Боливудска серија „Мала невеста“ има тужан крај. Такав ће бити и епилог политичке хорор-серије Александра Вучића. У последњим епизодама, које се управо емитују у медијима, полицији и тужилаштву, српску „малу невесту“ уцењују Вељко Беливук, Александар Шапић, Небојша Стефановић, Синиша Мали, домаћи пословни партнери и страни центри моћи. Притиснут са свих страна, Вучић припрема излазну стратегију, која предвиђа и могућност да кандидатуру на председничким изборима препусти Александру Вулину. О томе шта ће пропали диктатор морати још да препусти и пред каквим и чијим уценама да попусти пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак сарадник и пријатељ Вучића.
Ананди Шивраџ Шекар је главна јунакиња индијске култне серије „Мала невеста“. Доброћудна и паметна девојчица надала се лепом животу, али није имала среће. У складу с примитивним и немилосрдним обичајима Раџастана родитељи су је принудили да се уда кад је имала само осам година. Дечји брак се развио у дугу и тешку сагу о љубави и мржњи, похлепи, зависти, сплеткама, случајним и пројектованим трагедијама, баш као у сценарију по коме је Александар Вучић режирао своју биографију и политичку каријеру.
По удбашким обичајима Србистана, мали Вучић је прерано гурнут у загрљај Војислава Шешеља. Дуга радикалска романса, обележена је ратним и послератним профитерством, крвавим авантурама и туђим гробовима, као и лажима и преварама, политикантским прељубама с Миодрагом Ракићем и Ивицом Дачићем. У својој интерпретацији „Мале невесте“, мали Вучић је играо разне улоге, мењајући их по потреби, од сезоне до сезоне. Ипак, у финалу, које му се ближи, ни њега не чека хепи-енд.
Као сваки лош глумац, Вучић је окупирао сцену, али мора да игра по сценарију који пишу страни политичари и обавештајци, а одскора и одметнути појединци из његовог окружења. И пре 22 године, док је имао статус истакнутог епизодисте, Вучић је знао ко и како режира овакве представе.
– Поштовани грађани, управо сам добио службену информацију да је Војислав Коштуница победио на председничким изборима – рекао је Слободан Милошевић 6. октобра 2000, кад је званично почео његов крај.
Вучић је тврдио да су Американци принудили Милошевића да преда власт иако није изгубио изборе, не у првом кругу. По тој теорији, неки Џон Смит је, под претњом да ће му побити породицу, наредио Милошевићу да промени Устав СР Југославије и распише изборе, које ће изгубити.
– Све је монтирано како би се легализовао пуч који је извео ДОС. Американцима ни то није било довољно. Лажни резултат могла је да објави Савезна изборна комисија, али не… Американци су хтели да то Милошевић лично уради, како би био додатно понижен – тврдио је Вучић.
Исти Вучић је 16. јануара ове године принуђен да пре Републичке изборне комисије прочита резултате референдума о уставним променама. Исти онај Слобин Џон Смит наредио је Вучићу да лично објави почетак свог краја. Као што је морао да референдум закаже на годишњицу убиства Оливера Ивановића, уцвељени диктатор је био присиљен да призна како је званично остао без директне контроле правосуђа. И раније се знало да на тужиоце и судије одлучујући утицај имају страни моћници, али сад је то и озваничено. Против своје воље, Вучић је лично отворио сезону лова на себе и своје ортаке из напредњачког картела.
Пре годину и по, такође под притиском, Вучић је морао да пристане на расписивање ванредних парламентарних избора, и то исте ноћи кад су одржани они пандемијски, на којима је добио 246 од 350 посланичких мандата. Сад у изборну трку улази с огромном предношћу над опозицијом. Има неограничене финансијске ресурсе, захукталу медијску машинерију, полицијске и батинашке одреде, страначку армију подмићених и застрашених паразита. Има све, али ни то није довољно да му обезбеди опстанак на власти.
Више ништа не зависи од Вучића, па ни његови лични поступци. Вучић је још пре месец дана обавестио најближе сараднике да је близу одлуке о томе да се не кандидује за председника државе. Као разлог за ту могућност навео је жељу да се врати на функцију премијера, како би, тобоже, имао чвршћу контролу извршне власти. Ако се одлучи за ту стратегију, Вучић ће као председничког кандидата истурити Александра Вулина или Јоргованку Табаковић.
