцељење“. (Чудотворне иконе Пресвете Богородице, с. 59.) Тамо, где постоји активност демона, посебно је добро кадити тамјаном. Лаик може да користи ово средство код себе у дому. На пример, за духовно оболеле је добро вршити кађење. Ипак треба запамтити да светиње, чак и као лек, не треба давати некрштеним људима. Кропите светом водом место, где су вам нешто сипали, насули, са молитвом да се ти људи исправе. Ако у датом тренутку немате могућности да позовете свештеника ради освештања стана, треба макар сами да покропите светом водом у облику крста зидове и ствари са речима: У име Оца и Сина и Светог Духа. И да се трудите да то чините што чешће. Нарочито после непријатних посетилаца.
Навикавајте себе на честу молитву
„Ако се ти непрестано молиш Небеском Цару против непријатеља твојих и свих њихових напада, буди сигуран: нећеш се много трудити. Јер ће они и сами убрзо одустати од тебе, зато што ови нечисти не желе да виде како ти молитвом добијаш круне за борбу са њима, и поврх тога, опаљени молитвом, као огњем, биће принуђени да беже. Те псе, који ти долазе, отерај оружјем молитве, и колико год да настављају своје бестидности, немој да им попушташ“. (Леств. сл. 28; 55, 60-63).
Преподобни старац Макарије (1788-1860) говорио је својој духовној деци: «Ви се стидите што за време молитве не можете да саберете своје мисли, већ сте расејани: молити се без сметње је посао савршених; али ми, немоћни и који се налазимо у борби, морамо да сакупљамо одлутале наше мисли и да се смирујемо у мислима и нимало да се не стидимо; јер збуњеност даје непријатељу снагу да се јаче наоружа против нас, а смиреност га тера. А ако би увек имали чисту молитву без сметње, опет не бисмо избегли сујетне и горде мисли, које нам шаље ђаво. Памтите да Бог прихвата молитву смирених. Кажете да је тешко молити се код куће, – треба се натерати на то: зар посебан домаћи задатак одвраћа од тога? Трудите се да се код куће молите овако: ујутро читати јутарње молитве, а када дозволи време – катихизму или једну славу; увече – молитве за долазећи сан, и у току дана ујутро или увече канон Богородици и Анђелу чувару; суботом – акатист Богородици, а у недељу – акатист Исусу, Апостол и Јеванђеље по глави и неколико поклона, – и све то обавити са смиреношћу, не размишљајући како ,,ја добро чиним“, како је мислио фарисеј. У случају неиспуњења нечега, због неких препрека или чак због лењости, не збуњивати се уопште, не падати у депресију и не клонути духом, него се смирити и сматрати себе мањим од свих.
Атонски старац Пајсије (1924-1994) учио је тако: у случају опасности од ђавола за вас и ваше ближње, који се налазе у дому, поред осталог треба читати са смиреношћу 3, 53, 142 и 58 псалам. Ако вас мучи депресија и туга, читајте 101 псалам. Различити примери из живота православних хришћана показују да читање са вером 90-тог псалма („Живи у помоћи Вишњег“) ограђује од многих опасности. Нису ретки случајеви да су се при изговарању у мислима молитви «Да васкрсне Бог», «Живи у помоћи» умиривали агресивни и насилнички настројени људи, који су претили молитељу или му нису давали мира. Теофан Затворник каже да је ноћ најбоље време за молитву. Нарочито поноћ. И светитељ Јован Златоуст пише да је Господ посебно склон милости за ноћне молитве. Схимонахиња Антонија такође је говорила: од поноћи до три сата свето небо је отворено. Веома је вредна молитва у те сате. После поноћи добро је направити три поклона са молитвама Спаситељу, Богородици и Анђелу чувару.
Молите за помоћ и анђеле Божије. Они су наши заштитници. Против војске сатане подигао се арханђел Михаило, један од највиших анђела, који су сачували верност Створитељу. Иступајући у бици на челу свих светлих анђела, арханђео је узвикнуо: „Ко је као Бог?“ укоривши тиме гордог сатану, а исто тако и богоборце свих каснијих времена. Анђели Божији победили су мрачну силу првих бунтовника, и сатана се заједно са осталим демонима, као муња, стропоштао у подземље, у ад. Од тада је арханђел Михаило добио назив архистратига, тј. предводника свих небеских бестелесних сила. Ипак демонске силе још увек настављају свој рат против деце Христове.
Бог то допушта да бисмо ми имали могућност да покажемо духовну чврстину и верност Тројству. Одасвуд нам прети опасност. Али у тој свакодневној и свакоминутној борби ми имамо од Бога велике заштитнике и помоћнике – свете анђеле, на чијем су челу највиши арханђели; они се зову: Михаило, Гаврило, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил.0 првом од њих, архистратигу Михаилу, већ смо говорили. Арханђео Гаврило у односу на човечанство има службу гласника. Арханђео Гаврило је гласник Божијих судбина, пратилац чуда и божанских Тајни. Када нас преплаве сумње, када нам се чини да су нас сви оставили и помоћи нема ниоткуда, молићемо се арханђелу Гаврилу, да би Господ, на његове молитве, открио нама Своју свесвету вољу и усмерио наш живот у спасоносном курсу. Арханђео Рафаил је милосрдни исцелитељ, кога је Бог послао за утеху болесним и жалосним. Из Светог Писма ми знамо да је арханђео Рафаил истерао демона из жене. Власт и силу да истерују демоне и исцељују поседнуте имају свети анђели и посебно арханђео Рафаил. Молићемо за његово посредовање за нас пред Господом, који нам је дао све врсте блага. Име арханђела Урила означава светлост или огањ Божији. Он просветљује умове и срца верника светлошћу Божанских истина и огњем свете љубави. Арханђео Салатил је покровитељ молитве.
