Глумица Бранка Петрић суочила се са огромним губитком и шоком када је нашла мртвог супруга Бекиха Фехмију.
Глумица Бранка Петрић једна је до наших најпознатијих глумица, дипломирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а постала чланица Југословенског драмског позоришта од 1960. године, а била је удата за чувеног глумца Бекима Фехмију са којим има два сина, Уликса и Хедона.
– Били смо колеге на академији. Он је мене први запазио, премда жене обично прве шацују. Био је ненаметљив и ничим није давао до знања да га нека девојка привлачи. Али је девојке привлачио и да ништа не чини, што је свакако било интригантно. Кад је реч о нама, није то била љубав на први поглед. Неколико година ми је био само колега. Био је врло марљив, озбиљан и сасвим посвећен студијама, изразито мршав, имао је дивне руке, леп ход, а ја сам волела његове за мушкарца необично дугачке трепавице. Савршено је плесао и на часовима плеса на академији он и ја били смо најредовнији па је професорка волела да нас спаја у пар. У пар нас је 1960. спојио и редитељ Бојан Ступица, који нам је доделио улогу мужа и жене у представи „Јаје“ Атељеа 212. Како су пробе за ту представу трајале дуго у ноћ, Бојан нас је често аутом возио кући. У једном тренутку Беким ме питао хоћу ли бити његова девојка, а ја сам му одговорила: “Сувише си млад за мене”. Ту реченицу смо касније често понављали. Тих година је моје биће чезнуло за неким другим искуствима, али Беким ми се увек свиђао. И често је био мој витез. На пример, током гостовања у Сплиту пред јутро смо се однекуд враћали и нека нам је групица нешто добацивала. Беким је скинуо каиш с панталона и кренуо према тим младићима. Наравно, импоновала ми је његова неустрашивост – рекла је раније за хрватску „Глорију“ Бранка Петрић, а преноси Ало.
Старији син Уликс је кренуо стопама родитеља и постао глумац, а живи и ради у Америци, док Бранка живи са млађим сином Хедоном
– Беким је хтео 12, али ја сам му говорила да би требало да будемо срећни са двоје. Можда ми је мало жао што нисмо имали треће – говори глумица и открива како је изгледао живот са Бекимом.
– Прошли смо и блиставе и страшне тренутке, али оно што је константа, као сидро, била је наша љубав. И она је, без икакве патетике, остала до краја нашег живота. А имали смо буре и олује, потонућа и уздигнућа, на концу не знам неки брак који тако дуго траје, скоро педесет година. Ја сам га увек истински подржавала у ономе што ради, јер за мене је била радост све оно што се њему дешава, и с његове стране што се мени дешава. Нешто што сам ја толико волела код њега је то што никада није показао ни трунку зависти према некоме, никада га нисам чула да оговара некога. Био је јако чист, што се тиче колегијалних односа он је увек знао да похвали. Код њега моменат сујете или зависти никада нисам осетила. Да не говорим о односу према породици, био је до краја брижан, предан, спреман да помогне.
Највећи шок и бол који никада неће проћи, догодио се 2010. године када је Беким свој живот окончао хицем из пиштоља, а по његовој жељи, пепео је просут у реку у Призрену на Косову, граду у коме је провео велики део свог детињства. Бранка је признала да ништа није слутило оваквој трагедији.
– Не. Јер да јесам, сигурно бих на све могуће начине покушала да га спречим. Тих последњих дана Беким је био исти и ништа није наговештавало да је трагедија на помолу. Дан раније играла сам представу “Тако је морало бити” у којој главни лик себи живот одузима хицем из пиштоља. Какве ли ироније! Сутрадан ујутро били смо заједно код куће, а око 14 сати рекла сам Бекиму да идем код фризера. Допратио ме до врата и питао имам ли те вечери представу. Одговорила сам да немам и да ћемо цело вече бити заједно, и он ме загрлио. Ни по чему нисам осетила да га последњи пут видим живог. Вратила сам се за мање од сата, једва чекајући да му покажем своју нову фризуру, а дочекала ме сабласна празнина. Најпре сам ушла у дневну собу, али мог супруга тамо није било. Како сам пролазила станом тако бих завирила у дечје собе, па на терасу, али ни тамо није био. На крају сам ушла у радну собу у којој је кућна библиотека и рачунар. Беким је лежао на отоману боје вишње сасвим прекривен белим чаршавом. „Ма види каква ми је фризура“, говорила сам док сам прилазила лежају, чекајући као и увек његов коментар, али одговора није било. Чак сам га у чуду питала зашто је ту легао и још се покрио по глави – прича глумица и додаје:
– Чим сам подигла чаршав. Глава му је била на јастуку који је донео из наше спаваће собе, и да нисам видела пиштољ у његовој десној руци којом је пуцао у слепоочницу и мало крви на челу и по коси, мислила бих да је чврсто заспао. На сточић покрај рачунара ставио је личну карту, оружни лист и опроштајно писмо насловљено на мене, синове и његову браћу. Мислим да се покрио чаршавом да одмах не доживим шок и да се не запрљају зидови. Каква естетика смрти. О свему је водио рачуна. Да сам му сат времена раније рекла да то вече имам представу, сигурна сам да би наум одгодио за неки други дан, јер је знао да би у том случају представа морала бити померена – рекла је тада Бранка и открила шта је писало у његовом опроштајном писму.
– Писмо је било написано лепим рукописом, па га је, можда, и раније написао, и у њему нам је поручио да нас воли, да одлази врло миран и одлучан. Није хтео да о томе обавестимо јавност нити да опроштај буде јаван. Начин на који је отишао и све што се око тога збило, говори да се није бојао смрти и то ми је велика утеха.
Извор: Република.рс
