Бункери из доба комунизма у Албанији изграђени су тако да могу да издрже нуклеарни напад, али нико није предвидео да ће их касније „напасти“ море.
Албанске обале су под највећим утицајем ерозије у Европи, а стручњаци кажу да су разлози за то климатске промене и неконтролисана урбанизација.
Уз ушће реке Семан у Јадран, у средишњој Албанији, већ су потопљени многи бункери изграђени током владавине Енвера Хоџе за случај америчке, совјетске или кинеске инвазије. Исту судбина дочекала је и полицијску станицу, спортски терен и нафтну бушотину, преноси хрватски портал Index.
„Бункери су направљени да издрже готово све, али су изгубили своју једину битку – с морем“, казао је за АФП 80-годишњи Илир Зани.
Локално становништво тврди да је у само три деценије на овом подручју Јадранско море прогутало 800 метара обале.
Измир Мерница, становник села крај ушћа Семана, прибојава се да би његова кафана могла бити следећа. „Забринути смо због мора које гута све пред собом“, рекао је прстом показујући водоторањ који вири из мора. „Таласи ће нас прогутати“
Године 2009. власти су тенковима из мора извукле седам потопљених бункера. Због струјања мора око бункера настајали су вирови, због којих су многи пливачи утопили.
Десетак година касније, бункери су опет под водом. Према стручњацима за климатске промене Програма Уједињених нација за развој (УНДП), око трећине албанске обале дуге 427 километара под утицајем је ерозије, а годишње настрада метар до два обале.
Абдула Дику, стручњак за заштиту околине, казао је да у Албанији због раста нивоа мора годишње нестане око 27 тона тла по хектару земље, што је око 11 пута више од европског просјека.
Стручњаци предвиђају и да ће се ниво мора у Албанији до 2100. године због климатских промена повећати за између 40 и 105 центиметара.
Проблемима доприноси и крчење шума, нерегулисано прављење јаруга из река које је убрзало њихове токове и неконтролисана урбанизација дуж обале.
Извор: INDEX.HR