Он је наш главни наставник и учитељ молитве. Арханђео Јегудил је покровитељ, заштитник и помоћник трудбеника. А такви треба да смо сви ми, јер нам је заповеђено да једемо свој хлеб у зноју лица свог. Арханђео Варахил је анђео Божијих благослова. Призивајући благослов Божији на свако наше добро предузимање, молићемо за помоћ арханђела Варахила. Обраћајте се чешће у својим молитвама светим угодницима Божијим. О случајевима избављања домова и поседнутих од демона, помоћу усрдне молитве свецима много говоре житија светаца. Јер многи од тих мученика, преподобних отаца, исповедника и т. д. су још за свог земаљског живота добили од Бога власт над нечистом силом, и дата им је од Бога милост да нам пружају ослобођење од демона. Чешће палите у свом дому црквене свеће, кандила. За време молитве или у празничне дане треба да гори кандило, добро је запалити свећу. На домове, где се то поштује, пада Божија милост. Горући пламен – и кандило, и свећа су симбол наше молитве Богу, и као нему молитву треба да их понудимо. А тамо где је веза са Богом – нема места демонима.
Не заборављајте на крсно знамење и снагу крста. О томе да крсно знамење тера ђавола, признао је демон магу Кипријану, по чијем налогу је мислио да савлада девицу Јустину, али није успео у томе. На питање Кипријана: „Реци ми, каквим се оружјем она супротставила?“ он је одговорио: „Не можемо да гледамо у знамење крста, већ бежимо од њега“ (Чет. Мин. Окт. 2). Крст је, пре свега, знак свевишње љубави Бога према човеку, љубави, која је победила саму смрт. Господ је „ради нас, људи, и нашег спасења“ примио мучну и срамну смрт на крсту и васкрсао. Та љубав Исуса Христа је и дала ту снагу крсту, која може да заштити од било каквих ђаволских напада. Одавде и народна вера у заштитно деловање крста – нацртаног, светог, крсног знамења. Сваки посао православни почињу и завршавају, прекрстивши се. Људи, који су потпали под снажан утицај ђаволске силе, нису могли да се прекрсте и у томе је била главна опасност њиховог положаја.
При спомињању нечисте силе православни у Русији имају обичај да се прекрсте и кажу: „Не слушај, света хоромина, није за нас да се каже“. То православни нису примали као формалност. Сматрали су да је именовање изазивало присуство именованог. Занимљиво је овде дато обраћање дому – „света хоромина“, које сведочи о односу према њему, као према Малој Цркви. Човек, који је споменуо нечист, схвата неумесност тога у светој просторији и, поврх тога, страхује да призове таквим речима на себе утицај ђаволске силе, одатле – „није за нас да се каже“ и прекрштавање себе крсним знамењем. Постојало је и постоји данас много прича, које говоре о томе како спасава од нечисте силе крст око врата и како је опасно наћи се у неким ситуацијама без њега. Ићи без крста сматрало се озбиљним грехом. Не сме се спавати без крста, скидати га за време купања – човек остаје без заштите.
Чим је почињала непогода, нису се само затварали прозори и вентили димњака него су се обавезно и крстили. Лопатицом се правило крсно знамење над семеном, предвиђеним за сетву, пре него што се сипа у врећице. Када се стављао ускршњи колач у пећ, у сваком углу избе, почињући од светог, лопатом се три пута правио крст. Сељаци су били на опрезу када је у дом долазио мештанин, који је имао лошу репутацију човека, укљученог у врачање. Са народним схватањем ђаволске силе везано је и широко заступљено веровање да људи, који су предали себе тој сили, могу да „направе“ – начине штету, пошаљу болест, поседнутост и остало. Исто тако верују и у то да неки свештеници (међу монасима и белим свештенством) , као и старци и старице међу људима, који су достигли велику духовну снагу, могу да истерају демоне из људи – уче и исцељују од било какве друге штете.
При појави човека, који може да набаци штету, почињали су да читају за себе молитву и крстили су се. Поштујте уздржавање. Теофан Затворник каже да наше уздржавање буквално изгладњује демоне, јер сластољубље је храна демона. Али пазите да се, исцрпевши себе прекомерним уздржавањем и постом, сами не удаљите од Бога. Пост истерује демоне. Пост је страшно оружје за ђавола. Пост погађа демоне у најосетљивије место, и они беже од оног, који пости. Преподобни Варнава, Радоњежски старац (1831-1906) каже: свакоме, ко искрено жели да ради на духовном спасењу, треба пре свега пост и молитва, а затим смирење и послушност – у томе се налази и одатле истиче сва потпуност хришћанских доброчинилаца. Пост и молитва чине најбезопаснији штит од напада ђавола… Сваки пут када нас нападају збуњене мисли или још неки ђаволски трикови, треба истог тренутка користити ту медицину, то јест треба почети са постом и ђаволске клевете ће се развејати.
Велика снага је скривена у посту, и велика дела се преко њега чине… Не пости исправно онај, који се уздржава само од хране, него се потпуним постом сматра кад се при томе удаљава од сваког злог дела, и не само дела, него и сваке празне речи и мисли неподобне – једном речју, свега, што је Богу противно. Ако је по наредби лекара морао да се прекине пост, отац је себе окајавао и молио се: „Господе, опрости мени што сам, по препоруци лекара, због своје немоћи нарушио свети пост“ – а не мислити да то тако и треба да буде. Потребно је смиривати себе, каже старац Алексије (Ф. А. Соловјев). Не присиљавајте људе на заклетву. Будите уздржани и на речима. Свети оци говоре да, ако је неко подстакао другог на заклетву, посебно знајући да ће се тај заклети лажно, да је тај гори од убице.
Извор: balkanspress.com