– Вучић и ја смо саборци. Ако Српска напредна странка неће да се бори, онда ће Покрет социјалиста. Имају бољег од мене, то је Александар Вучић, али немају другог бољег од мене. Према томе, или ће он да се кандидује, или ћу ја – рекао је Вулин на ТВ Прва, уз објашњење да је „једини разлог да се Александар Вучић не кандидује на председничким изборима – притисак земаља Запада“.
Вулин је у праву што се тиче притиска, али не и својих квалитета, којима се препоручује за кандидатуру. Као и Вучић, и Вулин је подложан притисцима, лак за компромитацију и политичку елиминацију. То знају и њихови дојучерашњи саборци, који их уцењују и из притворске ћелије.
Вељко Беливук и Марко Миљковић саслушани су 7. фебруара у Тужилаштву за организовани криминал. Док су одговарали на оптужбе за убиство Горана Михајловића и Николе Митића, отворено су запретили да ће открити које су све злочине извршили по наређењу Александра Вучића.
– Тужилаштво и полиција подмећу доказе против нас. Уколико тужилац настави да подмеће доказе и измишља, бићу принуђен да испричам све што смо радили за државу. Почећу од Савамале, а после ћу и о много тежим кривичним делима. Звонко Веселиновић, Сале и ја само послали момке да руше у Савамали – рекао је Беливук.
Није унето у записник са салушања, али остало је тонски забележено Беливуково упозорење Вучићу да престане са сплеткама ако не жели да јавност сазна ко су наручиоци и извршиоци убистава Оливера Ивановића и Владимира Цвијана, који су политичари, полицајци, тужиоци, адвокати и власници медија учествовали у заташкавању тих и осталих злочина, као и истину о пословним и криминалним комбинацијама чланова породице Вучић. Миљковић је поновио наводе из претходног исказа у коме је описао сарадњу с Вулином, по чијем налогу је изнајмио кућу у Ритопеку, данас најпознатију кланицу у Србији.
Беливук је и пре месец дана покушао да преко свог адвоката Дејана Лазаревића пошаље Вучићу те поруке, у којима прети прекидом омерте. Пошто, с озбиљним разлозима, нема поверења у Лазаревића, Беливук је искористио прилику да у Тужилаштву за организовани криминал јавно уцени председника Србије – ако падам ја, пашћеш и ти. Наравно, тужиоцима није било тешко да то протуре у јавност, они Вучића више не доживљавају као шефа, него као предмет којим ће се ускоро позабавити.
Само у Србији је могуће да криминалац, оптужен за најмонструознија убиства, позива председника државе на дијалог, на споразум о ненападању. Беливук то није урадио по својој памети и вољи. То зна и тужилац, који није ни покушао да провери Беливукове тврдње. Засад, то није урађено, али то не значи да Тужилаштво за организовани криминал неће сутра или кад већ затреба неће добити налог да отвори истрагу и открије која кривична дела је извршила та група „за државу“.
Да би Вучић схватио озбиљност претњи у акцију је укључен и Небојша Стефановић. По задатку, који је добио из истог центра као и Беливук, Стефановић је у медије пласирао детаље о Савамали. Не случајно, истовремено кад су медији у власништву Драгана Шолака објавили део Беливуковог исказа, у НИН-у се појавио исказ Горана Стаменковића, полицајца који је једини осуђен због бесправног рушења зграда у Херцеговачкој улици у ноћи између 24. и 25. априла 2016. Стаменковић је, бранећи себе, за заташкавање афере оптужио тадашњег министра правде Николу Селаковића, државну секретарку у МУП-у Дијану Хркаловић, начелника београдске полиције Веселина Милића, начелника саобраћајне полиције Владимира Ребића, начелника Дежурне службе београдске полиције Звонка Костића, градску секретарку за инспекцијске послове Соњу Божовић и њеног колегу из београдске управе Немању Стајића.
