Овако је говорио свима који верују како је у животу боље пролазе лоши него добри
Свети српски владика Николај Велимировић бавио се питањем због чега неправедници напредују у животу, докле им све иде тако добро, иако то нису заслужили. Овако је говорио свима који верују како је у животу боље пролазе лоши него добри!
„И шта им бива на крају, њима и породу њиховом? Јеси ли се то питао?
Нека се не спотичу мисли твоје кад видиш да се неко хвалише снагом, а заборавља Дародавца снаге. Сети се како је охоли и хвалисави Голијат погинуо од праћке једног дечка, Давида.
Нека се не збуњује срце твоје кад видиш да се неко богати неправедним путем. Јешће и неће се наситити; отимаће и неће му бити доста. Сети се богатих Содомљана, како су у једном часу засути огњем и пепелом са свим богатством својим.
Ти си хришћанин, а хришћанин посматра догађаје на дугој линији, у целини, а не делимично. Напредак неправедника хришћанин не цени као неки свршен догађај, него чека да види шта ће даље доћи. Он зна да неправедник не напредује ни својом снагом ни својом памећу, него само зато што му Бог попушта да напредује, е да би се кад-тад сетио Бога.
Јер је неисказано милостив Бог наш, и допушта неправедницима оно што они желе, е да би се кад-тад досетили да је то од Бога и застидели се неправде своје, и поправили. Богу су мили покајници: врло су Му мили они који се скрушено кају за неправедна дела своја.
Није Створитељ као твар, да увек одмах казни чим неко крене кривим путем. Он чека да се залутали сам врати на прави пут. Он гледа и ћути. Чека и не доцни. Чудан је у мудрости, пречудан у милости Својој. Због тога видовити Псалмист усхићено говори Господу: Судови су твоји бездна велика. Ко ће испитати сву бездну Божијег промисла?
Неразумни се љуте што Бог не управља светом по њиховом разуму, а разумни се паште непрестано да уђу у Божији разум. Тешко је понекад и најразумнијем разумети зашто једном човеку бива овако, а другом онако: зашто млад и жељан живота умире, док стар и жељан смрти живи: зашто се побожан мучи, а безбожан благује.
И најсветије душе понекад су се збуњивале пред загонетком догађаја.
У свештеном предању записан је овакав случај: Умро неки грешан богаташ, чији су греси били јавни за свакога, и његов погреб био је свечан, са епископом и многим свештеницима. Ускоро затим нападне хијена на једног испосника у пустињи и растргне га.
Монах неки, који је гледао и онај свечани спровод грешника и крваве остатке праведника, у забуни својој заплаче се и узвикне: „Господе, како је ово и зашто? Како да онај грешник има и благ живот и благу смрт, а овај праведник горак живот и горку смрт?“ На то му се јави ангел Божији, па објасни: Онај зли богаташ имао је у животу само једно добро дело, а овај испосник имао је само један тежи грех.
Свечаним и почасним спроводом Свевишњи је хтео исплатити злом богаташу оно једно добро дело, те да нема ништа више очекивати у ономе свету; а грозном смрћу испосника хтео је овоме изгладити и онај једини грех, да би му дао пуну награду на небесима.
Због тога ти размишљај о судовима Божијим и положи сву наду у Створитеља свога.
„Немој се жестити гледајући неваљале; немој завидети онима који чине безакоње“, тако пише праведни цар Давид, кога је дуго и много мучило оно што и тебе мучи, док му Господ није открио кроз разум да разуме.
Исти он изговара и ово утешно искуство своје: „Бејах млад и остарех, и не видех праведника остављена нити деце његове да просе хлеб“.
Читај често Псалтир, па ћеш и разумети и утешити се. Мир ти и благослов од Господа.“
Извор: penzionisani.rs
