Сједињене Америчке Државе из дана у дан појачавају антируску кампању, а све поводом напете ситуације око украјинске границе и преговора Москве са САД и НАТО око безбедносних гаранција које је иницирала руска страна, а које САД и НАТО, све је очигледније, не желе да испоштују
Јутрос се огласила Амбасада САД у Београду. У антируском памфлету на Твитеру објављеном Амбасада износи „чињенице“ о Русији и НАТО кроз „5 руских митова“ које је Вашингтон „разобличио“ – специјално за српску „публику“! Све наводи на то да се на истоку опасно закувава и да је „кривац“ пронађен, а сада, по опробаном рецепту и у неколико етапа, креће обрачун с њим.
Мит 1: НАТО није заинтересован за прави дијалог са Русијом
Чињеница: Приступ НАТО-а Русији остаје доследан: снажно одвраћање у комбинацији са политичким дијалогом. Жалимо због одлуке Русије да обустави рад своје дипломатске мисије при НАТО-у и НАТО војној канцеларији за везу у Москви, као и да затвори Информациону канцеларију НАТО-а у Москви. Ови кораци не доприносе дијалогу и међусобном разумевању.
Савет НАТО-Русија (НРЦ) је важан форум за дијалог и састао се 11 пута од 2016. Савезници НАТО-а и Русија састали су се у Савету НАТО-Русија 12. јануара 2022. како би разговарали о ситуацији у и око Украјине и импликацијама на европску безбедност. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг позвао је све чланице Савета НАТО-Русија на нову серију састанака на којима би се разговарало о начинима унапређења безбедности у Европи. НАТО савезници су спремни да се ангажују са Русијом, али неће правити компромисе у вези са кључним принципима, као што су право сваке нације да изабере сопствени пут и способност НАТО-а да заштити и брани све савезнике.
Мит 2: НАТО игнорише предлог да се војне вежбе удаље од „линије контакта“ између НАТО и руских снага
Чињеница: Не постоји „линија контакта“ између НАТО и руских снага – већ међународно признате границе НАТО савезника. Распоређивање НАТО-а на територији савезника је дефанзивно, пропорционално и у складу са нашим међународним обавезама.
Наше појачано напредно присуство у источном делу наше Алијансе није замишљено да изазове сукоб, већ да спречи сукоб. То је одговор на руску употребу војне силе против својих суседа и њено војно јачање у балтичком региону и шире.
За разлику од предлога Русије, видимо да се настављају агресивне руске војне активности, укључујући и велико гомилање руских снага у Украјини и око ње раније ове године.
Позивамо Русију да поштује постојећа правила транспарентности, укључујући војне вежбе и положај снага. Такође позивамо Русију да се укључи у процес модернизације Бечког документа како би се побољшале мере верификације. Остајемо отворени за даљи дијалог о смањењу ризика и транспарентности, у Савету НАТО-Русија и кроз наше канале између војске и војске.
Мит 3: Украјина не може у НАТО
Чињеница: НАТО савезници поздрављају тежње Украјине да се придружи НАТО-у и остају при одлуци донесеној на самиту у Букурешту 2008. да ће Украјина постати чланица Алијансе.
Одлуке о чланству у НАТО-у су на сваком појединачном кандидату и 30 НАТО савезника. Русија нема право да интервенише и не може да стави вето на такав процес.
Одбацујемо сваку идеју о сферама утицаја у Европи – оне су део историје и треба да остану део историје. Као и свака земља, Украјина има суверено право да бира сопствене безбедносне аранжмане. Ово је фундаментални принцип европске безбедности, који је Русија такође прихватила и требало би да поштује. Након завршетка Хладног рата, Русија је играла улогу у изградњи инклузивне европске безбедносне архитектуре, укључујући Париску повељу, оснивање ОЕБС-а, стварање Евроатлантског партнерског савета и Оснивачког акта НАТО-Русија.
Мит 4: НАТО одбацује предлоге Русије за контролу наоружања
Чињеница: Предлог Русије за мораторијум на размештање ракета средњег и кратког домета са копна у Европи није кредибилна понуда. То занемарује реалност на терену. Реалност је да у Европи нема нових америчких пројектила, али у Европи постоје нове руске ракете – ССЦ-8.
Било каква географска ограничења за распоређивање руског ССЦ-8 нису веродостојна, пошто је ракетни систем мобилан и може се брзо померити. Све док Русија не уништи систем ССЦ-8, овај мораторијум није права понуда.
НАТО на одмерен начин реагује на значајне ризике које представља руски ССЦ-8 како би осигурао да одвраћање и одбрамбени став НАТО-а остане веродостојан и ефикасан. НАТО не жели нову трку у наоружању и нема намеру да распоређује ново нуклеарно оружје на копну у Европи. Савезници остају чврсто посвећени контроли наоружања, разоружању и непролиферацији.
Мит 5: НАТО окружује и покушава да обузда Русију
Чињеница: НАТО је одбрамбени савез, чија је сврха да заштити наше државе чланице. Наше вежбе и војна распоређивања нису усмерени против Русије – или било које друге земље.
Овај мит такође игнорише географију. Копнена граница Русије дуга је нешто више од 20.000 километара. Од тога, мање од шеснаестине (1.215 километара) дели се са чланицама НАТО-а. Русија има копнене границе са 14 земаља. Само њих пет су чланице НАТО-а.
Изван територије НАТО-а, Алијанса има војно присуство само на Косову иу Ираку. Мировна мисија КФОР се спроводи са мандатом Уједињених нација, који је одобрио Савет безбедности УН, чији је чланица и Русија.
Извор: Информер.рс