У том злочину истакнуту улогу је имао и Александар Папић, тада Стефановићев најближи сарадник, консиљере и кум. Кад су пукле љубав и сарадња, Стефановић и Папић су јавно размењивали увреде и оптужбе. Између осталог, Стефановић је неверног кума оптужио за сарадњу с Беливуковом организованом криминалном групом. Те наводе је потврдио и Марко Миљковић, који је у Тужилаштву за организовани криминал признао да га је Папић исплаћивао за разне услуге.
– Питајте Папића колико нам је пара дао – рекао је Миљковић, који је описао и како му је Папић поклонио сат „ролекс кристофер“, вредан 1.919.343 динара. На полеђини сата, који је запленила полиција, угравирано је „За брата“.
Вучић нема начина да спречи цурење информација из Тужилаштва, ни да сакрије трагове сарадње с Беливуком. У трпном стању, беспомоћан, може само да се нада да неће бити објављени снимци његових сусрета с Беливуком у стану Катарине Шишмановић, или Даниловог дружења с убицама. Такви снимци означили би дефинитивни крај политичке каријере Александра Вучића, али и почетак његовог приватног суноврата.
Последњим остацима утицаја, Вучић покушава да саботира суђење Беливуковој групи. Београдски Виши суд је потврдио оптужницу средином октобра прошле године, али суђење не почиње, наводно због болести судије Зоране Трајковић. Вучићу би одговарало да председница судског већа на боловању остане бар до избора, како јавност не би баш у време кампање чула оно што ће рећи Беливук и Миљковић.
Осим бивших ортака, који су смештени у притвор, Вучићу мира не дају ни они који су још на слободи. Опет нимало случајно, Беливук је за сарадњу с Вучићем у извршењу кривичних дела оптужио и Звонка Веселиновића, шефа косовског клана, који се од 8. децембра 2021. године налази на америчкој црној листи. Тврдњом да је Веселиновић такође учествовао у рушењу у Савамали, Беливук је додатно притегао омчу око Вучићевог врата.
Да ствар буде гора по Вучића, док он покушава да се дистанцира од Веселиновића, овај опуштено наставља по старом, бахато демонстрира моћ позајмљену од власти. На друштвеним мрежама се крајем јануара појавио снимак Веселиновићевог сплава с хелиодромом. На снимку се, наводно, види како Веселиновић, Милан Радојичић и Никола Петровић улазе у хеликоптер, који их одвози ко зна где. У то време, тај сплав је укотвљен уз Савски насип. Да би направио места, Веселиновић је својим момцима наредио да откаче десетак туђих сплавова и пусте их низ Саву. Власници сплавова одмах су звали полицију. Наравно, узалуд.
Узалуд је и Вучић звао Вулина. Могли су само да кукају један другоме, немоћни да спрече Веселиновића, који им је по стоти пут доказао ко је јачи. Вучић не може да се реши терета који му на леђа товари шеф косовског клана, облигациони односи су сувише компликовани. Док је тако, Вучић мора да трпи хирове свог пословног партнера. С друге стране, док је Вучић на власти, Србија ће бити „сигурна кућа“ за Веселиновића и његовог кума и ортака Милана Радоичића. То се видело почетком фебруара, кад је Радоичић побегао с граничног прелаза у Брњаку. Потпредседника Српске листе, напредњачке филијале задужене за дресуру Срба с Косова и Метохије, полицајци су упозорили да је за њим расписана потерница. Радоичић је збрисао на сигурно, у Београд, где и други криминалци уживају заштиту власти. Само ту су безбедни и криминалци и њихова роба.
Еквадорска полиција је средином јануара запленила седам тона кокаина, припремљеног за транспорт у Србију. Колумбијска полиција је, две недеље касније, запленила 2,3 тоне кокаина, који је стигао бродом из Еквадора. И за тај товар, откривен у бродским контејнерима, утврђено је да је намењен балканском картелу.
– Према информацијама из истраге, кокаин је био у власништву организације „Цлан дел Голфо“, у сарадњи са европском међународном шверцерском организацијом за трговину људима и наркотицима, познатом као „Балкански картел“. Ова дрога је за крајњу дестинацију имала тржиште Велике Британије, Шпаније и Италије. Да је тај кокаин допремљен до луке Ротердам, био би вредан око 80 милиона долара – наводи се у тексту који је објавио колумбијски портал буенавентураенлинеа.цом, позивајући се на изворе из локалног тужилаштва.
