Анализу под насловом “Крај светског поретка какав познајемо”, објавио је Си-еН-еН, наводећи да је ово збуњујуће време за Американце.
С једне стране припадници власти објашњавају због чега је дошло време за повлачење из Авганистана, а са друге уверавају како је време да се стане уз Украјину, на чијој источној граници је Украјина нагомилала више од 100.000 војника.
Ово је време у којем Американци желе што мањи ангажман своје војске ван граница САД, због чега је НАТО под притиском, а аутократске силе с експанзивним склоностима, попут Русије и Кине, понашају се све храбрије и то као савезници.
Ера Америке као суперсиле је на тесту широм света, наводи Си-еН-еН.
Источна Европа
Чак 30 година након распада Совјетског савеза, Русија војним маневрима посеже за Украјином, једном од својих бивших република.
Владимиру Путину нарочито смета постсовјетско ширење НАТО-а. Бајденова администрација ставила је 85.000 америчких војника у стање војне приправности, како би одвратила Русију и уверила чланице НАТО у одлучност Америке.
Западна Европа
Америчком утицају је потребна подршка. Како би ујединила НАТО против Русије, Америка игра улогу енергетског брокера који тражи гаранције о испорукама енергената с Блиског истока и из Азије како би отупела претњу Русије, која је главни снабдевач Немачке природним плином.
Азија
Азија тестира аутономију Тајвана, острва које већ неко време присваја своје ратне авионе у мисије у близини Тајвана. Највећи такав упад догодио се само дан након што су САД са Јапаном преместили флоту морнаричких бродова у Филипинско море у склопу војне вежбе.
Блиски исток
Базе америчке војске у Ираку и Сирији ове године су се нашле под нападом. Ове седмице америчке ракете патриот су, у сарадњи с Уједињеним Арапским Емиратима, пресреле пројектиле јеменских побуњеника Хутија испаљене према ваздушној бази Ал-Дахра (УАЕ), у којој се налазе амерички војници.
Наравно, ту је и Иран. Након што је Америка под водством Доналда Трампа саботирала међународни договор о заустављању нуклеарне ескалације, Иран би могао да убрза свој пут према нуклеарном оружју.
Улога Америке
Све горе аведене ситуације нису од јуче, али питање које се све више намеће је какву ће улогу играти Америка. Тензије око Украјине сугеришу да противници САД осећају слабост и виде простор за напредак.
“Изазови пред ауторитетом САД стижу тренутку кад у иностранству постоји опште раширена перцепција да Вашингтон више није она сила која је била у другој половинии 20. века”, пише Си-еН-еН-ов аналитичар Стивен Колинсон.
“Упркос уверавањима Џоа Бајдена да се ‘Америка вратила’, хаотично повлачење из Авганистана прошле године отворило је питања америчке компетенције, али и посвећености. Амерички противници знају да су Американци исцрпљени у последњих 20 година рата у иностранству, што је фактор због којег би неки могли да калкулишу с тезом да би Вашингтон из политичкиг разлога могао посустати у испуњавању својих стратешких обавеза”, додаје Колинсон.
Фактор звани Путин
Руски председник је директно или индиректно уплетен у сва та питања – од Украјине преко Сирије до Азије.
Иако нико са сигурношћу не зна шта тачно Путин жели, Фиона Хил, стручњакиња за Русију која је својевремено радила за Белу кућу, за Њујорк тајмс пише како зна тачно шта Путин жели, барем што се тиче Украјине: “Путин жели да исели Сједињене Државе из Европе”.
Џил Дохерти, још једна стручњакиња за Русију и бивша шефица московског дописништва Си-еН-еН-а, сагласна се са тиме. “Русија жели да поново одигра завршетак Хладног рата”. У томе Путину помажу руски државни медији, који формирају ставове руске јавности.
Путин осећа да је америчка моћ у силазној путањи, пише амерички лист Хил. Путин “верује да се Америка тренутно налази у истој ситуацији као Русија након колапса Совјетског савеза: ослабљена код куће и у повлачењу напољу”.
На тензије око Украјине, пише Хил, Америка треба снажно да одговори, јер ће тај одговор одјекнути светом.
Изазовом који је наметнуо НАТО-у, Путинова агресија у Украјини могла би да запрети “целом систему Уједињених нација и угрози аргументе који су гарантовали сувереност земаља чланица УН-а од Другог светског рата – нешто попут ирачке инвазије на Кувајт 1990. године, али у много већој размери”.
Запад није потпуно уједињен по питању Русије
Иако су геополитички улози високи, Путинов економски притисак успорио је стварање јединственог одговора Европе.
Како за Си-еН-еН Бизнис пише Ивана Котасова из Лондона, кључан фактор ове геополитичке кризе постао је гасовод Северни ток 2, који у Немачку доводи руски плин и притом заобилази Украјину.
За разлику од осталих западних демократија, Немачка није обећала да ће послати оружје у Украјину и још увек се нећка по питању укључивања Северног тока у разговоре о санкцијама против Русије.
“С обзиром на то да је руски циљ продубити поделе, Северни ток постао је средство разарања јединства Европске уније и НАТО-а”, пише Кристине Берзина.
Извор: индеx.хр/Б92.нет
