Лидер Странке слободе и правде (ССП) Драган Ђилас упорно покушава да обрише своју ружну прошлост и да силаском међу демонстранте са еколошких протеста приграби који политички поен, али је јуче пак добио тачно оно што заслужује сваки прилепак који жели да се окористи о туђи труд и рад.
Звиждуци негодовања по његовом „силаску међу народ“ који је изашао на улице да покаже револт према Рио Тинту сликовито, али и врло прецизно показују да су разоткривени прави разлози изненадног Ђиласовог активизма и лажне бриге за животну средину Србије.
Ђилас је сваким кораком који је направио на том протесту покушавао заправо да опере слово по слово својих ранијих хвалоспева о Рио Тинту, али га је и сваки звиждук из масе и повик „Шта ће нам Ђилас“ подсећао на његову ружну прошлост у којој је, из улоге властодршца, могао да утиче на одлуке државе и тако мења причу о Рио Тинту у Србији. Када је 2017. јавно агитовао да се литијум извлачи из српске земље, Ђилас је био заслепљен милионима и милијардама од продатих батерија „мејд ин Србија“, па о животној средини није ни проговорио. Данас, пак, зна да политички ћар лежи на другој страни, па хоће да га приграби качећи се на нарастајући зелени талас. Његова прича да је најгласнији противник Рио Тинта јесте стављена на продају, он ју је пласирао, али ће тешко бити купљена, судећи по суботњим звиждуцима и киселим осмесима на лицима Ђиласа, Маринике Тепић, Дејана Булатовића и осталих из врхушке ССП који су се појавили на једној београдској блокади.
Таква дрска политизација еколошког протеста најмање је што треба онима који су искрено ушли у протестну колону и желели да укажу на реалне еколошке проблеме. Јер, потпуно је бизарно да у истој колони корачају истински чувари животне средине и они који су у протеклих 17 година стварали разлоге за данашње незадовољство. Ђилас је свакако један од тих саучесника у државном апарату који су били у позицији да случај Рио Тинта каналишу и изграде га по мери која одговара данашњим захтевима еколошких покрета. Треба стално подсећати на чињенице да се Рио Тинто није догодио Србији данас. Не, Рио Тинто нам се дешава од 2004. када је влада Војислава Коштунице потписала први документ, а касније је свака власт настављала да шири поље деловања Рио Тинта.
Дакле и власт ДС у којој је Ђилас био и те како утицајан и у којој је добијао различите државне задатке, од директора Народне канцеларије председника државе (тада Борис Тадић), преко министра задуженог за Национални инвестициони план, до градоначелника Београда.
Извор: Курир.рс/ЕК
