Ненад Периш, отац несталог Матеја, у опсежном разговору до детаља је испичао шта га највише мучи у истрази, изразио наду да ће поново загрлити сина, али и кроз сузе поручио да ће издржати каква год судбина да га задеси.
Сви се диве Ненаду како успева у тако тешким тренуцима да остане рационалан и чврст.
„Покушавам да будем рационалан, то ми успева током дана, онда вас стигну емоције. Мука“, овим речима је Ненад Периш почео причу за сарајевску телевизију „Фаце“.
Упитан како се бори са толико информација, од којих су многе нетачне, он каже:
„Вероватно сам некако створио одбрамбени механизам. Разговарам са МУП Србије, њима апсолутно верујем. Има и много искрених новинара, професионалаца, и њима искрено захваљујем на свему. Разумеју како је човеку који тражи своје дете. Као и у свему, људи нека нису промишљени, па буде и дезинформација. То ничему не служи. Верујте, никоме не замерам. Имам свој проблем и томе сам окренут. Свако има своју част“.
Он се нада и верује да ће ова тешка животна драма имати срећан крај.
„Мислим да ће ме сви схватити као родитеља, имати само једну ствар која вам је важна. Мене ће само истина довести до сина. Ја и даље верујем да ће бити све у реду. Докле год ме нека чињеница не демантује, живећу у тој нади. Информације стално долазе. Проблем у истрази је што полиција мора да проверава сваку информацију која је често и дезинформација. Верујте, полиција ради врло стручно и педантно. Ја сам лаик, али могу им рећи само велико хвала. Никад нећу моћи да им захвалим за све што су урадили, и са стручне и са људске стране. Знате како, сретнете се са полицајцем који се нагледао свега и свачега, па и са новинаром, па кад видите човеку сузу у оку, не губите наду у људскост, нити у срећан крај“, једва је Ненад Периш изговорио ове речи.
Упитан да ли постоје „рупе“ у целој причи око Матејевог нестанка да га посебно муче, одговара:
„Две рупе су врло битне. То је пре свега излазак из бара који није снимљен и који ће остати у магли, јер не знам да ли се ту нешто догодило, а ја не верујем да јесте. Друга је можда чак и важнија, то је спуштења Матеја у простор налик тераси поред реке Саве, што је ограђен простор дужине 15-ак метара и ширине десетак. Ту такође немамо снимак да видимо да ли је ту било још некога или да ли је Матеј прешао ту ограду, јер је ту косо и могуће је оклизнути се и пасти. Питао сам инспектора да ли је могуће на том месту изаћи, а да камере не забележе, јер ту има камера, а добио сам одговор: ‘Да’. То су две мени посебно битне ствари, а трећа ми је сигнал Матејевог мобилног који је лоциран у близини Ратног острва. Знам да је полиција затражила од произвођача из Кореје да им достави све податке. Од Матејевог изласка из бара до тог сигнала прошло је око три сата, а тај мобилни може дати сигнал једино ако је на површини, зато ми је то врло битан податак“.
Каже да је имао састанак с полицијом пре десетак дана и да ће имати поново следеће недеље.
Ненад непрекидно размишља о томе зашто је Матеј те вечери трчао и где је ишао.
„То сам размишљао и још размишљам. Он је увек носио мајице кратких рукава испод јакне, а зашто је трчао, зашто је зауставио такси… Субјективан сам, али то ми је указало да је отишао негде, али с намером да се врати у локал. Што се таксија тиче, кад је видео да су задња врата закључана и да не може да уђе, помакао се ка предњим и питао таксисту да ли је слободно, а када му је он одговорио да није, јер има вожњу, Матеј је наставио даље поново, као што је и дошао до таксија. Ја сам уверен да је он негде желео да иде и да би, да је ушао у такси, рекао где жели да иде. То нажалост сада не знамо. Прошло је 20 дана, знам да је дуг период, али допустите ми да, док ме неко не демантује, ја верујем“.
Маји Сопти, другарици коју је Матеј звао у ноћи нестанка, не замера ништа.
„С њом сам се срео први пут када сам био у полицији да дам ДНК. Немам ја шта да осуђујем ту младу жену. Она је била у великом емотивном шоку, плакала је испред мене. У оваквим ситуацијама најлакше је спекулисати и оптуживати. Ја то немам намеру да радим. Они су били добри. Мају Сопту немам за шта да прозивам. Показала је сажаљење и жалост према пријатељу. Она је изложена прозивкама, мислим да то није у реду. Ставите се у њену улогу. На крају крајева, сама се јавила полицији и дошла да да изјаву. Знам је од пре, знам јој породицу. Нажалост, није успела да му се јави. Иначе, желим да будем позитиван. Најлакше је бацати блато на неког. Мене само занима где је Матеј и да га нађем“, рекао је Ненад Периш, па додао:
„Ово је за мене преозбиљна ситуација. Још увек нисам свестан, све ми изгледа као кошмар, живим за данас, молим Бога за сутра, да га нађем. Имам породицу, морам и на њих да пазим“.
Када га је водитељ упитао „Ко је Матеј“, Ненад није могао да задржи сузе.
„Питате оца који тражи сина, какав му је син. То је момак којим се поносим, који никад није питао ‘тата, треба ми новац, треба ми ово или оно’. Поносан је, желео је сам да дође до циљева. Завршио је фауклтет, радио је… Као млад човек окренут будућности. Спортиста је, има девојку. Сваки родитељ би био поносан на таквог момка. Надам се да ћу га загрлити и да ћемо наставити где смо стали. Ако драги Бог другачије одлучи, прихватићу све и носићу свој крст“.
На крају, Ненад Периш је рекао:
„Ја сам човек од 57 година. Све оно што ми као родитељи сањамо да он оствари, ако тога не буде, биће ми тешко. Ако има нешто друго што је у животу записано, прихватићу све, али биће ми тешко“.
Извор: Еспресо/Курир