Напредњачки картел је много тежи удар претрпео пре два месеца, кад је у селу Влашки до у општини Жабари откривено 118 буради с бензил хлоридом и 250 литара амфетамина. Пожаревачка полиција је пронашла бурад у дворишту једног угоститељског објекта и о томе обавестила МУП и медије. Режимске новине су објавиле вест, ни не претпоставивши колике су размере те афере. Уредници су мислили да гађају Милана Зарубицу, а погодили су у срце напредњачког картела. Тема је заташкана на Вучићево инсистирање. Разлоге за панику посрнулог диктатора објаснио је Срђан Миливојевић, председник Извршног одбора Демократске странке.
– Два напредњачка партијска гласила су објавила да је тај бензил холорид исти онај који је заплењен 2011. године, приликом хапшења Милана Зарубице. Та супстанца је била ускладиштена у полицијском депоу у згради СИВ-а 1, а потом је, 2014. године, послата на уништење. Министар Александар Вулин би требало да објасни зашто ни после осам година није уништен бензил хлорид и где је и како украден. Ко је успео да украде то из складишта под контролом полиције? – рекао је Миливојевић на конференцији за медије, коју је одржао пред зградом Специјалног суда у Београду.
Бензил хлорид, који је пронађен код Зарубице, требало је да буде уништен 2014. године, кад је постала правоснажна пресуда којом је осуђен на затворску казну због производње и продаје дроге. Према незваничним тврдњама, тај бензил хлорид је требало да буде уништен у Лучанима, у Наменској индустрији „Милан Благојевић“. Јавност није обавештена да ли је транспортован тамо, где је складиштен и како је завршио у Влашком долу.
Бензил хлорид је супстанца од које се прави неколико врста наркотика. Најпознатији и најопаснији производ је синтетичка дрога „каптагон“, коју у жаргону називају „џихад-дрогом“. „Каптагон“ је дизајниран у лабораторији у НАТО бази у Софији 2010. године. Током „арапског пролећа“ користили су га либијски побуњеници, који су се борили против режима Муамера ел Гадафија. „Каптагон“ су употребљавали и ИСИС-ови терористи у Сирији и Ираку. Та дрога спада у групу психостимулатора средњег нервносг система, поништава осећај умора и бола, а даје изузетну енергију.
Од 23,5 тоне бензил хлорида може да се направи 50 тона таблета амфетамина, што би на тржишту вредело око 500 милиона евра. Дакле, водећи људи напредњачког картела имали су 500 милиона конвертибилних разлога да не униште Зарубичину супстанцу, већ да дозволе непознатим лоповима да је украду из полицијског складишта. То је и разлог за питање – шта је са 1,4 тоне најскупље марихуане, која је заплењена на плантажи „Јовањица“? Где се налази та дрога? Такође, не зна се ни где је сто килограма кокаина, који је откривен у сефу Дарка Шарића, а који се не спомиње ни у оптужницама против њега.
Напредњачки картел је изложен тешким ударцима страних служби, које успешно пресецају канале за набавку и транспорт кокаина и осталих наркотика. Уз то, Александра Вучића уцењују и бивши ортаци из затвора, па чак и страначке колеге. Осим Небојше Стефановића, „шефа“ цеде Синиша Мали и Ана Брнабић. Иако се Вучић успротивио њиховим пословним амбицијама, они су одбили молбу да се стрпе бар до избора. Синиша Мали је, уз помоћ Горана Весића, набавио грађевинске дозволе које су биле потребне његовом брату Предрагу Малом за стамбену зграду, коју подиже у Угриновачкој улици. И Ана Брнабић гледа само свој финансијски интерес. Својој партнерки Милици Ђурђић обезбедила је све што треба за отварање клинике. Милица Ђурђић ће у тај посао ући са Џиханом Абазовићем, рођеним братом Дритана Абазовића, пројектованим председником следеће владе Црне Горе.
Посрнулог диктатора уцењује и Александар др Шапић. После шестомесечног толерисања одлагања извшења обећања, Шапић је, као што је објављено у нашем Магазину, поставио ултиматум Вучићу – ако хитно не буде промовисан за носиоца листе СНС-а на београдским изборима, покупиће пинкле и напустити картел. Као увек кад наиђе на тврдо, Вучић је подвио реп. Одмах је пристао на све. Охрабрио се само да замоли Шапића да по Драгану Ђиласу удара јако и сочно, како је то радио вечити заменик Весић. Шапићу то није тешко.
