Животну и естрадну сцену ових дана је напустио Радојко Стојковић, поносни Златиборац, златно грло западне Србије, један од првих певача који је запевао и снимио орачко-копачке песме уз народни оркестар.
Певам баш онако како су певали моји ђедови на копању, прелу и комишању. Наше најлепше и најстарије народне песме су настале на њиви. Памтим време кад се са њива орила песма. Ја сам један од првих шумадијских певача који је такве песме музички обрадио и снимио на плочама. Уз те песме су моји земљаци расли и опстајали. Песме су им храниле душу и кад су се гладни враћали са њива – причао је Радојко Стојковић у Музичкој апотеци, преноси Телеграф.
Овај поносни горштак из Миросаљаца код Ариља осетио је сву горчину сиротиње и босоногог детињства.
– Рођен сам на крају Другог светаког рата, остао сам без оца кад сам имао седам месеци. Одрастао сам са мајком у једној чатмари, као дете из шуме пуштено у свет да се сналази. Сам сам себи био учитељ на хармоници, касније сам певао, писао и компоновао песме за себе и колеге – причао је он.
Радојко је био самоуки мајстор – хармоникаш, певач, композитор. Мало је снимао, а много лепо живео од музике. Пре 40 година компоновао је и отпевао једну од најлепших и најслушанијих свадбарских песама „Срећно ти венчање нек’ је брате“.
– Ту песму сам снимио да се одужим мом народу што ме ангажује на своја весеља. Да сам је снимио негде на Западу Европе, сад бих био богат човек. Пошто сам је снимио на Западу Србије, добијам годишње 500 динара од СОКОЈ-а. Али, ни досад нисам живео од државе него од божјег дара – истакао је он.
Снимао је Радојко са врхунским оркестрима, снимао је са хармоникашима и трубачима, снимао је и без свирача у студију, онако грлено из пуних плућа. Ипак, огромну већину својих песама компоновао је на хармоници.
– Никад нисам одвајао песму од хармонике и хармонику од песме. Имао сам срећу да упознам Драгана Алексића, нашег генија на хармоници из Мрчајеваца, са којим сам 1977. снимио моју прву плочу са водећом песмом „Ко ће кога потражити“. Плашио сам се сусрета са великим мајстором који је снимао само своје песме – истицао је он.
1987. године снимио је Радојко и један албум са трубачким песмама: „Сачекај ме Златиборко“, „Ој чемерно“, „Волим очи плаве боје“ уз пратњу дувачког ансамбла мајстора Милована Бабића.
Дискографија Радојка Стојковића стала је на три синглице и три албума. Уз легендарну Браћу Спасојевић и маестра Рашка Спасојевића снимио је десетак онарођених песама, баш онако нападачки, гласом горског вука: „Очи моје гледају и крију“, „Сјајна звезда полете па стаде“, „Срећно ти венчање нек’ је брате“, „Три бунара једна кофа служи“, „Чувам овце од како сам дете“, „Мала моја преко девет гора“, „Киша паде и опет се спрема“…
– Последњих година сам се посветио мушкој певачкој групи „Моравци“ са којом сам избунарио и снимио неке старе народне записе и неке нове песме у изворном руху. Свом родмом крају одужио сам се песмом „Благо оном ко Ариље има и светињу седамсто година“ – говорио је певач.
– Наступао сам широм света код наших земљака и приметих једну жалосну чињеницу: њихова деца лепше играју коло од наше деце у Србији. Зато и формирах „Моравце“, да сачувам ту традицију народне песме и игре.
Извор: Блиц.рс