Шапић може све. Док је ратовао против Вучића, говорио је да није гњида, па да пређе преко њихових увреда и пристане на сарадњу: „Кад ви имате да СНС мене званично назива лоповом, силеџијом, преварантом… И то понављају из недеље у недељу, онда је то супротно свему за шта се ја залажем. Замислите кад бих ја прихватио да се тако неко према мени опходи и да ја сутра, зарад моје неке функције, будем спреман да са њима сарађујем. Човек који преко тога прелази је људска гњида!“ Шапић је прешао и преко личних увреда, које му је упућивао Вучић, који је тврдио да „нема никакве разлике између Ђиласа и Шапића, осим што је Ђилас много успешнији, озбиљнији и образованији, а Шапић је за Ђиласов рачун тукао људе…“
Промена времена и интереса утицала је и на Ђиласову меморију и однос према бившим сарадницима и актуелним противницима.
– Сматрам да Александар Шапић, као врхунски спортиста и предводник сјајне генерације наших ватерполиста, али и као магистар менаџмента и човек који говори три светска језика, може да допринесе бољем квалитету живота у Београду – рекао је Ђилас 1. децембра 2009. на промоцији Шапића на дужност помоћника градоначелника Београда.
Данас, кад га Шапић оптужује да је намеравао да измести железничку станицу са Савског трга, Ђилас узвраћа: „Напредњаци лажу, Шапић је напредњак. Откад је направљена, никада никоме, изузев Шапића, Весића и Вучића није пала на памет идеја да измешта железничку станицу. Док сам био градоначелник намеравали смо да променимо трасу за теретни железнички саобраћај, како се опасне материје не би превозиле поред Калемегдана или кроз тунеле испод Београда.“
Вучић ни сам не зна да ли ће се кандидовати на председничким изборима. То не зависи од њега, већ од домаћих и страних господара заједничких мафијашких тајни. О његовој судбини одлучује неки Џон Смит, који у сваком часу може да преко Вељка Беливука, Дијане Хркаловић или Небојше Стефановића пласира било коју компромитујућу истину, која ће га отерати с владарског трона у ћелију. Не зна ни шта би могао да уради ако стигне наређење да ухапси Звонка Веселиновића.
Чак и ако добије дозволу да остане у политици, како би испунио обавезе које је преузео да би дошао на власт, није сигуран у победу на београдским изборима. Не зна ни шта ће га снаћи у случају победе на ванредним парламентарним изборима, како ће се понашати и чије интересе ће штитити супротстављене фракције у напредњачком картелу.
Сваки дан доноси нове проблеме диктатору, а он је све слабији. Нема решења за економску кризу, за колапс привреде који је изазвао бесомучном пљачком јавних ресурса и приватне имовине. Грађани су уплашени беспарицом, бедом и глађу, која већ притиска. Пољопривредници протестују због поскупљења горива, просветни радници најављују штрајк, еколошки активисти не одустају од намере да истерају Рио Тинто. Пред зградом Председништва Србије под шаторима кампују мештани из Горњих Недељица и других места, која су угрожена ископавањем литијума. Тамо ће и остати док Вучић не пристане да забрани рад Рио Тинта, а он то не сме, јер се договорио за провизију од пола милијарде евра.
Последњи је час да Вучић изађе из улоге мале невесте. То би било најбоље и за њега, и за Србију. Ако се настави овакав притисак на његове танке живце постоји опасност да заврши као Патриша Банерџи, глумица која се прославила улогом мале невесте у тој боливудској серији. Преслаба да поднесе депресију и љубавне проблеме, лепа Патриша се обесила. Иако и мали Вучић често прети самоубиством вешањем, остаје нада да ће наћи снаге да издржи пад с власти и суочење с оптужницом и пресудом, после које ће добити прилику да грехове окајава иза решетака, и то у друштву с Беливуком, Хркаловићком, Стефановићем, Вулином, Веселиновићем, Петровићем и осталим ортацима из напредњачког картела.
Извор: magazin tabloid
